Vladimir Gligorov: U čemu je spor
24.06.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: U čemu je spor

Vladimir Gligorov: U čemu je spor
Uzmimo da neko predloži da se smanje porezi, ali da se ne smanjuju javne obaveze, pa da se razlika pokrije uzimanjem kredita. Šta je posledica ovog poslednjeg? Povećanje javnog duga. Koliki je to problem? To zavisi ponajviše od dve veličine: od privrednog rasta i od kamatne stope na javni dug.

Da bi se videlo zašto, uzmimo stope rasta srpskog i hrvatskog bruto domaćeg proizvoda u nominalnom iznosu, dakle u dinarima i kunama, i takozvane implicitne kamatne stope, dakle stvarno plaćene kamate podeljene sa javnim dugom, takođe u domaćem novcu.

Recimo, u poslednjih desetak godina. Iz podataka se može videti da je pre krize stopa rasta bila viša od kamatne stope u obe zemlje, a samo u Srbiji u vreme krize (a takva su predviđanja za ovu i sledeću godinu). U Hrvatskoj je kriza dovela do značajnog pada nominalne stope privrednog rasta, pa je kamatna stopa značajno viša od nje.

Zašto je to važno? Uzmimo da obe zemlje teže da javni dug stabilizuju negde na 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pri sadašnjim troškovima otplate dugova i trenutne stope rasta, to bi značilo da je potrebno da Srbija samo smanji fiskalni deficit na negde oko polovine razlike između stope rasta i kamatne stope, što bi moglo da bude negde oko dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok bi Hrvatska trebalo da ima fiskalni suficit od negde do dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Čini se da je Srbija u mnogo lagodnijem položaju od Hrvatske. Je li to tačno?

Zapravo nije ili bar ne mora da bude. Srbija ima naizgled lagodniji položaj, jer može da se oslanja na inflaciju, svakako više nego Hrvatska, no to lako može u ova rđava vremena da podstakne oslanjanje na relativno visoke deficite, jer nivo javnog duga ne mora da zabrinjava sve dok je rast privrede brži od rasta duga, što će reći od kamatne stope.

No, ako se cene u nekom času stabilizuju, a povećane kamatne stope ne mogu brzo da se smanje, biće potrebni mnogo veći fiskalni suficiti da se zaustavi rast javnog duga. Koji je i inače već veoma ubrzan. O svođenju na zakonom propisani nivo i da se ne govori.

I tu je sada kontekst trenutnih rasprava o štednji nasuprot rastu. Hrvatska je danas tamo gde bi Srbija lako mogla da bude u skorijoj budućnosti kada dalje inflatorno finansiranje ne bude više moguće. Hrvatska prolazi kroz recesiju sada, a Srbija je odlaže za neki naredni period. Prvo je izvesnost, a drugo rizik, ali koji se sa fiskalnim deficitima i blagonaklonim odnosom prema inflaciji zapravo povećava. Šta je bolje?

Uzmimo da obe zemlje mogu da ostvare istu dugoročnu stopu privrednog rasta, recimo uz inflaciju koja se ne razlikuje previše u odnosu na onu u zoni evra, pa tako i međusobno. Izbor je onda između štednje danas i štednje sutra, kada će se privredni rast ubrzati.

Sa stanovišta održavanja poželjnog nivoa javnog duga štednja danas, kada je realni rast veoma spor – nije dobro rešenje. To je ono što kaže MMF i na šta ukazuje i iskustvo sa trenutnom krizom. U tom smislu hrvatska privredna politika je zapravo problem, a nije doprinos rešenju.

Nasuprot tome, u Srbiji se olakšavaju fiskalni problemi inflacijom, što dodatna zaduživanja čini još uvek održivim, ali povećava rizik usled rastućih očekivanja da će se ti inflatorni podsticaji okončati. usled čega se zapravo isplati odložiti i potrošnju i ulaganja za vreme kada će doći do usporavanja rasta cena. U tom času, međutim, smanjenje fiskalnog deficita kako bi se zaustavio rast javnog duga delovaće recesiono i zapretiti da obeshrabri i potrošače i investitore.

Da to kažem ovako: danas se može stimulisati potrošnja i ulaganja ako se očekuje da će cene sutra rasti. To je ono što bi Hrvatska mogla da čini, kada ne bi bila pritisnuta problemima fiskalne održivosti.

Ukoliko se, međutim, očekuje usporavanje inflacije u skorijoj budućnosti, jer je trenutna stopa inflacije suviše visoka, to će destimulisati i potrošnju i ulaganja danas, usled čega će rasti dodatni pritisci da se država zadužuje kako bi olakšala poreski teret i održala preuzete obaveze. Što će dovesti do ozbiljnih problema sa finansiranjem uvećanog javnog duga kada se inflacija uspori i kada će potreba da se štedi imati dodatni recesioni efekat.

Tako da odlaganje u srpskim okolnostima pod opravdanjem da se vodi briga o privrednom rastu nije dobro rešenje. Verovatno je najbolje taj inflatorni balon izbušiti sada, a ne odlagati to za možda iluzorna bolja vremena.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side