08.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast
Kod zamrznutih sukoba međunarodni uticaj je obično usredsređen na poboljšanje nepolitičkih veza sukobljenih strana.

Potrebno je bar uspostaviti prekogranične tržišne veze, nezavisno od toga što su političke veze minimalne ili nepostojeće, budući da je reč o zamrznutom sukobu. Ciljevi su, kratkoročno posmatrano, minimalni – obezbediti korišćenje zajedničke infrastrukture, obnavljanje društvenih veza i razmena dobara i usluga. Dugoročno posmatrano, nada je da će porast međuzavisnosti dovesti do prevazilaženja političkog spora koji je u osnovi zamrznutog sukoba. Spor je, naravno, teritorijalni, što znači da bi trebalo da, uopšteno govoreći, rast interesa za zajedničkim tržištem umanji značaj spora o teritorijama. I, posledično, da će dovesti do političke saradnje namesto sukoba.

Ukoliko je ta strategija normalizacije, da je tako nazovem, uspešna, ako načelno govoreći može da bude uspešna, onda teritorijalna razgraničenja i političko ustrojstvo nisu važni. Sasvim je svejedno ko kontroliše koju teritoriju i koji su politički odnosi između pojedinih političkih jedinica. Privredni ili, pojednostavljeno, tržišni interesi će učiniti politički sistem ili političke sisteme irelevantnim u smislu da neće predstavljati prepreku privrednom razvoju. Dugoročno posmatrano, trebalo bi da se privredni interesi pretoče u funkcionalnije ustavno uređenje i politički sistem.

Da je to tačno, bio je zaključak mnogih koji su uticali na institucionalni razvoj postdejtonske Bosne i Hercegovine. Sam sporazum u Dejtonu pošao je od pretpostavke da je teritorijalno razgraničenje potrebno jer je reč o sukobljenim stranama koje, iz istorijskih i kulturnih razloga, ne mogu da žive u integrisanom političkom prostoru. Tako da je Ustav praktično legalizovao Bosnu i Hercegovinu kao zemlju zamrznutih sukoba.

Ono što je iznenadilo neke od međunarodnih posmatrača, pa je uticalo i na strategiju međunarodnih finansijskih ustanova za obnovu i razvoj Bosne i Hercegovine, bilo je veoma brzo širenje tržišta, poznatog kao Arizona tržište. Obično je potrebno mnogo vremena i napora da se trgovina između sukobljenih strana obnovi i ona često ostaje prilično ograničena i zapravo je reč o nekoj vrsti šverca ili crne berze. U Bosni i Hercegovini se tržište koje je postojalo, mada u ograničenom obimu, i za vreme rata, veoma brzo razvilo čim su oružani sukobi obustavljeni. Pa je izveden zaključak da samo ustavno uređenje zemlje ne bi trebalo da bude prepreka privrednom razvoju – ako se uspostave koliko-toliko uobičajeni uslovi u kojima tržište može da nastavi pozitivno da utiče na privredne aktivnosti. Ključni uslov, smatralo se, jeste privatizacija. Time bi se uspostavila suverenost privatnih interesa nad javnim, pa bi se ovaj drugi, naravno vremenom, prilagodio prvom. I u nekom času, posle okončane obnove, recimo, trebalo bi očekivati ustavnu reformu i nastanak normalne države Bosne i Hercegovine.

To se nije ostvarilo. Pedi Ešdaun je razumeo da međuzavisnost privrednih interesa, koja je i inače imala nedostatke, neće biti dovoljna i da su potrebna politička rešenja. Takođe, nije bilo zablude o tome da bi zemlja s takvim ustavnim uređenjem mogla da ima sopstvenu monetarnu politiku, pa je centralna banka obavezana na režim valutnog odbora, a i inače je pod stalnim nadzorom Međunarodnog monetarnog fonda. Konačno, i možda najvažnije, uveden je jedinstven sistem posrednih poreza, što će reći poreza na dodatnu vrednost. Centralne vlasti imaju veoma mala budžetska sredstva, ali najznačajniji izvor poreskih prihoda nije decentralizovan na entitete i kantone. Ovo je prihvaćeno iz fiskalnih, a ne tržišnih razloga jer nemali deo prihoda od poreza na dodatu vrednost potiče iz uvoza. Gde je zaista tržište odigralo ključnu ulogu jer je trgovačka politika centralizovana.

Ali unutrašnje tržište i privatizacija nisu doveli do, kako se to kaže, spontanog razvoja privrednih, pravnih i političkih ustanova. Što je pouka za zamrznute sukobe. Čak i ako se uspe u uspostavljanju tržišnih odnosa preko granica sukobljenih strana, vlasti na jednoj ili drugoj teritoriji će imati ako ne neki drugi, a ono interes da se finansiraju iz korupcije, prodajući usluge i zaštitu. Tako da su potrebna politička sredstva da bi se ostvarile političke promene. Tržište, čak tako slobodno kao na Arizona putu, to ne može da obezbedi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side