26.03.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta dalje

Vladimir Gligorov: Šta dalje
Sasvim je na mestu tražiti promenu strategije opozicionog delovanja. To, međutim, ne objašnjava zašto su izgubljeni izbori, i ranije a i sada u Beogradu. Možda je bolje ubuduće bojkotovati izbore i, uopšte, možda je bolja strategija delegitimizacije vlasti.

No, kada je reč o izborima u Beogradu, nema nikakve sumnje da je bar delimično poraz posledica ponude nekonkurentnog programa i oslanjanje na ličnosti, a ne na stranke. Da li bi ishod bio bolji sa drukčijim pristupom, to ne možemo znati, ali da je poraz, bar u određenoj meri, posledica izborne strategije opozicije, to svakako možemo da znamo, i ja mislim i da znamo.

E sada, koji su izgledi strategije delegitimizacije vlasti? To svakako zavisi od opozicione politike. Normativno posmatrano, kao što sam ne jednom pisao, vlast nije legitimna iz najmanje dva razloga. Jedan jeste neustavna promena parlamentarnog u predsednički sistem. Drugi jeste nepoštovanje vladavine prava. Tome se može dodati i treći razlog, a to su neslobodni i neravnopravni izbori, ali to je više političko nego normativno kršenje legitimnosti. U svakom slučaju, postoje normativni i politički osnovi da se ospori legitimnost vlasti. To zahteva krizu legitimnosti.

Koje bi mere mogle da budu deo opozicionog napora da se javnost suoči sa krizom legitimnosti? Neučestvovanje u radu Skupštine jedna je mogućnost, ali je problem u tome što su gotovo sve opozicione stranke u međuvremenu, od poslednjih izbora, izgubile podršku. Tako da nije verovatno da bi se napuštanjem Skupštine ostvario bolji rezultat na prevremenim izborima, što bi bio cilj tog bojkotovanja. Pored toga, izmeštanjem vlasti iz Skupštine u Predsedništvo države delegitimizacija predstavničkog tela je i tako već izvršena.

Osporavanje legitimnosti šefa države složeniji je zadatak. Priliku, međutim, pruža predstojeća rasprava o promeni Ustava. Uz šta bi trebalo da se održe i prevremeni izbori. I jedno i drugo bi trebalo da podstakne raspravu o legitimnosti predsedničkog sistema u kojem Vlada i Skupština imaju fasadnu izvršnu i zakonodavnu vlast. Za očekivati je da će se rasprava usmeriti na sporazum sa Kosovom i na one promene u Ustavu koje će uz to ići, što je tema na kojoj će opozicija izgubiti. Na temi legitimnosti predsednika, Vlade i Skupštine bi izgledi bili veći.

U tom kontekstu bilo bi potrebno da se značajno poboljšaju odnosi opozicije sa inostranstvom. Bila bi potrebna ozbiljna regionalna politika i politika saradnje, pre svega, sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama. Kao uostalom i sa svim drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Za to bi bio potreban program koji opozicija, ili bar jedan njen značajan deo, sada nema. Vučić će, kaže se, uživati podršku EU i SAD sve dok obećava da će odustati od Kosova. Uzmimo da je tako, mada nije. Šta tačno predlaže opozicija? Kada razgovara sa strancima, a ne razgovara o Vučiću, o čemu s njima razgovara? Recimo, što bi bilo izuzetno važno, o tome kako bi opozicione stranke, kada bi došle na vlast, doprinele regionalnoj saradnji i stabilnosti? Ne mali deo opozicije na to ima odgovor kojim se nadmeće u nacionalizmu s Naprednom strankom, a drugi deo nema nikakav odgovor. Ukoliko bi imali odgovor, to bi bio jedan način da se dovede u pitanje legitimnost ne naprosto Vučića već nezakonitog predsedničkog sistema.

Regionalna saradnja je veoma važna, recimo, Evropskoj uniji iz bar dva razloga. Jedan jeste sigurnost i stabilnost. Jer, od početka raspada Jugoslavije do danas evropske zemlje i Sjedinjene Države troše ne mala finansijska i politička sredstva, a u nekim slučajevima rizikuju i život svojih građana, kako bi se koliko-toliko uspostavila i održavala bezbednost i stabilnost na Balkanu i posebno u regiji u kojoj srpska politika ima ne mali uticaj upravo na njih. Ovo je nauk iz epizode sa balvanima na Kosovu. Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast, nezavisno od proklamacija i tada i sada, iskazala je spremnost da stabilizuje stanje na severu Kosova. Mnogi koji su sada u opoziciji, a tada su bili na vlasti ili su je podržavali, mnogi od njih nisu bili u stanju da uvere međunarodne činioce da su na to spremni i da su za to sposobni. A opet, svako ko bi da se predstavi kao opozicija koja bi mogla da vlada morao bi da ima jasan stav o bezbednosti i stabilnosti, to jest o tome kako bi preuzimanjem vlasti obezbedio konstruktivnu srpsku politiku, pre svega kada je reč o postojećim sporovima u regiji, i tako izbegao nove krize.

Drugi razlog jeste da je posebno Evropskoj uniji jasno da je potreban razvoj na Balkanu i da su sredstvo tog razvoja ulaganja, domaća i strana. I da bi bilo dobro da bar jedan njihov deo bude većeg obima, što opet zahteva bolju infrastrukturu i veće tržište. Što podrazumeva da se razreše svi zamrznuti sukobi, nezavisno od toga koliko je dubok led, da se tako izrazim.

Sve će to doći na red kada se bude menjao Ustav i na predstojećim izborima, koji će biti potrebni da bi se izvršile promene, a delovaće privlačno jer je opozicija slaba. U tom kontekstu će se raspravljati i o legitimnosti vlasti i o regionalnoj politici. Opozicija bi mogla da bude uspešna ukoliko bi sama imala odgovor na ključna pitanja, kako glasača tako i suseda i drugih stranih partnera.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw