Vladimir Gligorov: Sve gore
03.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Sve gore

Vladimir Gligorov: Sve gore
Sada su vojske u pripravnosti. Mobilišu se saveznici. Razmenjuju se optužbe. Crtaju se granice. Vođe se nadmeću u patriotizmu. Javnost se zasipa vestima o zlim neprijateljima koji smišljaju nepojmljive stvari. Sjajno.

Šta je cilj svega toga? Uzmimo da se ne želi vojni sukob, čemu se teži? Otkako se počelo s tim razgraničenjem, bio sam zaprepašćen koliko je ljudi spremno da u tome vidi rešenje spora. Štaviše, istorijsko rešenje. Već kada ljudi počnu da govore o istorijskim rešenjima, trebalo bi početi strepiti. I da je reč o nekom području gde sukoba nije bilo ili nije bilo takoreći juče, a svi valjda znaju kako su izgledala istorijska rešenja takozvanih nacionalnih pitanja na prostoru bivše Jugoslavije. Uostalom, Slovenija i Hrvatska ne mogu da se sporazumeju o granici, o razgraničenju u pravom smislu te reči. Iako je reč o zemljama koje, kao članice Evropske unije, zapravo i nemaju prave međusobne granice.

Dakle, da bi Srbija došla do teritorije na severu Kosova, morala bi da je vojno okupira ili oslobodi, kako bi već ko gledao na to. Slično je i sa Preševskom dolinom, o kojoj ne prestaje da govori gospodin Tači. No, kako obe strane to razumeju, nije neočekivano da će gledati da ojačaju svoje pozicije pre nego što do toga zaista i dođe. I onda stvari ne mogu nego da budu iz dana u dan, iz čina u čin – sve gore.

Tu su, naravno, i sujete ljudi na vlasti. Uzmimo izlaganje gospodina Vučića u srpskoj Skupštini. U meri u kojoj se on obraćao stranoj javnosti, poruka je bila da jedino s njim ima smisla razgovarati i pregovarati jer opozicija nema šta da ponudi. Nema ponudu, opozicija, ni spoljnim silama, a ni domaćoj javnosti. To, imajući u vidu da nije uopšte jasno šta on tačno ima da ponudi, ide zajedno sa upozorenjima svima i pretnje neprijatelju da je vojska spremna. I eto, što bi se reklo, faktora stabilnosti.

Na drugoj strani, gospodin Tači kaže da je sve to zapravo uprazno jer Vučić i ne može ili, još gore, ne sme ništa da uradi tom vojskom. Tome valja dodati već uobičajeno neodgovorne izjave gospodina Dačića i eto stanja u kojem su svi pred izazovom da se dokažu da su sila s kojom valja računati. Sledeći korak jeste da se mobiliše podrška svih Srba svuda i svih Albanaca svuda, da se međusobno moralno degradiraju – recimo, da je na obema stranama reč o moralnom talogu, i onda valja delati.

Do čina neće doći, to ne znači da ne može da dođe, pre svega zato što postoje jasne međunarodne obaveze i sredstva da se granica između Srbije i Kosova očuva. Legalno, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Odluka, recimo, da srpska vojska zauzme sever Kosova dovela bi do potpune promene međunarodnog položaja zemlje. Nezavisno od eventualnog sukoba ne samo sa kosovskim nego i s međunarodnim snagama. Nije nezamislivo da Rusija i s manjom angažovanošću Kina izraze podršku, odnosno razumevanje, ali to bi stavilo Srbiju i njene rukovodioce u položaj Republike Srpske i njenih vlasti. O odnosima sa susedima, neposrednim i posrednim, da i ne govorimo.

Tako da zaista nije jasno šta je tačno cilj? Gospoda Vučić i Dačić nisu baš na vrhuncu popularnosti i podrške u narodu, ali neposredno ne preti gubitak vlasti. Uostalom, kako nema mnogo izgleda da će kosovske vlasti popustiti, ishod neće biti baš naročito slavan. A zasigurno nije jasno da su srpske vlasti spremne za radikalno stanje koje bi usledilo ukoliko bi zaista krenule u razgraničenje.

Opet, isto kako nije shvatljivo da oni koji se u međunarodnoj javnosti bave ovim sporom ne razumeju šta su teritorijalni sporovi na Balkanu, uostalom kao i svuda drugde, sasvim je nejasno kako srpski političari ne vide gde vodi posezanje za oružjem. Kao što nije jasno kako to da gospodin Vučić, sva je prilika, ne razume rizik s kojim se suočava neko koga strane sile vide kao faktor stabilnosti.

Dakle, kao što se moglo predvideti, ništa dobro ne može da se očekuje kada se počne sa raspravom o teritorijama. Zasad se ide iz lošeg u gore.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Plan pre vlade Dimitrije Boarov: Plan pre vlade

    Bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

Preporuke prijatelja