13.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Subvencije

Vladimir Gligorov: Subvencije
Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

Najpre bi trebalo napomenuti da ako neko ulaganje ne pokriva troškove rada, subvencije nemaju smisla jer nema ekonomskog opravdanja da se s tom proizvodnjom nastavi. Poreski obveznici mogu da odluče da pomažu radnike u tom preduzeću, ali nema nikakvog smisla još i eventualno namirivati dobit vlasnika i plate preduzetnika. Bolje je sredstva upotrebiti za nešto što je profitabilno.

Subvencionisanje preduzetnika obično se opravdava na dva načina. Jedan je da je neophodno obezbediti da ostvare veći profit nego negde drugde. Uzmimo da mogu da zarade na poslu i kod nas i u nekoj drugoj zemlji, način da im se olakša izbor jeste da im se ponude bolji uslovi – bilo putem poreskih olakšica ili neposredno novcem. Time preduzetnici zarađuju više nego na nekom drugom mestu.

Druga vrsta opravdanje jeste da su subvencije potrebne jer su rizici ulaganja ili troškovi poslovanja kod nas veći nego u nekoj drugoj zemlji. Recimo, dok se ne sprovedu sve potrebne institucionalne promene kojima će se obezbediti da uslovi poslovanja nisu nepovoljniji nego kod konkurentskih lokacija, vlasti mogu da uzmu novac od poreskih obveznika i da njime pokriju troškove ulaganja u našoj zemlji, praktično pokrivajući time troškove svoje rđave vladavine. Ako je, recimo, zemlja korumpirana, pa preduzetnici moraju da plaćaju mito, korumpirane vlasti bi mogle da naplate to mito od poreskih obveznika putem subvencija ulagačima od kojih mitom naplaćuju tu uslugu.

Ni jedno niti drugo opravdanje nemaju mnogo smisla, što bi trebalo da je očigledno već iz samog opravdanja ako se jednostavno izloži.

Gore stoji stvar sa subvencijama koje se računaju po radnom mestu ili po platama zaposlenih. Uzmimo da preduzetnik kaže da bi mu se isplatilo ulaganje kada bi blate bile upola manje od onih koje su u skladu sa tržištem rada, zašto bi budžet trebalo da pokrije razliku? Jasno je da bi investitor očekivao da ostvari dobit, jedino što to ne može ako mu se ne ponudi subvencija. To, trebalo bi da je očigledno, znači jednostavno da poreski obveznici finansiraju dobit takvih preduzetnika.

Uzmimo sada predlog da se te subvencije ponude preduzetnicima koji bi duplirali postojeće plate. Recimo da se kaže da bi subvencije bile odobrene stranom ulagaču ukoliko bi plate koje bi plaćao kod nas bile iste one koje plaća u drugim zemljama, a koje su znatno veće. To se, naravno, uvek može uraditi ukoliko su vlasti spremne da to povećanje finansiraju iz budžeta, subvencijom, uz uslov da strani ulagač ostvari profit s kojim računa. Pa ako su vlasti spremne da dupliraju subvencije, preduzetnik bi svakako bio spreman da duplira plate.

Vlada, dakle, uvek može da poveća plate ukoliko želi da ih pokriva iz poreza, naravno sve dok može da oporezuje.

Ovo o subvencijama ima smisla ponovljeno razmatrati jer je kod izbora fiskalne konsolidacije pre koju godinu odlučeno da je bolje smanjiti plate i penzije, a povećati, ako je potrebno, subvencije. Taj izbor je, po mom mišljenju, bio veoma rđav i uticao je kako na stagnaciju proizvodnje tako i na emigraciju. A i na potpuni zastoj u institucionalnom razvoju zemlje. U nekom od narednih napisa ću pokušati te efekte da kvantifikujem. Sada se izgleda i opozicija sprema da nastavi sa istom privrednom politikom.

U osnovi, u zemlji sa niskim platama, pre svega zbog nedovoljnih ulaganja, niske produktivnosti i velikog broja nezaposlenih, ukoliko bi se rizik ulaganja smanjio, recimo kao u bivšim socijalističkim zemljama koje su se pridružile Evropskoj uniji, sam izgled da se ostvare veći profiti nego u razvijenijim zemljama, jer je kapitala relativno malo a rada relativno više, trebalo bi da podstakne i domaće i strane investitore. Nikakvi dodatni podsticaji nisu potrebni, subvencije pogotovo.

Tako da bi imalo smisla kada bi opozicija obećala da će poboljšati rad ustanova, a pogotovo onih zaduženih za vladavinu prava, pa subvencije nikako ne bi ni bile potrebne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side