13.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Subvencije

Vladimir Gligorov: Subvencije
Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

Najpre bi trebalo napomenuti da ako neko ulaganje ne pokriva troškove rada, subvencije nemaju smisla jer nema ekonomskog opravdanja da se s tom proizvodnjom nastavi. Poreski obveznici mogu da odluče da pomažu radnike u tom preduzeću, ali nema nikakvog smisla još i eventualno namirivati dobit vlasnika i plate preduzetnika. Bolje je sredstva upotrebiti za nešto što je profitabilno.

Subvencionisanje preduzetnika obično se opravdava na dva načina. Jedan je da je neophodno obezbediti da ostvare veći profit nego negde drugde. Uzmimo da mogu da zarade na poslu i kod nas i u nekoj drugoj zemlji, način da im se olakša izbor jeste da im se ponude bolji uslovi – bilo putem poreskih olakšica ili neposredno novcem. Time preduzetnici zarađuju više nego na nekom drugom mestu.

Druga vrsta opravdanje jeste da su subvencije potrebne jer su rizici ulaganja ili troškovi poslovanja kod nas veći nego u nekoj drugoj zemlji. Recimo, dok se ne sprovedu sve potrebne institucionalne promene kojima će se obezbediti da uslovi poslovanja nisu nepovoljniji nego kod konkurentskih lokacija, vlasti mogu da uzmu novac od poreskih obveznika i da njime pokriju troškove ulaganja u našoj zemlji, praktično pokrivajući time troškove svoje rđave vladavine. Ako je, recimo, zemlja korumpirana, pa preduzetnici moraju da plaćaju mito, korumpirane vlasti bi mogle da naplate to mito od poreskih obveznika putem subvencija ulagačima od kojih mitom naplaćuju tu uslugu.

Ni jedno niti drugo opravdanje nemaju mnogo smisla, što bi trebalo da je očigledno već iz samog opravdanja ako se jednostavno izloži.

Gore stoji stvar sa subvencijama koje se računaju po radnom mestu ili po platama zaposlenih. Uzmimo da preduzetnik kaže da bi mu se isplatilo ulaganje kada bi blate bile upola manje od onih koje su u skladu sa tržištem rada, zašto bi budžet trebalo da pokrije razliku? Jasno je da bi investitor očekivao da ostvari dobit, jedino što to ne može ako mu se ne ponudi subvencija. To, trebalo bi da je očigledno, znači jednostavno da poreski obveznici finansiraju dobit takvih preduzetnika.

Uzmimo sada predlog da se te subvencije ponude preduzetnicima koji bi duplirali postojeće plate. Recimo da se kaže da bi subvencije bile odobrene stranom ulagaču ukoliko bi plate koje bi plaćao kod nas bile iste one koje plaća u drugim zemljama, a koje su znatno veće. To se, naravno, uvek može uraditi ukoliko su vlasti spremne da to povećanje finansiraju iz budžeta, subvencijom, uz uslov da strani ulagač ostvari profit s kojim računa. Pa ako su vlasti spremne da dupliraju subvencije, preduzetnik bi svakako bio spreman da duplira plate.

Vlada, dakle, uvek može da poveća plate ukoliko želi da ih pokriva iz poreza, naravno sve dok može da oporezuje.

Ovo o subvencijama ima smisla ponovljeno razmatrati jer je kod izbora fiskalne konsolidacije pre koju godinu odlučeno da je bolje smanjiti plate i penzije, a povećati, ako je potrebno, subvencije. Taj izbor je, po mom mišljenju, bio veoma rđav i uticao je kako na stagnaciju proizvodnje tako i na emigraciju. A i na potpuni zastoj u institucionalnom razvoju zemlje. U nekom od narednih napisa ću pokušati te efekte da kvantifikujem. Sada se izgleda i opozicija sprema da nastavi sa istom privrednom politikom.

U osnovi, u zemlji sa niskim platama, pre svega zbog nedovoljnih ulaganja, niske produktivnosti i velikog broja nezaposlenih, ukoliko bi se rizik ulaganja smanjio, recimo kao u bivšim socijalističkim zemljama koje su se pridružile Evropskoj uniji, sam izgled da se ostvare veći profiti nego u razvijenijim zemljama, jer je kapitala relativno malo a rada relativno više, trebalo bi da podstakne i domaće i strane investitore. Nikakvi dodatni podsticaji nisu potrebni, subvencije pogotovo.

Tako da bi imalo smisla kada bi opozicija obećala da će poboljšati rad ustanova, a pogotovo onih zaduženih za vladavinu prava, pa subvencije nikako ne bi ni bile potrebne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side