11.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržišta i teritorije

Vladimir Gligorov: Tržišta i teritorije
Bregzit je otvorio temu koja je stara koliko i politička misao. Britanski ključni problem jeste granica između Severne Irske i Irske. A onda, naravno, granica unutar same Severne Irske. Dok su Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo članice Evropske unije, deo su jedinstvenog tržišta i imaju zajedničku granicu prema trećim zemljama.

Istina, i dalje postoji država Irska i Severna Irska, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali nema prepreka kretanju ljudi, kapitala i robe između njih, a da bi to bilo moguće, ujednačeni su mnogi propisi kojima su regulisana tržišta unutar Evropske unije. Naravno, fiskalno posmatrano, sve su zemlje članice suverene u tom smislu da samo one mogu da oporezuju u sopstvenim granicama. Ali i u tome jedinstveno tržište određuje granice ili, bolje rečeno, koridor u okviru kojeg se mogu kretati poreski sistemi zemalja članica, bar ukoliko one žele da obezbede najbolje uslove kako za privredni tako i za društveni napredak.

Bregzitom se ustanovljuje granica između Britanije i Evropske unije, i tako i granica između Irske i Severne Irske. To podrazumeva uvođenje carina, ali i razliku u tržišnoj regulativi. Recimo, kada je reč o tržištu rada, pa onda standarda, pa konačno finansijskih propisa. Tako da neko ko sebe smatra Ircem, a živi u Severnoj Irskoj, više nije u istom položaju kao Irac koji živi u Irskoj, za razliku od Britanca u Severnoj Irskoj koji, naravno, živi sa drugim Britancima. Drukčije rečeno, u Evropskoj uniji Irci su prestali da budu manjina u Severnoj Irskoj i u Britaniji, bar kada je reč o privrednom životu u najširem smislu te reči, dok će sa Bregzitom to opet postati.

Ovaj problem ne može da se reši tako što se granica neće videti, to jest što će ostati nevidljiva. Ona je, naravno, već ionako tu, mada je nevidljiva usled toga što ne preseca tržišta. Ali, naravno, države su i dalje države, i to ne samo kada oporezuju već u ukupnom pravnom smislu, koji se pokriva pojmom suverenosti. Samo što su države potpisale ugovor da neće izjednačavati tržište s teritorijom. I to je ključni doprinos Evropske unije pacifikaciji Evrope i njenih zemalja, pa tako i bezbednosti svih država članica Evropske unije i njihovih građana.

Da na ovo ukažem na drugi način. Predsednik Tramp je nezadovoljan što zemlje članice Atlantskog saveza (NATO) troše mnogo manje na spoljašnju bezbednost, na vojsku, od Sjedinjenih Država. Ali ovo je zbog toga što su nastankom Evropske unije i njenim širenjem uklonjeni najveći rizici bezbednosti njenih zemalja članica, koji su u najvećoj meri bili oni koji su proisticali iz same Evrope. Sada se neke zemlje članice EU graniče samo sa zemljama koje su takođe članice EU. A kako su najčešći teritorijalni sporovi oni sa susedima, rizici sukoba oko tih teritorija su smanjeni ili su nestali, pa nema razloga da se troši novac na vojsku.

Dodatno, a opet ne uvek jasno nekima u SAD ili u Rusiji, Evropska unija nema geopolitičke ciljeve. Ovo nisu razumeli mnogi kada je izbila kriza u Ukrajini. Evropska unija posmatrana je simetrično sa Rusijom, mada je za EU Ukrajina tržište, a za Rusiju teritorija. Ovo zato što EU nema jedinstveni geopolitički interes. Posebno ne u tom smislu da bi bila spremna da izdvaja sredstva kako bi mogla da silom ostvaruje geopolitičke interese, recimo u Ukrajini. Predsednik Tramp na to gleda kao na prebacivanje troškova na Sjedinjene Države, a reč je o tome da su objektivno troškovi bezbednosti značajno smanjeni stvaranjem Evropske unije i da su EU i njene zemlje članice postale konstitucionalno ograničene u eventualnim kolonijalnim ili imperijalnim ambicijama.

Ruske, opet, vlasti greše jer su, na primer, negde od sredine prve decenije ovoga veka u Britaniji videle zemlju koja ima ambicije da se meša u unutrašnje ruske poslove. Na ovo su uticale mnoge stvari, koje ovde nisu važne. U svakom slučaju, to je uglavnom u nesaglasnosti sa činjenicama. Tek, to je jedan od razloga što se taj spor neprestano podgreva. I sva je prilika da će sa Bregzitom dobiti novi podsticaj, bar dok se ne promene prilike u Rusiji.

Uzmimo sada da se EU raspadne, što nikako nije nemoguće. Potencijalna balkanizacija Evrope trenutno je nesaglediva. Zemlje koje sada hrane nacionalizam pretnjama koje donose emigranti mogle bi da se spore oko granica, kako povodom emigranata, što je već slučaj, tako i svuda gde postoje manjine i potencijalni sporovi kao oni između Irske i Ujedinjenog Kraljevstva. Uostalom, u kampanji protiv imigranata u Britaniji, pre referenduma, ljudi iz istočnih i južnih zemalja članica Evropske unije imali su ne malu ulogu. A potencijalnih teritorijalnih sporova ima poprilično.

To je nauk iz Bregzita. Nije, naravno, sve u integraciji tržišta, ali ne mali deo ljudskih aktivnosti i ne baš beznačajna prava zavise od toga da li su tržišta teritorijalizovana ili nisu. A tržišni se sporovi, za razliku od teritorijalnih, lakše rešavaju pravnim, a ne vojnim sredstvima.

Ne mogu da ne ukažem na činjenicu da to nije bilo nepoznato ekonomskim liberalima ili, anahrono govoreći, neoliberalima u Srbiji. Ako imate zemlju koja ima ne mali broj potencijalnih teritorijalnih sporova, gotovo svako državno, teritorijalno uređenje koje čuva jedinstveno tržište jeste bolje i bezbednije od teritorijalnih promena, pogotovu uz demokratski način odlučivanja. Ujedinjeno kraljevstvo ima jedan (ili uz Gibraltar dva) teritorijalna problema, pa je Bregzit veliki problem. Srbija ih je imala mnogo više, a ishod je poznat.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side