31.07.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina
Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

Kao i u slučaju Adama Smita, sve što se može povezati s nekom idejom privredno-političkih pravilnosti danas se uglavnom smatra pogrešnim. Dok je upravo to uticalo ne samo na Marksa nego i na razvoj društvene nauke, a i na revolucionarne pokrete, uključujući i Oktobarsku revoluciju. O ovom poslednjem u jednom od sledećih napisa.

Rikardo se kritikuje kao zagovornik Sejovog zakona, po kojem tržišna privreda, ako nije rđavo regulisana, obezbeđuje punu zaposlenost (uprošćeno govoreći). No, sama ta pravilnost nije od najvećeg značaja. Ono što je zaista važno kada je Reč o Smitu, i još više Rikardu, jeste njihov naučni pristup privrednim i političkim stvarima. U kojoj je meri jedna ili druga tvrdnja tačna, to je manje važno. Rikardo, kada se čita, ostavlja veoma jak utisak upravo zbog toga što u svemu teži da ustanovi neku vrstu naučne pravilnosti, nešto što je slično zakonima u prirodnim naukama. Na osnovu kojih možemo da objasnimo, recimo, raspodelu dohodaka ili kretanja u spoljnoj trgovini.

Ovo drugo je i danas ono po čemu je najpoznatiji. I relevantno je zato što je sada jedno od onih vremena kada se odbacuje upravo slobodna trgovina među narodima. Ono što se naziva populizmom jeste u najvećoj meri upravo jedna ili druga vrsta protekcionističke politike. Sa jedne strane, zatvorena privreda obezbeđuje veću dobrobit od otvorene, a sa druge strane bilateralni ili regionalni trgovački sporazumi su bolji od multilateralnih ili univerzalnih, posebno ako je reč o većoj i moćnijoj zemlji.

Rikardo je osporavao i jedno i drugo. Kada je o prvom reč, posegao je za teorijom koja je verovatno jedna od najznačajnijih u društvenim naukama. Reč je o teoriji komparativnih prednosti. Nju nije teško razumeti kada se odnosi na, recimo, izbor profesije. Prednost da se ljudi posvete jednom zanimanju, da se specijalizuju, jasna je praktično svakome (možda su izuzetak oni koji se posvećuju nekoj vrsti života u komunističkoj zajednici). Čak i sama ideja komparativne prednosti, koja je mnogima politički teško razumljiva, uglavnom je svakome jasna u svakodnevnom životu. Čak i da ste talentovani za više zanimanja, i čak talentovaniji od drugih, svejedno je najbolje da se posvetite onoj aktivnosti u kojoj ste najbolji. Iz čega sledi da i oni koji, iz jednog ili drugog razloga, nisu imali mogućnosti da steknu potrebno obrazovanje, mogu da očekuju da će doći do posla. Ukoliko su nezaposleni, da posegnem za Kejnzom, to neće biti zato što su nekvalifikovani ili što traže visoku platu već zato što nedostaje tražnja za radom. Rikardo je video tu mogućnost, ali ju je pripisivao nedostatku novca, a ne tražnje, ali to ovde nije važno. Ukoliko tih prepreka nema, svako ima određenu komparativnu prednost, tako da za svakoga ima posla.

Ovo načelo komparativne prednosti on je primenio na spoljnu trgovinu. Ne samo pojedinci već i zemlje mogu da povećaju svoju dobrobit specijalizacijom. Čak i zemlja koja nije obdarena prirodnim i drugim bogatstvima, čak i ona ima koristi od spoljne trgovine jer druge zemlje imaju korist od specijalizacije u delatnostima u kojima su relativno najbolje. Tako da za sve zemlje u svetu ima mesta u svetskoj privredi. I, zapravo, specijalizacija poboljšava dobrobit svake pojedine zemlje, nezavisno od toga da li povećava ili ne ukupni nacionalni dohodak.

Uz to, slobodna trgovina daje najbolje rezultate ukoliko je univerzalna. Inače je moguće da jedna zemlja ostvari veću prednost od druge ukoliko može da ograniči trgovinu sa ostatkom sveta bilateralnim ugovorom. Isto važi i za regionalne ugovore o slobodnoj trgovini. Jer će uvek biti moguće poboljšati specijalizaciju i konkurenciju ukoliko se trgovina globalizuje.

Ovo nezavisno od uticaja na modernizaciju, privredni rast, društvenu transformaciju i sve druge razloge zbog kojih je Marks takođe bio zagovornik slobodne trgovine. On je uglavnom verovao da je internacionalizacija kapitalizma način da se ubrza napredak svuda, pa i u najrazvijenijim zemljama, i tako se ubrza i promena proizvodnih odnosa u celom svetu.

Preokret u shvatanju slobodne trgovine donela je Oktobarska revolucija, mada u potpunosti tek kada je preovladala politika izgradnje socijalizma u jednoj zemlji. Cilj je bio, politički posmatrano, da se uopšte održi jedan sve totalitarniji sistem, a ideološki da se promoviše politika kojom će socijalistički sistem biti u svemu bolji od kapitalističkog. Odbačena je ideja o komparativnim prednostima, a s njom i sistem slobodnog i, u jednom periodu, bilo kakvog prekograničnog trgovanja.

Taj primer je zapravo jedan način da se vidi šta se misli pod pravilnostima ili društvenim zakonitostima. Predviđanje na osnovu Rikarda bilo bi ne da nije moguće razviti zatvorenu privredu, već da će dobrobit u njoj za veliku većinu biti niži nego što bi bio u otvorenoj privredi, pogotovo u globalnom sistemu slobodne trgovine. To je ta ideja o postojanju društvenih zakonitosti, jednu od kojih otkrio je Rikardo pre dvesta godina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side