Vladimir Gligorov: Tržište i vlast
08.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast
Kod zamrznutih sukoba međunarodni uticaj je obično usredsređen na poboljšanje nepolitičkih veza sukobljenih strana.

Potrebno je bar uspostaviti prekogranične tržišne veze, nezavisno od toga što su političke veze minimalne ili nepostojeće, budući da je reč o zamrznutom sukobu. Ciljevi su, kratkoročno posmatrano, minimalni – obezbediti korišćenje zajedničke infrastrukture, obnavljanje društvenih veza i razmena dobara i usluga. Dugoročno posmatrano, nada je da će porast međuzavisnosti dovesti do prevazilaženja političkog spora koji je u osnovi zamrznutog sukoba. Spor je, naravno, teritorijalni, što znači da bi trebalo da, uopšteno govoreći, rast interesa za zajedničkim tržištem umanji značaj spora o teritorijama. I, posledično, da će dovesti do političke saradnje namesto sukoba.

Ukoliko je ta strategija normalizacije, da je tako nazovem, uspešna, ako načelno govoreći može da bude uspešna, onda teritorijalna razgraničenja i političko ustrojstvo nisu važni. Sasvim je svejedno ko kontroliše koju teritoriju i koji su politički odnosi između pojedinih političkih jedinica. Privredni ili, pojednostavljeno, tržišni interesi će učiniti politički sistem ili političke sisteme irelevantnim u smislu da neće predstavljati prepreku privrednom razvoju. Dugoročno posmatrano, trebalo bi da se privredni interesi pretoče u funkcionalnije ustavno uređenje i politički sistem.

Da je to tačno, bio je zaključak mnogih koji su uticali na institucionalni razvoj postdejtonske Bosne i Hercegovine. Sam sporazum u Dejtonu pošao je od pretpostavke da je teritorijalno razgraničenje potrebno jer je reč o sukobljenim stranama koje, iz istorijskih i kulturnih razloga, ne mogu da žive u integrisanom političkom prostoru. Tako da je Ustav praktično legalizovao Bosnu i Hercegovinu kao zemlju zamrznutih sukoba.

Ono što je iznenadilo neke od međunarodnih posmatrača, pa je uticalo i na strategiju međunarodnih finansijskih ustanova za obnovu i razvoj Bosne i Hercegovine, bilo je veoma brzo širenje tržišta, poznatog kao Arizona tržište. Obično je potrebno mnogo vremena i napora da se trgovina između sukobljenih strana obnovi i ona često ostaje prilično ograničena i zapravo je reč o nekoj vrsti šverca ili crne berze. U Bosni i Hercegovini se tržište koje je postojalo, mada u ograničenom obimu, i za vreme rata, veoma brzo razvilo čim su oružani sukobi obustavljeni. Pa je izveden zaključak da samo ustavno uređenje zemlje ne bi trebalo da bude prepreka privrednom razvoju – ako se uspostave koliko-toliko uobičajeni uslovi u kojima tržište može da nastavi pozitivno da utiče na privredne aktivnosti. Ključni uslov, smatralo se, jeste privatizacija. Time bi se uspostavila suverenost privatnih interesa nad javnim, pa bi se ovaj drugi, naravno vremenom, prilagodio prvom. I u nekom času, posle okončane obnove, recimo, trebalo bi očekivati ustavnu reformu i nastanak normalne države Bosne i Hercegovine.

To se nije ostvarilo. Pedi Ešdaun je razumeo da međuzavisnost privrednih interesa, koja je i inače imala nedostatke, neće biti dovoljna i da su potrebna politička rešenja. Takođe, nije bilo zablude o tome da bi zemlja s takvim ustavnim uređenjem mogla da ima sopstvenu monetarnu politiku, pa je centralna banka obavezana na režim valutnog odbora, a i inače je pod stalnim nadzorom Međunarodnog monetarnog fonda. Konačno, i možda najvažnije, uveden je jedinstven sistem posrednih poreza, što će reći poreza na dodatnu vrednost. Centralne vlasti imaju veoma mala budžetska sredstva, ali najznačajniji izvor poreskih prihoda nije decentralizovan na entitete i kantone. Ovo je prihvaćeno iz fiskalnih, a ne tržišnih razloga jer nemali deo prihoda od poreza na dodatu vrednost potiče iz uvoza. Gde je zaista tržište odigralo ključnu ulogu jer je trgovačka politika centralizovana.

Ali unutrašnje tržište i privatizacija nisu doveli do, kako se to kaže, spontanog razvoja privrednih, pravnih i političkih ustanova. Što je pouka za zamrznute sukobe. Čak i ako se uspe u uspostavljanju tržišnih odnosa preko granica sukobljenih strana, vlasti na jednoj ili drugoj teritoriji će imati ako ne neki drugi, a ono interes da se finansiraju iz korupcije, prodajući usluge i zaštitu. Tako da su potrebna politička sredstva da bi se ostvarile političke promene. Tržište, čak tako slobodno kao na Arizona putu, to ne može da obezbedi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side