21.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Srbija, Nemačka i Rusija

Vladimir Gligorov: Srbija, Nemačka i Rusija
Zašto Vučić svaki čas ide u Nemačku, a i u Moskvu kad god su spremni da ga prime? Kada je o Nemačkoj reč, zato što se nada ulaganjima.

Sve što je dosad dolazilo, osim izuzetno, uglavnom su relativno mali poslovi, pogotovo kada je reč o prerađivačkoj industriji. A potrebno je mnogo više, i to ulaganja poznatih i velikih kompanija jer se na taj način može očekivati da će se zaista podstaći reindustrijalizacija zemlje. A kako je izvoz usluga privrede koja nema izlaz na more po prirodi stvari ograničen, jasno je da su izgledi napretka vezani upravo za ulaganja iz industrijalizovanih zemalja, a to će reći pre svega iz Nemačke. Za nemačke preduzetnike, opet, srpsko je tržište malo, ali balkansko eventualno i nije. Tako da je napredak u privrednim odnosima veoma zavisan od regionalne stabilnosti i saradnje. U to se uklapa i ideja o zajedničkom tržištu i sve ono što je vezano za takozvani Berlinski proces, čiji je glavni motiv povećana povezanost, recimo, putem ulaganja u regionalnu infrastrukturu.

Problem je što ta regionalna saradnja Srbiji ne ide jer su tu naravno Kosovo i Bosna i Hercegovina. Zapravo, to što se zvalo Zapadni Balkan svelo se na Srbiju i one s kojima ona ime teritorijalne probleme. A to su pre svega dva za Srbiju zamrznuta sukoba, na severu Kosova i u Republici Srpskoj. Ostale zemlje su se, jedna po jedna, oslobodile te političke geografije. Rešivši ili težeći da reše sopstvene i regionalne probleme kako bi omogućile kakav-takav privredni napredak.

Srbija nije i ne izgleda kao da je u stanju da izađe iz frižidera, da se tako izrazim, u kojem se našla, pre svega sopstvenim političkim odlukama, ne samo posle katastrofalne poslednje decenije prošlog veka već i neodlučnošću i sada već nemogućnošću da sebe samu politički, ideološki i društveno odmrzne. I Vučić ide u Nemačku, a drugi u Brisel, a za koji mesec svi posle Sofije u London, ne bi li nekako svanulo sunce u vidu privredne saradnje, a mraz ostao u vidu nerešenih ustavnih i teritorijalnih problema na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Kako da se to izvede mora da se objasni i Moskvi, odnosno Putinu. A on ima strpljenja jer uvek može da pita “Šta je to što Srbija hoće?” i da ne dobije odgovor koji od njega zahteva bilo kakav poseban angažman, o nekim većim obavezama i da ne govorimo. Jer je srpski stav da se sve nekako menja, ali tako da se ništa ključno ne promeni. A to, svakome je jasno, jeste samo stalno odlaganje. Što Rusiji svakako odgovara, pogotovo jer vidi da Vučić svako malo ide kod kancelarke Merkel. Koja opet pita isto što i Moskva i dobija manje-više isti odgovor. Tako da je konačni ishod da se razgovori nastavljaju, a ništa se ne rešava.

Čemu to može da vodi? Ukoliko se tako nastavi godinu-dve, ostvariće se cilj patriotske inteligencije i vernika i njihove crkve da Srbija dođe u položaj Republike Srpske. To bi, naravno, bilo u skladu i sa očekivanjima i nadanjima trenutnog rukovodstva srpske države preko Drine. U tom periodu će uglavnom svi koji bi eventualno da posluju sa Srbijom izgubiti poverenje u to da će se išta promeniti i otići će na neka druga tržišta. Nemačke vlasti imaju ne male obaveze i nisu sklone ni inače da gube vreme na rešive probleme koji se nikako ne rešavaju. Evropska unija, takođe, neće biti nesrećna ukoliko se u Beogradu konačno zaključi da se ne može normalizovati srpska država. I više neće biti potrebe da Vučić ili bilo ko na njegovom mestu, mada to nije izgledno u dogledno vreme, svaki čas putuje u Nemačku.

Što se Rusije tiče, koliko sam u stanju da vidim, tamo se upravo taj ishod i očekuje. Nju Republika Srpska ne košta mnogo, dok ona služi da se svi postojeći srpski sukobi ne mogu rešiti. Što je manje-više sve što se od Balkana i očekuje, sve čemu još Balkan može da posluži ruskoj geopolitici. To nije mnogo, ali gotovo da ništa ne košta, pogotovo u poređenju s neprijatnošću koja se oseća u Briselu, pre svega.

Tako da zaista nije nerealno očekivati da će se srpske vlasti i javnost i, naravno, crkva odlučiti za zamrzavanje Srbije u stanju koje se neće naročito razlikovati od onoga u kojem se već nalazi Republika Srpska. Mislim da sve manja druga Srbija razume da nije reč o zamrzavanju sukoba već o zamrznutoj Srbiji. Da je tako, videće se kada se predsednik Srbije, kao sada predsednik Republike Srpske, jedino može nadati pozivu da dođe u Moskvu jednom ili drugom prigodom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.05.2018, 11:24h JokL

    Tuzno ali realno... Treca klasa politicara, bez vizije i hrabrosti, svuda.

Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side