18.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji
Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

Za ovo poslednje postoji naravno primer Južne Koreje, mada nije izvesno da bi sadašnja američka administracija podržala merkantilističku strategiju razvoja jer ne gleda sa odobravanjem trgovačku i industrijsku politiku koja podrazumeva nesmetan pristup američkom tržištu. Taj se futuristički film, navodno, veoma dopao Kimu.

Koje su, međutim, strateške posledice eventualnog sporazuma SAD sa Severnom Korejom i tranzicije ove druge u tržišnu privredu? U vreme Sovjetskog Saveza i komunističke Kine, takav bi razvoj podrazumevao ujedinjenje dve Koreje i veći uticaj SAD u toj regiji i u Aziji uopšte. To bi naprosto bila jedna uvećana Južna Koreja. Sada stvari nisu više takve. Kina i Rusija su neka vrsta državnog i oligarhijskog kapitalizma, a ova prva je dominantna privreda ne samo u tom delu Azije. Tako da bi privreda ujedinjene Koreje, kao uostalom sve veći broj azijskih industrijalizovanih privreda, u Kini imala najznačajnijeg trgovačkog i privrednog partnera. Tako da bi sada ujedinjena Koreja mogla da znači da bi se povećao uticaj Kine. Na račun Japana i Amerike.

Pogotovo zato što bi nestala potreba da SAD svojim nuklearnim štitom garantuju bezbednost Južnoj ili ujedinjenoj Koreji. Na početku će, kao što je i najavljeno, biti potrebno da SAD garantuju da neće ugroziti bezbednost Severne Koreje, ali ako bi zaista ta zemlja krenula da razvija neki vid državnog kapitalizma i postepeno se približavala Južnoj Koreji, smanjila bi se potreba za prisustvom Amerike, to jest njenih vojnih i snaga bezbednosti u čitavoj toj regiji.

Nije lako videti koje bi mogle da budu posledice. Delimično bi to zavisilo od toga kako će Kina videti svoju ulogu u Aziji i u svetu uopšte. Iz evropske perspektive Kina je komercijalna sila. Kad je reč o bezbednosti, njen je uticaj mali, a koliko se može videti, kineske vlasti i ne teže da ga uvećaju. Razlog je jednostavan – koji bi mogli da budu geopolitički ciljevi Kine u Evropi? Maova Kina, to je bilo nešto drugo. Postojala je ideološka konkurencija, koje sada više nema i koja se neće obnoviti.

To razlikuje Rusiju od Kine. I to u Evropi, ne u Aziji. Rusija nudi kontrarevolucionarnu ideologiju zapadnom svetu, koja nema mnogo smisla u Aziji. I ta ponuda nailazi na korisnike među desnim populistima. Ali u Aziji Rusija je samo vojna sila, koja će takođe imati smanjenu ulogu ukoliko se reši korejski problem. S privredne tačke gledišta, Rusija nema mnogo toga da ponudi industrijskim azijskim zemljama, osim naravno prirodnog bogatstva. Rusija pod Putinom teži da se afirmiše kao geopolitička sila, za šta ima malo uslova u Aziji, bar tamo gde je kineski uticaj veliki i raste.

Tako da, bar na prvi pogled, mir na Korejskom poluostrvu vodi smanjenom uticaju SAD i Rusije u tom delu sveta i rastu kineskog uticaja, pogotovo ukoliko se zaista Severna Koreja okrene privrednom razvoju. Sa strateške tačke gledišta, opet na prvi pogled, Japan će se suočiti s najvećim izazovom. Ujedinjena Koreja je ozbiljna privredna sila, pogotovo ukoliko je dobro povezana s kineskom privredom. Privredno posmatrano, to je povoljno za Japan, koji može da bude važan partner i Koreji i Kini. Međutim, povećani uticaj Kine u celoj toj regiji svakako će predstavljati nelagodnost za Japan, pogotovo ukoliko SAD, kako je Tramp najavio, smanje svoje prisustvo.

Uz to, američka administracija pritiska svoje saveznike u Evropi, ali i Kanadu i Japan, da promene trgovačke odnose sa Amerikom, što opet potencijalno jača uticaj Kine. Uostalom, kako kinesko društvo bude imućnije, tako će rasti kineske potrebe za uvozom, što će dodatno povećati njen uticaj na zemlje izvoznice, povećaće, dakle, zavisnost japanske privrede od kineskog tržišta. Opet, tu evropske zemlje ne mogu da imaju nikakav strateški uticaj jer koliko je Kina komercijalna sila u Evropi, toliko su evropske zemlje, Evropska unija u celini, komercijalna sila u Aziji. Tako da EU ne može da bude zamena za SAD ukoliko se strateška uloga ove poslednje smanji rešenjem korejskog spora.

Naravno, nije uopšte izvesno da će Severna Koreja krenuti u privrednu tranziciju, a niti da će se najavljeni sporazum sa SAD održati. No, verovatno je tačno da sada, za razliku od ranije, tranzicija u Severnoj Koreji i eventualno ujedinjenje dve Koreje povećavaju uticaj Kine, a ne kao ranije Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side