26.03.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta dalje

Vladimir Gligorov: Šta dalje
Sasvim je na mestu tražiti promenu strategije opozicionog delovanja. To, međutim, ne objašnjava zašto su izgubljeni izbori, i ranije a i sada u Beogradu. Možda je bolje ubuduće bojkotovati izbore i, uopšte, možda je bolja strategija delegitimizacije vlasti.

No, kada je reč o izborima u Beogradu, nema nikakve sumnje da je bar delimično poraz posledica ponude nekonkurentnog programa i oslanjanje na ličnosti, a ne na stranke. Da li bi ishod bio bolji sa drukčijim pristupom, to ne možemo znati, ali da je poraz, bar u određenoj meri, posledica izborne strategije opozicije, to svakako možemo da znamo, i ja mislim i da znamo.

E sada, koji su izgledi strategije delegitimizacije vlasti? To svakako zavisi od opozicione politike. Normativno posmatrano, kao što sam ne jednom pisao, vlast nije legitimna iz najmanje dva razloga. Jedan jeste neustavna promena parlamentarnog u predsednički sistem. Drugi jeste nepoštovanje vladavine prava. Tome se može dodati i treći razlog, a to su neslobodni i neravnopravni izbori, ali to je više političko nego normativno kršenje legitimnosti. U svakom slučaju, postoje normativni i politički osnovi da se ospori legitimnost vlasti. To zahteva krizu legitimnosti.

Koje bi mere mogle da budu deo opozicionog napora da se javnost suoči sa krizom legitimnosti? Neučestvovanje u radu Skupštine jedna je mogućnost, ali je problem u tome što su gotovo sve opozicione stranke u međuvremenu, od poslednjih izbora, izgubile podršku. Tako da nije verovatno da bi se napuštanjem Skupštine ostvario bolji rezultat na prevremenim izborima, što bi bio cilj tog bojkotovanja. Pored toga, izmeštanjem vlasti iz Skupštine u Predsedništvo države delegitimizacija predstavničkog tela je i tako već izvršena.

Osporavanje legitimnosti šefa države složeniji je zadatak. Priliku, međutim, pruža predstojeća rasprava o promeni Ustava. Uz šta bi trebalo da se održe i prevremeni izbori. I jedno i drugo bi trebalo da podstakne raspravu o legitimnosti predsedničkog sistema u kojem Vlada i Skupština imaju fasadnu izvršnu i zakonodavnu vlast. Za očekivati je da će se rasprava usmeriti na sporazum sa Kosovom i na one promene u Ustavu koje će uz to ići, što je tema na kojoj će opozicija izgubiti. Na temi legitimnosti predsednika, Vlade i Skupštine bi izgledi bili veći.

U tom kontekstu bilo bi potrebno da se značajno poboljšaju odnosi opozicije sa inostranstvom. Bila bi potrebna ozbiljna regionalna politika i politika saradnje, pre svega, sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama. Kao uostalom i sa svim drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Za to bi bio potreban program koji opozicija, ili bar jedan njen značajan deo, sada nema. Vučić će, kaže se, uživati podršku EU i SAD sve dok obećava da će odustati od Kosova. Uzmimo da je tako, mada nije. Šta tačno predlaže opozicija? Kada razgovara sa strancima, a ne razgovara o Vučiću, o čemu s njima razgovara? Recimo, što bi bilo izuzetno važno, o tome kako bi opozicione stranke, kada bi došle na vlast, doprinele regionalnoj saradnji i stabilnosti? Ne mali deo opozicije na to ima odgovor kojim se nadmeće u nacionalizmu s Naprednom strankom, a drugi deo nema nikakav odgovor. Ukoliko bi imali odgovor, to bi bio jedan način da se dovede u pitanje legitimnost ne naprosto Vučića već nezakonitog predsedničkog sistema.

Regionalna saradnja je veoma važna, recimo, Evropskoj uniji iz bar dva razloga. Jedan jeste sigurnost i stabilnost. Jer, od početka raspada Jugoslavije do danas evropske zemlje i Sjedinjene Države troše ne mala finansijska i politička sredstva, a u nekim slučajevima rizikuju i život svojih građana, kako bi se koliko-toliko uspostavila i održavala bezbednost i stabilnost na Balkanu i posebno u regiji u kojoj srpska politika ima ne mali uticaj upravo na njih. Ovo je nauk iz epizode sa balvanima na Kosovu. Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast, nezavisno od proklamacija i tada i sada, iskazala je spremnost da stabilizuje stanje na severu Kosova. Mnogi koji su sada u opoziciji, a tada su bili na vlasti ili su je podržavali, mnogi od njih nisu bili u stanju da uvere međunarodne činioce da su na to spremni i da su za to sposobni. A opet, svako ko bi da se predstavi kao opozicija koja bi mogla da vlada morao bi da ima jasan stav o bezbednosti i stabilnosti, to jest o tome kako bi preuzimanjem vlasti obezbedio konstruktivnu srpsku politiku, pre svega kada je reč o postojećim sporovima u regiji, i tako izbegao nove krize.

Drugi razlog jeste da je posebno Evropskoj uniji jasno da je potreban razvoj na Balkanu i da su sredstvo tog razvoja ulaganja, domaća i strana. I da bi bilo dobro da bar jedan njihov deo bude većeg obima, što opet zahteva bolju infrastrukturu i veće tržište. Što podrazumeva da se razreše svi zamrznuti sukobi, nezavisno od toga koliko je dubok led, da se tako izrazim.

Sve će to doći na red kada se bude menjao Ustav i na predstojećim izborima, koji će biti potrebni da bi se izvršile promene, a delovaće privlačno jer je opozicija slaba. U tom kontekstu će se raspravljati i o legitimnosti vlasti i o regionalnoj politici. Opozicija bi mogla da bude uspešna ukoliko bi sama imala odgovor na ključna pitanja, kako glasača tako i suseda i drugih stranih partnera.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side