Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska
08.06.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska
U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

Gospodin Vučić najavljuje da će srpski bruto domaći proizvod (BDP) “prestići” hrvatski za godinu ili možda dve, dok su svi drugi u regiji odavno prestignuti. Ako sam dobro razumeo ta se predviđanja zasnivaju na onima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o privrednom rastu ove i sledećih nekoliko godina. Da vidimo, najpre, kako stoji stvar sa činjenicama. Ovde ću dati samo dve slike s podacima sa Evrostata jer novine više ne trpe na prostoru koji imam.

Slika 1: BDP u evrima, nominalno i realno

Na Slici 1 je BDP u evrima u periodu od 2010. do 2019. Pored Hrvatske i Srbije, tu je i Bugarska samo zarad poređenja. Prikazan je i BDP u tekućim evrima i stvarni u stalnim evrima, gde je osnova godina 2010. Razlika je kao između cene i količine. Ovo drugo je korisno zato što se inače registruje i razlika u inflaciji između zemalja koje se porede. Tu je i razlika u promeni kursa, što takođe utiče na razlike u kretanju nominalnih vrednosti, dok se to gubi kada se porede količine proizvoda. Recimo, kurs kune se menjao, ali oko proseka koji je uglavnom stabilan. Dinar je, opet, depresirao do druge polovine 2012, od kada povremeno apresira ili depresira, a poslednje dve godine je otprilike tu gde je i danas. Ako se uporede nominalni i realni BDP u Srbiji i Hrvatskoj uticaji kursa i inflacije su jasni. Realna kretanja pak ne pokazuju smanjenje rastojanja među njima, koje je opet vidljivo kod rasta srpske u poređenju sa hrvatskom proizvodnjom. Kuna je u poslednjih nekoliko godina uglavnom depresirala, dok je dinar bio stabilan. Tako da se u tekućim evrima srpska ukupna proizvodnja približava hrvatskoj, dok u količinama proizvedenog zapravo ne.

Poređenje sa Bugarskom pomaže da bi se videla ova razlika. Bugarski BDP je značajno nadmašio hrvatski u tekućim evrima, ali ne stvarno, ne po količini proizvoda. I zapravo, ne vidi se neko jasno kretanje bilo u približavanju ili u udaljavanju. Ako bi se pažnja posvetila nominalnom kretanju vrednosti ukupne proizvodnje, Bugarska je neuporedivo uspešnija i od Srbije i od Hrvatske.

Kako Srbija ima gotovo isti broj stanovnika kao i Bugarska, razlika u ukupnoj proizvodnji preslikava se i u razliku u proizvodnji po stanovniku, što se vidi na Slici 2. Hrvatska ima manje od 60 odsto stanovnika Srbije i duplo veći BDP po stanovniku (2019, u tekućim evrima). Proizvodnja po stanovniku u Srbiji manja je nego u Crnoj Gori. (Evrostat ne daje crnogorski podatak za 2019.) Podaci za Makedoniju i Albaniju nedostaju na Evrostatu, ali odnosi se nisu značajno menjali. Pretpostavljam da postoje nedoumice oko broja stanovnika u ovim zemljama, koje su sasvim opravdane. Razlike između srpske i makedonske ili albanske ukupne proizvodnje verovatno bi bile male ukoliko bi se računalo sa stvarnim brojem stanovnika, ali to ovde nije važno. Srpski je BDP po stanovniku 2019. bio jedva 60 odsto rumunskog.

Slika 2: BDP po stanovniku, u evrima

Kako oceniti ove razlike u nivoima proizvodnje? Gledano unazad, Hrvatski BDP po stanovniku bio je oko 20 odsto veći od srpskog (nije bio mnogo veći od vojvođanskog) negde pred raspad Jugoslavije. Bio je gotovo dva puta veći od crnogorskog ili makedonskog. I svakako značajno veći od bugarskog i rumunskog.

Gledano unapred, zaista, ako Hrvatska doživi pad proizvodnje od gotovo 10 odsto ove godine, za razliku od srpskog pada od tri odsto, razlika u ukupnoj proizvodnji će se smanjiti. No, sledeće godine bi oporavak hrvatske privrede trebalo da bude značajno brži od srpskog jer je pad bio dublji. Tako da se ništa dugoročno ne može zaključiti na osnovu tih podataka. Ali ako se pogleda Slika 1, stvarni, količinski, ukupni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku, nominalno, ona se povećava. I to u poslednjih desetak godina, koje su bile posebno rđave za Hrvatsku privredu, a u poređenju sa jugoslovenskim vremenom...

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side