Vladimir Gligorov: Stanovništvo
21.09.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Stanovništvo

Vladimir Gligorov: Stanovništvo
Ranije sam pisao o smanjenju broja stanovnika mlađih od 15 godina i porastu starijih od 64 godine u Srbiji i Hrvatskoj. Kako stoji stvar sa ukupnim brojem stanovnika i sa onima u dobi od 15 do 64 godine?

Na Slici 1 je broj stanovnika u zemljama slične veličine na Balkanu i u srednjoj Evropi. U Austriji se povećava stanovništvo, u Grčkoj se smanjuje posle sprovođenja strogih mera stabilizacije, dok se u Mađarskoj, Srbiji i Bugarskoj broj stanovnika smanjuje u čitavom periodu od 2005. do 2019. (zapravo, do 1. januara 2019; izvor Eurostat).

Slika 1: Ukupan broj stanovnika

Na Slici 2 je broj stanovnika u radnoj dobi od 15 do 64 godine. Kretanja su donekle različita. U Austriji broj raste, a u Grčkoj se smanjuje opet u periodu posle privredne stabilizacije. U Bugarskoj, opet, broj stanovnika u radnoj dobi smanjuje se u celom periodu, ali u Mađarskoj i Srbiji kretanja su slična onom u Grčkoj. Posebno se u Srbiji vide posledice fiskalne stabilizacije. Tako da bi se moglo reći da su promene u Mađarskoj i Bugarskoj posledica pristupa tržištu rada Evropske unije, dok se broj radno sposobnih stanovnika u Grčkoj i Srbiji smanjuje usled negativnih privrednih kretanja uzrokovanih privrednom politikom u periodu posle izbijanja finansijske krize, pre svega zbog uvođenja strogih mera fiskalne konsolidacije.

Slika: Broj stanovnika od 15 do 64 godine

Tako da je starenje stanovništva svakako jedan od razloga što se smanjuje ukupan broj stanovnika. Drugi je emigracija. Na koju, međutim, ne utiče samo, a ponekad ni presudno razlika u platama već dostupnost posla i socijalna bezbednost. A ovo poslednje zavisi od privredne politike. Što se posebno dobro vidi na primerima Grčke i Srbije.

Pre 2008-2009. to su bile prilično zatvorene privrede, mereno udelom izvoza u ukupnoj proizvodnji, posebno grčka, ako se ostavi po strani izvoz usluga, to jest turizam. Posle izbijanja krize i, posebno, posle primene strogih mera fiskalne konsolidacije, prodaja na domaćem tržištu je smanjena, pa je došlo do okretanja stranom tržištu. Povećan je udeo izvoza u ukupnoj proizvodnji, ali iz istih razloga povećan je i izvoz ljudi, to jest emigracija. Uz to, povećana socijalna neizvesnost takođe je tome doprinela.

Austrija je, opet, primer zemlje sa uspešnom privredom, gde se ta uspešnost ogleda, pored ostalog, i u postojanoj imigraciji, u ne maloj meri i sa Balkana. Gde je posebno pozitivan rast radno sposobnog stanovništva jer se imigracijom nadoknađuje starenje ukupnog stanovništva. Primeri Srbije i Grčke su korisni jer i kad ljudi ne žele da emigriraju, politika ih tera.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side