17.09.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Turska kriza

Vladimir Gligorov: Turska kriza
Imamo više teorija krize kursa, od kojih su dve verovatno najuticajnije. Jedna je Krugmanova, a druga je Opstfeldova (Moris Opstfeld je trenutno glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda).

Obe se odnose na korekciju fiksnog kursa. Uzmimo da, iz političkih razloga, vlasti povećaju javnu potrošnju, pa se poveća uvoz, što znači i strano finansiranje, a takođe i nadnice, i ubrza se inflacija. Drukčije rečeno, nominalni kurs je fiksiran, recimo za dolar ili evro, ali realni, recimo, izražen u rastu plata iznad produktivnosti, pa tako i relativno u odnosu na plate u referentnoj privredi. Rizik je da spoljne obaveze neće moći da se finansiraju, jer zbog rasta plata izvoz neće moći, po fiksnom kursu, da donese potreban prihod, a uvoz se neće smanjivati. Ukoliko strani poverioci cene da je realni kurs zaista apresirao i da u budućnosti neće biti dovoljno prihoda iz izvoza da se finansiraju strane obaveze, oni neće čekati taj čas u budućnosti da pobegnu iz, u ovom slučaju turske lire, tada, već sada, odmah. Centralna banka može da troši devizne rezerve ili da poveća kamatnu stopu kako bi zaustavila bekstvo stranog novca, ali kako se time ne uravnotežuje realni kurs izbor je ili recesija, kako bi se smanjili troškovi rada ili devalvacija. Ovo drugo može da se smatra da je manje zlo ukoliko se ne rizikuje solventnost bankarskog sistema ili korporativnih finansija. Recesijom i smanjenjem zaposlenosti i potrošnje se opet rizikuje politička i društvena stabilnost. To je Krugmanova teorija. Opstfeld je uneo elemenat neizvesnosti, tako da kriza može da izbije i kada nije jasno da je realni kurs apresirao, pogotovo ukoliko privredne vlasti neadekvatno reaguju na nagoveštaj izbijanja krize, recimo opteretivši bankarski i korporativni sektor nepotrebno, pa time zapravo učine izbijanje krize kursa verovatnijom.
Turska je prošla kroz nekoliko takvih kriza, ali se onda opredelila sa fleksibilni kurs. Negde na početku ovog veka. Jedna prednost fleksibilnog kursa jeste da centralna banka ne snosi troškove fluktuacije kursa, ne troši nepotrebno devizne rezerve, usled čega bankarski i korporativni sektori gledaju da se osiguraju bilo tako što ne zajme u stranom novcu bilo tako što gledaju da svoje dugove osiguraju od fluktuacija kursa. Naravno, centralna banka teži da izbegne okolnosti u kojim kurs menja vrednost dramatično, što znači da u nekom času, ako je pritisak finansijskog tržišta veliki, Opstfeldov slučaj, dolazi u situaciju koju pokriva Krugmanova teorija gde je ključno je li realni kurs precenjen ili nije. Ukoliko je potrebna velika korekcija kursa, fleksibilnost ne mora da bude dovoljna zaštita.

Kada je reč o turskoj krizi ovih dana, nije jasno da au zadovoljeni ulovi za izbijanje krize kursa. Zaista, postoji nekoliko, uglavnom političkih, izvora neizvesnosti, ali privreda ne ostavlja utisak da postoje ozbiljne neravnoteže.

Slika 1 (svi podaci su uzeti sa Evrostata) pokazuje privredni rast pre i posle krize iz 2008-2009. Slika 2 pokazuje rast zaposlenosti u dobi između 15 i 64 godina. Obe govore o privredi sa dinamičnim razvojem.

 

Slika 1: BDP, rast


Slika 2: Zaposlenost, % 15-64 godina

Slika 3 donosi strani dug u odnosu na BDP, koji se uvećava, ali nije veliki ni istorijski posmatrano, a niti u poređenju sa većinom drugih uporedivih zemalja. Depresijacija lire doprinosi rastu duga, što je problem a la Opstfeld da depresijacija može da dovede do krize stranih dugova i ako za to u stvari nema razloga ex ante.

 

Slika 3: Strani dug, % BDP

Slika  4, međutim, pokazuje da javna potrošnja, bar izražena u kretanju javnog duga, ne može biti Krugmanov uzrok krize kursa. Zbog visoke stope rasta i niskih kamata, javni dug teži da se smanjuje u odnosu na BDP.

 

Slika 4: Javni dug, % BDP

Rizik je da bi to moglo da se promeni sa rastom kamatnih stopa u Americi, što se najčešće i ističe kao mogući uzrok turske krize. Ali taj bi rast morao da bude mnogo veći da bi zaista uticao značajno bilo na strana ili na javna dugovanja.
Jedan izvor mogućih problema jeste sličan onome koji je doveo da jugoslovenske krize početkom osamdesetih godina prošloga veka. Naime, turske banke finansiraju preduzeća kreditima u lirama ali iz sopstvenih pozajmica u dolarima. Ovo zato, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji, jer su kamate na dolar veoma niske, pa su zarade na kredite u lirama dobre. Naravno, to vodi i mogućoj prezaduženosti preduzeća. To, međutim, izgleda da nije slučaj sa domaćinstvima. Tako da rast kamata na dolare i posledično na lire i kombinacija viših kamatnih stopa turske centralne banke i veće depresijacija lire mogu zaista da izazovu krizu finansiranja stranih dugova i da prodube krizu. No, dok je rast privrede negde između 5 i 6 posto, i dok privredne vlasti ne naprave neke veće greške, ne bi trebalo da dođe do izbijanja prave krize kursa. Naravno, politički rizici i nestabilnost mogu da gurnu privredu u krizu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side