13.01.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora
Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

Poređenja bi bilo najbolje prikazati grafički, ali ja ovde imam mali prostor i grafikoni ne izgledaju naročito lepo u novinama. Tako da ću se osloniti na tek nekoliko podataka u brojkama i slovima.

Najpre, kako stoji stvar sa realnim proizvodom po glavi stanovnika? U trenutku secesije, Crna Gora je već imala viši realni BDP po stanovniku od Srbije – Crna Gora, 2007, nešto manje od pet hiljada evra, a Srbija nešto više od četiri. Dok je 2018. realni BDP po stanovniku Crne Gore bio nešto više od 6.200 evra, a Srbije oko hiljadu evra manje. Po kupovnoj snazi, BDP po stanovniku Crne Gore je 2007. bio jedva nešto veći od srpskog, dok je 2018. bio oko 50 odsto proseka Evropske unije, a Srbije jedva 40 odsto. Povećana razlika, zapravo, napravljena je posle 2012, a posebno posle 2015.

Od 2013. do 2018. privredni rast Crne gore značajno je brži od rasta srpske privrede. Za nekih 10 procentnih poena, ako se naprosto saberu godišnje stope rasta; naravno, više od toga kumulativno. Valja voditi računa o tome da se nastala razlika u razvijenosti, bar po ovom najopštijem indikatoru, ne može tako lako i brzo prevazići. Srbiji će biti potrebne godine da stigne Crnu Goru. Što je svakako zaključak nad kojim bi imalo smisla zamisliti se.

Naime, u zajedničkoj državi, a tu mislim na Jugoslaviju pre 1991, Crna Gora je spadala u grupu nerazvijenih republika i bila je korisnik fonda za manje razvijene republike i pokrajinu Kosovo. Uz to, primala je i budžetske dotacije. Već pre osamostaljivanja, a pogotovo posle 2006, Crna Gora je fiskalno samostalna, dakle iz svojih prihoda i zaduživanja namiruje sopstvene prihode. I, kao što sam već naveo, Srbija sada ima manji BDP po stanovniku.

I druga poređenja ne idu u korist Srbije. Možda ima smisla samo ukazati na to koliko ove dve zemlje ulažu. Ovde su zanimljive dve stvari. Jedna je da je udeo ulaganja u domaćem proizvodu Crne Gore značajno veći od udela u Srbiji. Prvih nekoliko godina posle osamostaljenja, pogotovo. Iako su obe zemlje sve do krize 2008-2009. imale visoke nivoe ulaganja. Ovo je zanimljivo zbog toga što je osamostaljivanje bilo viđeno, od investitora, kao veoma pozitivan čin.

Druga stvar je da su posle krize crnogorske vlasti pokrenule značajna ulaganja u infrastrukturu, što je proces koji još traje. Vratiću se na to. Srpske vlasti su tek odskora počele značajnije da ulažu u infrastrukturne projekte. Koji su bolje osmišljeni i imaju veći uticaj na ukupnu privrednu aktivnost, ostaje da se vidi. Tek i po tome Srbija zaostaje za Crnom Gorom.

Za Crnu Goru su ta ulaganja od velikog značaja zato što je reč o maloj zemlji sa velikim regionalnim razlikama. Imajući u vidu geografiju, jasno je da je potrebno mnogo napora uložiti da bi se povezala obala sa unutrašnjošću zemlje. A povezanost nije samo važna da bi se ljudi i roba lakše kretali već i zbog usklađivanja komparativnih prednosti zemlje.

Jer, mada je sektor usluga dominantan i takav će i ostati i, štaviše, povećaće svoj značaj kada se infrastrukturom povežu svi delovi zemlje, svejedno je jasno da sever Crne Gore, pa i drugi kontinentalni delovi ne mogu da se specijalizuju za turističke usluge. Ali mogu da imaju prednost u jednoj ili drugoj vrsti industrije ukoliko imaju brz pristup lukama, i tako i tržištima. To bez sumnje važi i za granična područja Srbije.

Za razliku od Crne Gore, nije izvesno da su infrastrukturna ulaganja u Srbiji usklađena s njenim komparativnim prednostima. Jer, kao zemlja koja nema izlaz na more, srpske su komparativne prednosti u industriji (i poljoprivredi, ali to ostavljam po strani). Nije, međutim, očigledno da je rđava infrastruktura ograničavajući faktor industrijskog razvoja Srbije. Tako da je manje jasno da će se srpska infrastrukturna ulaganja isplatiti, dok bi to trebalo da je slučaj sa onima u Crnoj Gori.

Tek, očekivanja su mogla biti i veća, ali u meri u kojoj su ona bila pozitivna, razvoj posle osamostaljivanja opravdao ih je u Crnoj Gori. Nije u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side