17.09.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Turska kriza

Vladimir Gligorov: Turska kriza
Imamo više teorija krize kursa, od kojih su dve verovatno najuticajnije. Jedna je Krugmanova, a druga je Opstfeldova (Moris Opstfeld je trenutno glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda).

Obe se odnose na korekciju fiksnog kursa. Uzmimo da, iz političkih razloga, vlasti povećaju javnu potrošnju, pa se poveća uvoz, što znači i strano finansiranje, a takođe i nadnice, i ubrza se inflacija. Drukčije rečeno, nominalni kurs je fiksiran, recimo za dolar ili evro, ali realni, recimo, izražen u rastu plata iznad produktivnosti, pa tako i relativno u odnosu na plate u referentnoj privredi. Rizik je da spoljne obaveze neće moći da se finansiraju, jer zbog rasta plata izvoz neće moći, po fiksnom kursu, da donese potreban prihod, a uvoz se neće smanjivati. Ukoliko strani poverioci cene da je realni kurs zaista apresirao i da u budućnosti neće biti dovoljno prihoda iz izvoza da se finansiraju strane obaveze, oni neće čekati taj čas u budućnosti da pobegnu iz, u ovom slučaju turske lire, tada, već sada, odmah. Centralna banka može da troši devizne rezerve ili da poveća kamatnu stopu kako bi zaustavila bekstvo stranog novca, ali kako se time ne uravnotežuje realni kurs izbor je ili recesija, kako bi se smanjili troškovi rada ili devalvacija. Ovo drugo može da se smatra da je manje zlo ukoliko se ne rizikuje solventnost bankarskog sistema ili korporativnih finansija. Recesijom i smanjenjem zaposlenosti i potrošnje se opet rizikuje politička i društvena stabilnost. To je Krugmanova teorija. Opstfeld je uneo elemenat neizvesnosti, tako da kriza može da izbije i kada nije jasno da je realni kurs apresirao, pogotovo ukoliko privredne vlasti neadekvatno reaguju na nagoveštaj izbijanja krize, recimo opteretivši bankarski i korporativni sektor nepotrebno, pa time zapravo učine izbijanje krize kursa verovatnijom.
Turska je prošla kroz nekoliko takvih kriza, ali se onda opredelila sa fleksibilni kurs. Negde na početku ovog veka. Jedna prednost fleksibilnog kursa jeste da centralna banka ne snosi troškove fluktuacije kursa, ne troši nepotrebno devizne rezerve, usled čega bankarski i korporativni sektori gledaju da se osiguraju bilo tako što ne zajme u stranom novcu bilo tako što gledaju da svoje dugove osiguraju od fluktuacija kursa. Naravno, centralna banka teži da izbegne okolnosti u kojim kurs menja vrednost dramatično, što znači da u nekom času, ako je pritisak finansijskog tržišta veliki, Opstfeldov slučaj, dolazi u situaciju koju pokriva Krugmanova teorija gde je ključno je li realni kurs precenjen ili nije. Ukoliko je potrebna velika korekcija kursa, fleksibilnost ne mora da bude dovoljna zaštita.

Kada je reč o turskoj krizi ovih dana, nije jasno da au zadovoljeni ulovi za izbijanje krize kursa. Zaista, postoji nekoliko, uglavnom političkih, izvora neizvesnosti, ali privreda ne ostavlja utisak da postoje ozbiljne neravnoteže.

Slika 1 (svi podaci su uzeti sa Evrostata) pokazuje privredni rast pre i posle krize iz 2008-2009. Slika 2 pokazuje rast zaposlenosti u dobi između 15 i 64 godina. Obe govore o privredi sa dinamičnim razvojem.

 

Slika 1: BDP, rast


Slika 2: Zaposlenost, % 15-64 godina

Slika 3 donosi strani dug u odnosu na BDP, koji se uvećava, ali nije veliki ni istorijski posmatrano, a niti u poređenju sa većinom drugih uporedivih zemalja. Depresijacija lire doprinosi rastu duga, što je problem a la Opstfeld da depresijacija može da dovede do krize stranih dugova i ako za to u stvari nema razloga ex ante.

 

Slika 3: Strani dug, % BDP

Slika  4, međutim, pokazuje da javna potrošnja, bar izražena u kretanju javnog duga, ne može biti Krugmanov uzrok krize kursa. Zbog visoke stope rasta i niskih kamata, javni dug teži da se smanjuje u odnosu na BDP.

 

Slika 4: Javni dug, % BDP

Rizik je da bi to moglo da se promeni sa rastom kamatnih stopa u Americi, što se najčešće i ističe kao mogući uzrok turske krize. Ali taj bi rast morao da bude mnogo veći da bi zaista uticao značajno bilo na strana ili na javna dugovanja.
Jedan izvor mogućih problema jeste sličan onome koji je doveo da jugoslovenske krize početkom osamdesetih godina prošloga veka. Naime, turske banke finansiraju preduzeća kreditima u lirama ali iz sopstvenih pozajmica u dolarima. Ovo zato, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji, jer su kamate na dolar veoma niske, pa su zarade na kredite u lirama dobre. Naravno, to vodi i mogućoj prezaduženosti preduzeća. To, međutim, izgleda da nije slučaj sa domaćinstvima. Tako da rast kamata na dolare i posledično na lire i kombinacija viših kamatnih stopa turske centralne banke i veće depresijacija lire mogu zaista da izazovu krizu finansiranja stranih dugova i da prodube krizu. No, dok je rast privrede negde između 5 i 6 posto, i dok privredne vlasti ne naprave neke veće greške, ne bi trebalo da dođe do izbijanja prave krize kursa. Naravno, politički rizici i nestabilnost mogu da gurnu privredu u krizu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side