03.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Sve gore

Vladimir Gligorov: Sve gore
Sada su vojske u pripravnosti. Mobilišu se saveznici. Razmenjuju se optužbe. Crtaju se granice. Vođe se nadmeću u patriotizmu. Javnost se zasipa vestima o zlim neprijateljima koji smišljaju nepojmljive stvari. Sjajno.

Šta je cilj svega toga? Uzmimo da se ne želi vojni sukob, čemu se teži? Otkako se počelo s tim razgraničenjem, bio sam zaprepašćen koliko je ljudi spremno da u tome vidi rešenje spora. Štaviše, istorijsko rešenje. Već kada ljudi počnu da govore o istorijskim rešenjima, trebalo bi početi strepiti. I da je reč o nekom području gde sukoba nije bilo ili nije bilo takoreći juče, a svi valjda znaju kako su izgledala istorijska rešenja takozvanih nacionalnih pitanja na prostoru bivše Jugoslavije. Uostalom, Slovenija i Hrvatska ne mogu da se sporazumeju o granici, o razgraničenju u pravom smislu te reči. Iako je reč o zemljama koje, kao članice Evropske unije, zapravo i nemaju prave međusobne granice.

Dakle, da bi Srbija došla do teritorije na severu Kosova, morala bi da je vojno okupira ili oslobodi, kako bi već ko gledao na to. Slično je i sa Preševskom dolinom, o kojoj ne prestaje da govori gospodin Tači. No, kako obe strane to razumeju, nije neočekivano da će gledati da ojačaju svoje pozicije pre nego što do toga zaista i dođe. I onda stvari ne mogu nego da budu iz dana u dan, iz čina u čin – sve gore.

Tu su, naravno, i sujete ljudi na vlasti. Uzmimo izlaganje gospodina Vučića u srpskoj Skupštini. U meri u kojoj se on obraćao stranoj javnosti, poruka je bila da jedino s njim ima smisla razgovarati i pregovarati jer opozicija nema šta da ponudi. Nema ponudu, opozicija, ni spoljnim silama, a ni domaćoj javnosti. To, imajući u vidu da nije uopšte jasno šta on tačno ima da ponudi, ide zajedno sa upozorenjima svima i pretnje neprijatelju da je vojska spremna. I eto, što bi se reklo, faktora stabilnosti.

Na drugoj strani, gospodin Tači kaže da je sve to zapravo uprazno jer Vučić i ne može ili, još gore, ne sme ništa da uradi tom vojskom. Tome valja dodati već uobičajeno neodgovorne izjave gospodina Dačića i eto stanja u kojem su svi pred izazovom da se dokažu da su sila s kojom valja računati. Sledeći korak jeste da se mobiliše podrška svih Srba svuda i svih Albanaca svuda, da se međusobno moralno degradiraju – recimo, da je na obema stranama reč o moralnom talogu, i onda valja delati.

Do čina neće doći, to ne znači da ne može da dođe, pre svega zato što postoje jasne međunarodne obaveze i sredstva da se granica između Srbije i Kosova očuva. Legalno, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Odluka, recimo, da srpska vojska zauzme sever Kosova dovela bi do potpune promene međunarodnog položaja zemlje. Nezavisno od eventualnog sukoba ne samo sa kosovskim nego i s međunarodnim snagama. Nije nezamislivo da Rusija i s manjom angažovanošću Kina izraze podršku, odnosno razumevanje, ali to bi stavilo Srbiju i njene rukovodioce u položaj Republike Srpske i njenih vlasti. O odnosima sa susedima, neposrednim i posrednim, da i ne govorimo.

Tako da zaista nije jasno šta je tačno cilj? Gospoda Vučić i Dačić nisu baš na vrhuncu popularnosti i podrške u narodu, ali neposredno ne preti gubitak vlasti. Uostalom, kako nema mnogo izgleda da će kosovske vlasti popustiti, ishod neće biti baš naročito slavan. A zasigurno nije jasno da su srpske vlasti spremne za radikalno stanje koje bi usledilo ukoliko bi zaista krenule u razgraničenje.

Opet, isto kako nije shvatljivo da oni koji se u međunarodnoj javnosti bave ovim sporom ne razumeju šta su teritorijalni sporovi na Balkanu, uostalom kao i svuda drugde, sasvim je nejasno kako srpski političari ne vide gde vodi posezanje za oružjem. Kao što nije jasno kako to da gospodin Vučić, sva je prilika, ne razume rizik s kojim se suočava neko koga strane sile vide kao faktor stabilnosti.

Dakle, kao što se moglo predvideti, ništa dobro ne može da se očekuje kada se počne sa raspravom o teritorijama. Zasad se ide iz lošeg u gore.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side