13.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Subvencije

Vladimir Gligorov: Subvencije
Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

Najpre bi trebalo napomenuti da ako neko ulaganje ne pokriva troškove rada, subvencije nemaju smisla jer nema ekonomskog opravdanja da se s tom proizvodnjom nastavi. Poreski obveznici mogu da odluče da pomažu radnike u tom preduzeću, ali nema nikakvog smisla još i eventualno namirivati dobit vlasnika i plate preduzetnika. Bolje je sredstva upotrebiti za nešto što je profitabilno.

Subvencionisanje preduzetnika obično se opravdava na dva načina. Jedan je da je neophodno obezbediti da ostvare veći profit nego negde drugde. Uzmimo da mogu da zarade na poslu i kod nas i u nekoj drugoj zemlji, način da im se olakša izbor jeste da im se ponude bolji uslovi – bilo putem poreskih olakšica ili neposredno novcem. Time preduzetnici zarađuju više nego na nekom drugom mestu.

Druga vrsta opravdanje jeste da su subvencije potrebne jer su rizici ulaganja ili troškovi poslovanja kod nas veći nego u nekoj drugoj zemlji. Recimo, dok se ne sprovedu sve potrebne institucionalne promene kojima će se obezbediti da uslovi poslovanja nisu nepovoljniji nego kod konkurentskih lokacija, vlasti mogu da uzmu novac od poreskih obveznika i da njime pokriju troškove ulaganja u našoj zemlji, praktično pokrivajući time troškove svoje rđave vladavine. Ako je, recimo, zemlja korumpirana, pa preduzetnici moraju da plaćaju mito, korumpirane vlasti bi mogle da naplate to mito od poreskih obveznika putem subvencija ulagačima od kojih mitom naplaćuju tu uslugu.

Ni jedno niti drugo opravdanje nemaju mnogo smisla, što bi trebalo da je očigledno već iz samog opravdanja ako se jednostavno izloži.

Gore stoji stvar sa subvencijama koje se računaju po radnom mestu ili po platama zaposlenih. Uzmimo da preduzetnik kaže da bi mu se isplatilo ulaganje kada bi blate bile upola manje od onih koje su u skladu sa tržištem rada, zašto bi budžet trebalo da pokrije razliku? Jasno je da bi investitor očekivao da ostvari dobit, jedino što to ne može ako mu se ne ponudi subvencija. To, trebalo bi da je očigledno, znači jednostavno da poreski obveznici finansiraju dobit takvih preduzetnika.

Uzmimo sada predlog da se te subvencije ponude preduzetnicima koji bi duplirali postojeće plate. Recimo da se kaže da bi subvencije bile odobrene stranom ulagaču ukoliko bi plate koje bi plaćao kod nas bile iste one koje plaća u drugim zemljama, a koje su znatno veće. To se, naravno, uvek može uraditi ukoliko su vlasti spremne da to povećanje finansiraju iz budžeta, subvencijom, uz uslov da strani ulagač ostvari profit s kojim računa. Pa ako su vlasti spremne da dupliraju subvencije, preduzetnik bi svakako bio spreman da duplira plate.

Vlada, dakle, uvek može da poveća plate ukoliko želi da ih pokriva iz poreza, naravno sve dok može da oporezuje.

Ovo o subvencijama ima smisla ponovljeno razmatrati jer je kod izbora fiskalne konsolidacije pre koju godinu odlučeno da je bolje smanjiti plate i penzije, a povećati, ako je potrebno, subvencije. Taj izbor je, po mom mišljenju, bio veoma rđav i uticao je kako na stagnaciju proizvodnje tako i na emigraciju. A i na potpuni zastoj u institucionalnom razvoju zemlje. U nekom od narednih napisa ću pokušati te efekte da kvantifikujem. Sada se izgleda i opozicija sprema da nastavi sa istom privrednom politikom.

U osnovi, u zemlji sa niskim platama, pre svega zbog nedovoljnih ulaganja, niske produktivnosti i velikog broja nezaposlenih, ukoliko bi se rizik ulaganja smanjio, recimo kao u bivšim socijalističkim zemljama koje su se pridružile Evropskoj uniji, sam izgled da se ostvare veći profiti nego u razvijenijim zemljama, jer je kapitala relativno malo a rada relativno više, trebalo bi da podstakne i domaće i strane investitore. Nikakvi dodatni podsticaji nisu potrebni, subvencije pogotovo.

Tako da bi imalo smisla kada bi opozicija obećala da će poboljšati rad ustanova, a pogotovo onih zaduženih za vladavinu prava, pa subvencije nikako ne bi ni bile potrebne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side