14.10.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Suverenisti

Vladimir Gligorov: Suverenisti
Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Zato što su oni, recimo britanski laburisti, internacionalisti. Na godišnjoj konferenciji, koja je održana krajem septembra, stranka se gotovo izjasnila protiv ograničavanja imigracije, posebno iz Evropske unije, mada je upravo zajedničko tržište rada bilo razlog što su mnogi glasali za secesiju Ujedinjenog kraljevstva od Evropske unije. Nezadovoljni će, ako već nisu, preći u partije koje se protive imigraciji.

Sa istim problemom suočavaju se i druge socijaldemokratske stranke u Evropi. I njihovi nezadovoljni članovi, simpatizeri ili glasači prelaze u desne nacionalističke partije. Problem socijaldemokrata jeste što gube i na drugoj strani. U meri u kojoj nisu dovoljno liberalni, da se tako izrazim, raste broj pristalica zelenih stranaka i liberalnih demokrata.

Problem je socijaldemokratski više nego liberalni ili konzervativni, o nacionalistima da i ne govorimo, zato što je reč o tome da se zatvaranjem granica onemogući ljudima koji traže posao i za koje posao postoji da se zaposle zato što su imigranti, dakle strani su državljani. To je, kaže se, stvar suvereniteta. Da li je?

Nesumnjivo ukoliko vlasti odluče da ne dozvole da ljudi prelaze granicu da bi se zaposlili, one svakako mogu da donesu i odgovarajući zakon i da ga primene. Doduše, kao što se vidi na američkoj južnoj granici, to nije uvek najjednostavnije. Ali, na kraju krajeva, ako postoji spremnost da se utroše potrebna sredstva, sila svakako može da sprovede volju.

To, međutim, nije baš neki primer ekonomske suverenosti. Uzmimo primer Nemačke. Stopa zaposlenosti je visoka, oko 75 odsto (u dobi između 15 i 64 godine), a stopa nezaposlenosti, prema anketi o radnoj snazi, tek je malo iznad tri posto (niža je nego u Americi, a stopa zaposlenosti značajno je viša). Uzmimo sada da nemačka vlada reši da značajno poveća ulaganja, nevažno je u šta. To bi podrazumevalo dodatni priliv stranih radnika, mimo onih koji i inače pristižu svake godine. Slično je u Britaniji jer, recimo, najavljena velika ulaganja u infrastrukturu i u zdravstvo, a i u izgradnju stanova, pa onda u školstvo, nauku i istraživanja – to sve podrazumeva povećani priliv imigranata, ako ne iz Evrope onda iz drugih delova sveta.

Ili, uostalom, uzmimo za primer Rusiju. U vreme visokih stopa rasta došlo je do značajne imigracije iz susednih zemalja. Sada to više nije tako, ali to nije zato što su suverenisti na vlasti već što je rast privrede već duže vreme usporen. A tako je i u Sjedinjenim Državama, bar u vreme kada je stopa nezaposlenosti niska, kao što je sada slučaj.

Tako da govoriti o suverenosti na tržištu rada nema mnogo smisla. Zaista, vlasti mogu, kao što se često i predlaže, da racionišu imigraciju, pa da, recimo, izdaju dozvole visokokvalifikovanim radnicima, a da ih ne izdaju manje obrazovanim. A mogu i da uspostave neki drugi sistem stajanja u redu i ispunjavanja kvota. Pitanje je, međutim, postižu li se time ciljevi kojima se navodno teži. Uzmimo već navedeni primer racionisanja po stručnosti. Ukoliko bi imigrirali stručni, domaći bi radili, recimo, fizičke ili nestručne poslove. Tako da se ne podstiče ulaganje u stručnost, a štite se nestručni, kako oni koji već imaju posao tako i buduće generacije. Nije izvesno da se upravo to želi.

Ovo je primer unutrašnje suverenosti. Najvažniji primer je, naravno, oporezivanje. Ukoliko se uopšte može govoriti o ekonomskoj suverenosti, reč mora biti o porezima. Mada i tu postoje ograničenja, realna, ako ne pravna. Recimo, carine obično zavise od trgovačke politike drugih zemalja. Ali isto važi i za oporezivanje dohodaka od rada ili kapitala, kao i bogatstva. Ljudi i kapital su mobilni, mada ne u istoj meri. Ali to nije najvažnije. Porezi se plaćaju da bi se obezbedile odgovarajuće usluge. U suprotnom, posledice po privrednu aktivnost i uostalom po društvenu stabilnost mogu da budu veoma negativne. Tako da suverenost zavisi od legitimnosti, da to sažmem.

Mnogi ljudi misle da se suverenost ogleda u tome da se odluke donose, a da se ne vodi računa o stranim zemljama ili o međunarodnim organizacijama. To je spoljašnja suverenost, koja je zapravo suverenost u pravom smislu te reči. No, pod njom se podrazumeva međunarodna ili spoljašnja legitimnost – dakle, sposobnost da se preuzimaju obaveze u međunarodnim odnosima. Recimo da se potpisuju ugovori, sklapaju sporazumi ili ulazi u savezništva. Zaista, veća sila, manja šteta nepoštovanja preuzetih obaveza. Ali i veća međunarodna nestabilnost.

Suverenisti polaze od pretpostavke da mogu da donose odluke autarhično, nezavisno kako od sopstvenih podanika tako, posebno, od drugih zemalja. To je netačno i pravno i politički, a besmisleno je sa ekonomske tačke gledišta.

autor: MIM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side