Vladimir Gligorov: Trideset godina
30.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Trideset godina

Vladimir Gligorov: Trideset godina
Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

To je, na neki način, u skladu s nekakvom političkom pravilnošću. I posle pada Miloševića, demokrate, podeljene u dva stranke, bile su čitavu deceniju na vlasti. Sada, posle trideset godina, nije lako videti šta se od nje može očekivati.
Režim danas nije u usponu već je na zalasku vlasti. Tako da opoziciona stranka koja bi trebalo da preuzme odgovornost za zemlju kada se današnji režim uruši – nema smisla. Režim je već potrošio svoje vreme. Potrebna je, dakle, stranka koje može da preuzme vlast sledeće ili one tamo godine, a to Demokratska stranka trenutno nije.

Posle trideset godina, demokrate nisu uspele da budu stabilna stranačka alternativa, bilo kao vlast ili kao opozicija.

Zašto? Jedan razlog jeste što nije reč o liderskoj stranci. Ovo bi u normalnim okolnostima bila prednost i garancija stabilnosti. U srpskim političkim okolnostima to se pokazalo kao problem jer su sve druge stranke liderske.

Tako da svako ko ne bi uspeo da instrumentalizuje Demokratsku stranku da bi zadovoljio sopstvene liderske ambicije, on bi osnivao sopstvenu stranku. Što, naravno, šteti stranci.

Drugi razlog jeste što stranka nema, kako se to kaže, hrabrost da zastupa svoja uverenja. U svojoj prvobitnoj verziji stranka je trebalo da raščisti sa svim što je ostalo od urušenog Miloševićevog režima. Za to, u početku, nije imala dovoljnu podršku, a nije izvesno ni da je imala volju, a potom zaista nije imala volju. I svi su neuspesi išli njoj na teret.

Tridesetogodišnjica je povod da se gleda unapred, šta sledećih trideset godina? Najpre je tu potreba demokratizacije zemlje. To podrazumeva značajne institucionalne promene, za koje je potrebno da se stranka zalaže. Jedna je izmena izbornog sistema. Koji ne ide naruku strankama koje nisu liderske. Druga je decentralizacija jer sadašnji sistem podstiče i održava autoritarizam. Uz to, povećava regionalne razlike i zavisnost manje razvijenih krajeva od centra, što, pored nepotrebne koncentracije vlasti, podstiče korupciju. Konačno, vlasti ne bi trebalo da se bave međudržavnim privrednim poslovima kod kojih nema prave konkurencije i gde se ne zna šta je tačno i za šta ugovoreno. I šta se i zbog čega subvencioniše.

Naravno, eventualna demokratska vlast trebalo bi da uredi odnose sa susedima, pre svega sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Verujem da je svakome jasno da su režimi koji se u Srbiji smenjuju autokratski i korumpirani zato što nisu jasno uređeni osnovni međudržavni odnosi. To stoji na putu normalizacije političkih odnosa unutar zemlje, a i valjanom programu političkih reformi i mera kako bi se obezbedio održivi napredak. Sledećih trideset godina neće se razlikovati od poslednjih trideset godina ako se zemlja ne normalizuje.
Konačno, potreba je podrška demokratske Evrope. Ne samo zemlje srednje i istočne Evrope već i autoritarne zemlje na jugu Evrope demokratizovale su se i stabilizovale kako političke tako i privredne prilike, uz podršku Evropske ekonomske zajednice ili Unije. Jugoslavija je tu priliku propustila, i to ne jednom i ne samo u momentu raspada, a takođe i Srbija.

Demokrate u Srbiji bi morale da uspostave partnerski odnos sa demokratskom Evropom u napuštanju autokratije jedne ili druge vrste. I u uspostavljanju vladavine prava. Opet, ako se pogleda kako stvari ne samo funkcionišu u Srbiji već i kako se politika opravdava, celishodnost a ne pravo je osnova režima, funkcionisanja njegovih ustanova i politike. Najveći uspeh režima, Miloševićevog i ovog naprednjačko-socijalističkog jeste upravo normalizacija opravdavanja sredstava ciljevima. Do tačke kada ljudi zapravo više i ne vide da su izgubili ne samo zaštitu prava već i prava.

Sledećih trideset godina trebalo bi da počne već posle Nove godine jer se režimu vidi kraj. Samo još da postoji stranka koja je dorasla zadatku.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 31.12.2019, 11:19h ljupa

    tacno. pravo zboris. DS je ispunila zadatak (padom milosevicevog rezima). ali ko joj je dao taj zadatak?.......

Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side