25.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

Vladimir Gligorov: Strana ulaganja
Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

Uzmimo dve zemlje, od kojih je jedna razvijenija od druge. Šta znači razvijenija? Pored ostalog, a od interesa u ovom kontekstu, da ima više kapitala u odnosu na rad, dok je obratno slučaj u manje razvijenoj zemlji. To znači da je prinos na dodatna ulaganja veći tamo gde je relativno manje kapitala. To opet znači da će biti teže domaćim preduzetnicima da ulože onoliko koliko bi mogli strani iz razvijenijih privreda. Tako da strana ulaganja, uz domaća, povećavaju količinu kapitala u odnosu na rad, što bi za posledicu trebalo ima smanjenje prinosa na kapital. I, relativno, povećanje naknade za rad, dakle nadnice ili plate. Na duži rok to bi trebalo da dovede do izjednačavanja nivoa razvijenosti, bar u smislu količine kapitala u odnosu na rad i njihovih prinosa.

Dakle, razvoj koji se oslanja i na strana ulaganja trebalo bi da dovede do bržeg smanjenja prinosa na kapital jer ga je više, i rasta naknada za rad jer ga je relativno manje.

U tom procesu, nije neočekivano da privreda ima spoljnotrgovinski deficit jer priliv stranih sredstava znači i veći uvoz. No, to zavisi od realnog kursa. Pojednostavljeno rečeno, ukoliko dohoci rastu brže od promene u relativnom odnosu kapitala i rada, realni kurs bi mogao da bude viši nego što je opravdano samim razvojnim procesom, što može da, sa jedne strane, poveća uvoz, a sa druge učini atraktivnijim ulaganja u proizvodnju namenjenu domaćem tržištu, recimo u usluge. Posledično, povećaće se strani dug i, uopšte, obaveze prema inostranstvu, a neće biti dovoljno proizvodnje robe za izvoz kojim bi se one mogle finansirati. Što će zahtevati devalvaciju i mere usklađene s njom kako bi se sprovele takozvane strukturne promene, u ovom slučaju reč je o strukturi proizvodnje, o ponudi robe i usluga celokupne privrede.

Ovo je, recimo, slučaj s nekim balkanskim privredama, sa srpskom, hrvatskom i grčkom pre drugih.

Ovo nije neminovna posledica stranih ulaganja, mada se stvari često tako vide. Recimo, mnogi objašnjavaju probleme s kojima se suočava Evropska unija time što je Nemačka (uz još neke zemlje) ulagala u južne zemlje članice, pa su nastale duboke i trajne neravnoteže u njihovoj razmeni, koje su imale veoma negativan uticaj na deficitarne zemlje kada je izbila finansijska kriza.

Tih neravnoteža, međutim, nije bilo u zemljama srednje Evrope, bez obzira na to što je priliv stranih ulaganja u neke od njih bio veći nego bilo gde drugde. One su uglavnom očuvale spoljnotrgovinsku ravnoteže iako su u ne maloj meri razvoj zasnivale na stranim ulaganjima. Ali pretežno u industriju, a ne u usluge. Balkanske zemlje, mada ne sve, uglavnom, pre krize u svakom slučaju, imale veoma velike spoljnotrgovinske deficite. Usled čega je, recimo u Hrvatskoj i Srbiji, proces prilagođavanja trajao i traje dugo i koštao je obe zemlje veoma mnogo u smislu izgubljene proizvodnje.

Zapravo, strana ulaganja mogu da budu značajna i veoma razvojno važna, a da zemlja ima spoljnotrgovinske suficite. Primer je Kina. Do ove godine, u svakom slučaju, strana ulaganja su bila veoma važna, ali je Kina bila neto izvoznik, i to veliki, ulaganja u inostranstvo. Ovo poslednje zbog suficita u razmeni sa svetom. Svejedno, pre svega politikom kursa, ali i svim drugim koje su podsticale štednju, a ne potrošnju, podsticana je industrijska proizvodnja, a ne razvoj usluga. Izvesno vreme to nije vodilo značajnom povećanju naknada za rad jer je radnika koji su napuštali selo da bi radili u gradu bilo veoma mnogo. No, vremenom, zarade od rada su se povećavale, što je jedan od razloga što ima mnogo manje siromašnih ili veoma siromašnih nego što ih je bilo.

Kina je, takođe, razumela da sa stranim ulaganjima dolazi i naprednija tehnologija. Usled čega je povećanje kapitala u privredi brže. Naravno, postepeno, povećaće se i sopstvena inovativnost jer će se izjednačavati nivoi razvijenosti. Ništa što neko otkrije nije nedostupno drugima ukoliko znaju što i inovator zna. Što u ne maloj meri zavisi, naravno, od sistema obrazovanja.

Tako da strana ulaganja mogu da ubrzaju razvoj zemlje ukoliko vodi razvojnu privrednu politiku. Posebno politiku kursa i ulaganja u znanje. Kod ovog poslednjeg, opet strana ulaganja u vidu učenja i zajedničkih istraživačkih projekata, mogu da budu od koristi.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side