25.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

Vladimir Gligorov: Strana ulaganja
Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

Uzmimo dve zemlje, od kojih je jedna razvijenija od druge. Šta znači razvijenija? Pored ostalog, a od interesa u ovom kontekstu, da ima više kapitala u odnosu na rad, dok je obratno slučaj u manje razvijenoj zemlji. To znači da je prinos na dodatna ulaganja veći tamo gde je relativno manje kapitala. To opet znači da će biti teže domaćim preduzetnicima da ulože onoliko koliko bi mogli strani iz razvijenijih privreda. Tako da strana ulaganja, uz domaća, povećavaju količinu kapitala u odnosu na rad, što bi za posledicu trebalo ima smanjenje prinosa na kapital. I, relativno, povećanje naknade za rad, dakle nadnice ili plate. Na duži rok to bi trebalo da dovede do izjednačavanja nivoa razvijenosti, bar u smislu količine kapitala u odnosu na rad i njihovih prinosa.

Dakle, razvoj koji se oslanja i na strana ulaganja trebalo bi da dovede do bržeg smanjenja prinosa na kapital jer ga je više, i rasta naknada za rad jer ga je relativno manje.

U tom procesu, nije neočekivano da privreda ima spoljnotrgovinski deficit jer priliv stranih sredstava znači i veći uvoz. No, to zavisi od realnog kursa. Pojednostavljeno rečeno, ukoliko dohoci rastu brže od promene u relativnom odnosu kapitala i rada, realni kurs bi mogao da bude viši nego što je opravdano samim razvojnim procesom, što može da, sa jedne strane, poveća uvoz, a sa druge učini atraktivnijim ulaganja u proizvodnju namenjenu domaćem tržištu, recimo u usluge. Posledično, povećaće se strani dug i, uopšte, obaveze prema inostranstvu, a neće biti dovoljno proizvodnje robe za izvoz kojim bi se one mogle finansirati. Što će zahtevati devalvaciju i mere usklađene s njom kako bi se sprovele takozvane strukturne promene, u ovom slučaju reč je o strukturi proizvodnje, o ponudi robe i usluga celokupne privrede.

Ovo je, recimo, slučaj s nekim balkanskim privredama, sa srpskom, hrvatskom i grčkom pre drugih.

Ovo nije neminovna posledica stranih ulaganja, mada se stvari često tako vide. Recimo, mnogi objašnjavaju probleme s kojima se suočava Evropska unija time što je Nemačka (uz još neke zemlje) ulagala u južne zemlje članice, pa su nastale duboke i trajne neravnoteže u njihovoj razmeni, koje su imale veoma negativan uticaj na deficitarne zemlje kada je izbila finansijska kriza.

Tih neravnoteža, međutim, nije bilo u zemljama srednje Evrope, bez obzira na to što je priliv stranih ulaganja u neke od njih bio veći nego bilo gde drugde. One su uglavnom očuvale spoljnotrgovinsku ravnoteže iako su u ne maloj meri razvoj zasnivale na stranim ulaganjima. Ali pretežno u industriju, a ne u usluge. Balkanske zemlje, mada ne sve, uglavnom, pre krize u svakom slučaju, imale veoma velike spoljnotrgovinske deficite. Usled čega je, recimo u Hrvatskoj i Srbiji, proces prilagođavanja trajao i traje dugo i koštao je obe zemlje veoma mnogo u smislu izgubljene proizvodnje.

Zapravo, strana ulaganja mogu da budu značajna i veoma razvojno važna, a da zemlja ima spoljnotrgovinske suficite. Primer je Kina. Do ove godine, u svakom slučaju, strana ulaganja su bila veoma važna, ali je Kina bila neto izvoznik, i to veliki, ulaganja u inostranstvo. Ovo poslednje zbog suficita u razmeni sa svetom. Svejedno, pre svega politikom kursa, ali i svim drugim koje su podsticale štednju, a ne potrošnju, podsticana je industrijska proizvodnja, a ne razvoj usluga. Izvesno vreme to nije vodilo značajnom povećanju naknada za rad jer je radnika koji su napuštali selo da bi radili u gradu bilo veoma mnogo. No, vremenom, zarade od rada su se povećavale, što je jedan od razloga što ima mnogo manje siromašnih ili veoma siromašnih nego što ih je bilo.

Kina je, takođe, razumela da sa stranim ulaganjima dolazi i naprednija tehnologija. Usled čega je povećanje kapitala u privredi brže. Naravno, postepeno, povećaće se i sopstvena inovativnost jer će se izjednačavati nivoi razvijenosti. Ništa što neko otkrije nije nedostupno drugima ukoliko znaju što i inovator zna. Što u ne maloj meri zavisi, naravno, od sistema obrazovanja.

Tako da strana ulaganja mogu da ubrzaju razvoj zemlje ukoliko vodi razvojnu privrednu politiku. Posebno politiku kursa i ulaganja u znanje. Kod ovog poslednjeg, opet strana ulaganja u vidu učenja i zajedničkih istraživačkih projekata, mogu da budu od koristi.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side