26.03.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta dalje

Vladimir Gligorov: Šta dalje
Sasvim je na mestu tražiti promenu strategije opozicionog delovanja. To, međutim, ne objašnjava zašto su izgubljeni izbori, i ranije a i sada u Beogradu. Možda je bolje ubuduće bojkotovati izbore i, uopšte, možda je bolja strategija delegitimizacije vlasti.

No, kada je reč o izborima u Beogradu, nema nikakve sumnje da je bar delimično poraz posledica ponude nekonkurentnog programa i oslanjanje na ličnosti, a ne na stranke. Da li bi ishod bio bolji sa drukčijim pristupom, to ne možemo znati, ali da je poraz, bar u određenoj meri, posledica izborne strategije opozicije, to svakako možemo da znamo, i ja mislim i da znamo.

E sada, koji su izgledi strategije delegitimizacije vlasti? To svakako zavisi od opozicione politike. Normativno posmatrano, kao što sam ne jednom pisao, vlast nije legitimna iz najmanje dva razloga. Jedan jeste neustavna promena parlamentarnog u predsednički sistem. Drugi jeste nepoštovanje vladavine prava. Tome se može dodati i treći razlog, a to su neslobodni i neravnopravni izbori, ali to je više političko nego normativno kršenje legitimnosti. U svakom slučaju, postoje normativni i politički osnovi da se ospori legitimnost vlasti. To zahteva krizu legitimnosti.

Koje bi mere mogle da budu deo opozicionog napora da se javnost suoči sa krizom legitimnosti? Neučestvovanje u radu Skupštine jedna je mogućnost, ali je problem u tome što su gotovo sve opozicione stranke u međuvremenu, od poslednjih izbora, izgubile podršku. Tako da nije verovatno da bi se napuštanjem Skupštine ostvario bolji rezultat na prevremenim izborima, što bi bio cilj tog bojkotovanja. Pored toga, izmeštanjem vlasti iz Skupštine u Predsedništvo države delegitimizacija predstavničkog tela je i tako već izvršena.

Osporavanje legitimnosti šefa države složeniji je zadatak. Priliku, međutim, pruža predstojeća rasprava o promeni Ustava. Uz šta bi trebalo da se održe i prevremeni izbori. I jedno i drugo bi trebalo da podstakne raspravu o legitimnosti predsedničkog sistema u kojem Vlada i Skupština imaju fasadnu izvršnu i zakonodavnu vlast. Za očekivati je da će se rasprava usmeriti na sporazum sa Kosovom i na one promene u Ustavu koje će uz to ići, što je tema na kojoj će opozicija izgubiti. Na temi legitimnosti predsednika, Vlade i Skupštine bi izgledi bili veći.

U tom kontekstu bilo bi potrebno da se značajno poboljšaju odnosi opozicije sa inostranstvom. Bila bi potrebna ozbiljna regionalna politika i politika saradnje, pre svega, sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama. Kao uostalom i sa svim drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Za to bi bio potreban program koji opozicija, ili bar jedan njen značajan deo, sada nema. Vučić će, kaže se, uživati podršku EU i SAD sve dok obećava da će odustati od Kosova. Uzmimo da je tako, mada nije. Šta tačno predlaže opozicija? Kada razgovara sa strancima, a ne razgovara o Vučiću, o čemu s njima razgovara? Recimo, što bi bilo izuzetno važno, o tome kako bi opozicione stranke, kada bi došle na vlast, doprinele regionalnoj saradnji i stabilnosti? Ne mali deo opozicije na to ima odgovor kojim se nadmeće u nacionalizmu s Naprednom strankom, a drugi deo nema nikakav odgovor. Ukoliko bi imali odgovor, to bi bio jedan način da se dovede u pitanje legitimnost ne naprosto Vučića već nezakonitog predsedničkog sistema.

Regionalna saradnja je veoma važna, recimo, Evropskoj uniji iz bar dva razloga. Jedan jeste sigurnost i stabilnost. Jer, od početka raspada Jugoslavije do danas evropske zemlje i Sjedinjene Države troše ne mala finansijska i politička sredstva, a u nekim slučajevima rizikuju i život svojih građana, kako bi se koliko-toliko uspostavila i održavala bezbednost i stabilnost na Balkanu i posebno u regiji u kojoj srpska politika ima ne mali uticaj upravo na njih. Ovo je nauk iz epizode sa balvanima na Kosovu. Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast, nezavisno od proklamacija i tada i sada, iskazala je spremnost da stabilizuje stanje na severu Kosova. Mnogi koji su sada u opoziciji, a tada su bili na vlasti ili su je podržavali, mnogi od njih nisu bili u stanju da uvere međunarodne činioce da su na to spremni i da su za to sposobni. A opet, svako ko bi da se predstavi kao opozicija koja bi mogla da vlada morao bi da ima jasan stav o bezbednosti i stabilnosti, to jest o tome kako bi preuzimanjem vlasti obezbedio konstruktivnu srpsku politiku, pre svega kada je reč o postojećim sporovima u regiji, i tako izbegao nove krize.

Drugi razlog jeste da je posebno Evropskoj uniji jasno da je potreban razvoj na Balkanu i da su sredstvo tog razvoja ulaganja, domaća i strana. I da bi bilo dobro da bar jedan njihov deo bude većeg obima, što opet zahteva bolju infrastrukturu i veće tržište. Što podrazumeva da se razreše svi zamrznuti sukobi, nezavisno od toga koliko je dubok led, da se tako izrazim.

Sve će to doći na red kada se bude menjao Ustav i na predstojećim izborima, koji će biti potrebni da bi se izvršile promene, a delovaće privlačno jer je opozicija slaba. U tom kontekstu će se raspravljati i o legitimnosti vlasti i o regionalnoj politici. Opozicija bi mogla da bude uspešna ukoliko bi sama imala odgovor na ključna pitanja, kako glasača tako i suseda i drugih stranih partnera.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side