08.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast
Kod zamrznutih sukoba međunarodni uticaj je obično usredsređen na poboljšanje nepolitičkih veza sukobljenih strana.

Potrebno je bar uspostaviti prekogranične tržišne veze, nezavisno od toga što su političke veze minimalne ili nepostojeće, budući da je reč o zamrznutom sukobu. Ciljevi su, kratkoročno posmatrano, minimalni – obezbediti korišćenje zajedničke infrastrukture, obnavljanje društvenih veza i razmena dobara i usluga. Dugoročno posmatrano, nada je da će porast međuzavisnosti dovesti do prevazilaženja političkog spora koji je u osnovi zamrznutog sukoba. Spor je, naravno, teritorijalni, što znači da bi trebalo da, uopšteno govoreći, rast interesa za zajedničkim tržištem umanji značaj spora o teritorijama. I, posledično, da će dovesti do političke saradnje namesto sukoba.

Ukoliko je ta strategija normalizacije, da je tako nazovem, uspešna, ako načelno govoreći može da bude uspešna, onda teritorijalna razgraničenja i političko ustrojstvo nisu važni. Sasvim je svejedno ko kontroliše koju teritoriju i koji su politički odnosi između pojedinih političkih jedinica. Privredni ili, pojednostavljeno, tržišni interesi će učiniti politički sistem ili političke sisteme irelevantnim u smislu da neće predstavljati prepreku privrednom razvoju. Dugoročno posmatrano, trebalo bi da se privredni interesi pretoče u funkcionalnije ustavno uređenje i politički sistem.

Da je to tačno, bio je zaključak mnogih koji su uticali na institucionalni razvoj postdejtonske Bosne i Hercegovine. Sam sporazum u Dejtonu pošao je od pretpostavke da je teritorijalno razgraničenje potrebno jer je reč o sukobljenim stranama koje, iz istorijskih i kulturnih razloga, ne mogu da žive u integrisanom političkom prostoru. Tako da je Ustav praktično legalizovao Bosnu i Hercegovinu kao zemlju zamrznutih sukoba.

Ono što je iznenadilo neke od međunarodnih posmatrača, pa je uticalo i na strategiju međunarodnih finansijskih ustanova za obnovu i razvoj Bosne i Hercegovine, bilo je veoma brzo širenje tržišta, poznatog kao Arizona tržište. Obično je potrebno mnogo vremena i napora da se trgovina između sukobljenih strana obnovi i ona često ostaje prilično ograničena i zapravo je reč o nekoj vrsti šverca ili crne berze. U Bosni i Hercegovini se tržište koje je postojalo, mada u ograničenom obimu, i za vreme rata, veoma brzo razvilo čim su oružani sukobi obustavljeni. Pa je izveden zaključak da samo ustavno uređenje zemlje ne bi trebalo da bude prepreka privrednom razvoju – ako se uspostave koliko-toliko uobičajeni uslovi u kojima tržište može da nastavi pozitivno da utiče na privredne aktivnosti. Ključni uslov, smatralo se, jeste privatizacija. Time bi se uspostavila suverenost privatnih interesa nad javnim, pa bi se ovaj drugi, naravno vremenom, prilagodio prvom. I u nekom času, posle okončane obnove, recimo, trebalo bi očekivati ustavnu reformu i nastanak normalne države Bosne i Hercegovine.

To se nije ostvarilo. Pedi Ešdaun je razumeo da međuzavisnost privrednih interesa, koja je i inače imala nedostatke, neće biti dovoljna i da su potrebna politička rešenja. Takođe, nije bilo zablude o tome da bi zemlja s takvim ustavnim uređenjem mogla da ima sopstvenu monetarnu politiku, pa je centralna banka obavezana na režim valutnog odbora, a i inače je pod stalnim nadzorom Međunarodnog monetarnog fonda. Konačno, i možda najvažnije, uveden je jedinstven sistem posrednih poreza, što će reći poreza na dodatnu vrednost. Centralne vlasti imaju veoma mala budžetska sredstva, ali najznačajniji izvor poreskih prihoda nije decentralizovan na entitete i kantone. Ovo je prihvaćeno iz fiskalnih, a ne tržišnih razloga jer nemali deo prihoda od poreza na dodatu vrednost potiče iz uvoza. Gde je zaista tržište odigralo ključnu ulogu jer je trgovačka politika centralizovana.

Ali unutrašnje tržište i privatizacija nisu doveli do, kako se to kaže, spontanog razvoja privrednih, pravnih i političkih ustanova. Što je pouka za zamrznute sukobe. Čak i ako se uspe u uspostavljanju tržišnih odnosa preko granica sukobljenih strana, vlasti na jednoj ili drugoj teritoriji će imati ako ne neki drugi, a ono interes da se finansiraju iz korupcije, prodajući usluge i zaštitu. Tako da su potrebna politička sredstva da bi se ostvarile političke promene. Tržište, čak tako slobodno kao na Arizona putu, to ne može da obezbedi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side