Vladimir Gligorov: Tržište i država
08.04.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržište i država

Vladimir Gligorov: Tržište i država
Da li je u Srbiji tranzicija završena? Kada se slušaju izjave političara ili se čitaju prelozi ekonomskih programa, novih i starih stranaka svejedno, odgovor koji oni daju jeste da je sa privrednim sistemom sve u redu, samo politika ne valja. Šta se podrazumeva pod privrednom politikom?

Odgovor je, uglavnom, da država nešto učini u jednoj, drugoj ili trećoj oblasti, uglavnom tako što će biti pristrasna upravo u korist tih, kako se kaže, prioriteta. Ova se pristrasnost uglavnom vidi kao finansijska podrška, neposredno ili posredno.

Čak i oko toga ko bi trebalo da dobije subvenciju ili, recimo, poresku pogodnost, postoji prilična saglasnost koja je uglavnom uslovljena time što stranke očekuju finansijski doprinos ili glasove ili neki drugi vid političke podrške od onih na čijoj se strani država angažuje. Pri tom, privredni i politički sistem proizvode masovnu nezaposlenost, siromaštvo i besperspektivnost.

Uz to, ukoliko se postojećem sistemu stavljaju neke primedbe one se najviše odnose na to da je previše liberalan, dakle da je suviše naklonjen privatnim interesima i tržištu, a malo ili nikako ne brine o javnom interesu i ne koristi državnu intervenciju svake vrste da bi ga ostvario.

Tako, primera radi, ne nedostaju kritike na račun suviše liberalnog sistema spoljne trgovine i posebno se često ponavlja kako je sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom imao pogubne posledice. Jer je, navodno, uništio domaću proizvodnju, usled prevelikog uvoza, a i smanjio je poreske prihode usled smanjenja carina. Kao i u drugim slučajevima činjenice u svemu tome ne igraju nikakvu ulogu.

A do njih i nije teško doći. Recimo, uvoz je u periodu pre primene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom rastao znatno brže i bio veći nego posle postepene liberalizacije u skladu s njim. Isto tako, carinski su prihodi smanjeni ne samo zbog slobodnijeg trgovanja, već i zbog manjeg uvoza. Tako da je uvoz, ukoliko je zaista imao nepovoljne efekte po domaću proizvodnju, imao veći uticaj pre nego posle liberalizacije trgovine sa Evropskom unijom.

Šta, uglavnom, objašnjava veliki rast uvoza i praktično stagnaciju industrijske proizvodnje u poslednjih desetak godina (a posebno pre izbijanja krize)? Veliki doprinos imala je politika kursa i monetarna politika uopšte. Ukoliko cene rastu po stopi od desetak odsto, a kurs dinaraje stabilan u odnosu na evro, kao što je bio slučaj u periodu između 2005. i 2008, to ne da je isto kao da su smanjene carine, nego zapravo predstavlja način da se subvencioniše uvoz i, uz to, zaduživanje u inostranstvu, usled čega je u tom periodu došlo do dramatičnog povećanja deficita u razmeni sa inostranstvom i povećanje stranog duga.

U tom je periodu takođe prestalo da se govori o potrebi da se sistem reformiše i, štaviše, govorilo se da je tranzicija praktično završena. Uz to, tada je promovisana politika ekonomskog patriotizma i državne podrške nacionalnim i regionalnim liderima koji su potom, kada je izbila kriza, uglavnom prodavali imovinu ili ulagali u druge zemlje.

A dinar je devalvirao i stotine hiljada ljudi izgubili su posao. I tim povodom kritika se svaljuje na tržište i na nestabilan kurs, kao što se kritikuje tržište i posebno prekogranična trgovina.

U tim okolnostima nije čudno da se traži da država preuzme što je moguće veće obaveze, jer je svakako velikim delom odgovorna što je do tog privrednog propadanja došlo. Problem je u tome što je sistem koji je izgrađen takav da bi trebalo da pretrpi značajne reforme da bi državna intervencija mogla da bude podsticajna kako za privatni, tako i za javni interes.

Posebno je ograničeno delovanje tržišta, što rđavim, što nepostojećim propisima. Tako da na tržištu posla nema, a država nema valjane instrumente privredne politike.

U tim uslovima nije čudno da političari, državni činovnici i stranke nude preduzetničke, menadžerske i usluge investitora, iako uopšte nije jasno ni da li su za to osposobljeni niti da li imaju sredstva da to ostvare. Za sada je ishod dalje ograničavanje tržišnih sloboda i neprestana obećanja sve novijih subvencija i investicija, za šta u stvari nema novca.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.04.2013, 11:45h Kraguj

    Nije, gospodine Gligorov, "tranzicija" (čitaj besomučna pljačka) u Srbiji nije završena. Rasprodaje se i to malo što je ostalo, uglavnom poznatim kupcima. Sada je u toku prinudni otkup akcija od nesaglasnih akcionara po bagatelnoj ceni koju određuje ećinski vlasnik, a uz saglasnost i uz pomoć Agencije za privatizaciju, akcijskog fonda i Komisije za hartije od vrednosti. Uzaludni su pokušaji nesaglasnih akcionara da ukažu na ogromne gubitke (mee se desetinama i stotinama miliona evra) koje trpi budžet Srbije. Nastavlja se otuđenje ili "Tranzicija" imovine čak i onih subjekata koji su na popisu za reviziju...A i revizija traje kao deo "tranzicionog" procesa.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side