31.07.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina
Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

Kao i u slučaju Adama Smita, sve što se može povezati s nekom idejom privredno-političkih pravilnosti danas se uglavnom smatra pogrešnim. Dok je upravo to uticalo ne samo na Marksa nego i na razvoj društvene nauke, a i na revolucionarne pokrete, uključujući i Oktobarsku revoluciju. O ovom poslednjem u jednom od sledećih napisa.

Rikardo se kritikuje kao zagovornik Sejovog zakona, po kojem tržišna privreda, ako nije rđavo regulisana, obezbeđuje punu zaposlenost (uprošćeno govoreći). No, sama ta pravilnost nije od najvećeg značaja. Ono što je zaista važno kada je Reč o Smitu, i još više Rikardu, jeste njihov naučni pristup privrednim i političkim stvarima. U kojoj je meri jedna ili druga tvrdnja tačna, to je manje važno. Rikardo, kada se čita, ostavlja veoma jak utisak upravo zbog toga što u svemu teži da ustanovi neku vrstu naučne pravilnosti, nešto što je slično zakonima u prirodnim naukama. Na osnovu kojih možemo da objasnimo, recimo, raspodelu dohodaka ili kretanja u spoljnoj trgovini.

Ovo drugo je i danas ono po čemu je najpoznatiji. I relevantno je zato što je sada jedno od onih vremena kada se odbacuje upravo slobodna trgovina među narodima. Ono što se naziva populizmom jeste u najvećoj meri upravo jedna ili druga vrsta protekcionističke politike. Sa jedne strane, zatvorena privreda obezbeđuje veću dobrobit od otvorene, a sa druge strane bilateralni ili regionalni trgovački sporazumi su bolji od multilateralnih ili univerzalnih, posebno ako je reč o većoj i moćnijoj zemlji.

Rikardo je osporavao i jedno i drugo. Kada je o prvom reč, posegao je za teorijom koja je verovatno jedna od najznačajnijih u društvenim naukama. Reč je o teoriji komparativnih prednosti. Nju nije teško razumeti kada se odnosi na, recimo, izbor profesije. Prednost da se ljudi posvete jednom zanimanju, da se specijalizuju, jasna je praktično svakome (možda su izuzetak oni koji se posvećuju nekoj vrsti života u komunističkoj zajednici). Čak i sama ideja komparativne prednosti, koja je mnogima politički teško razumljiva, uglavnom je svakome jasna u svakodnevnom životu. Čak i da ste talentovani za više zanimanja, i čak talentovaniji od drugih, svejedno je najbolje da se posvetite onoj aktivnosti u kojoj ste najbolji. Iz čega sledi da i oni koji, iz jednog ili drugog razloga, nisu imali mogućnosti da steknu potrebno obrazovanje, mogu da očekuju da će doći do posla. Ukoliko su nezaposleni, da posegnem za Kejnzom, to neće biti zato što su nekvalifikovani ili što traže visoku platu već zato što nedostaje tražnja za radom. Rikardo je video tu mogućnost, ali ju je pripisivao nedostatku novca, a ne tražnje, ali to ovde nije važno. Ukoliko tih prepreka nema, svako ima određenu komparativnu prednost, tako da za svakoga ima posla.

Ovo načelo komparativne prednosti on je primenio na spoljnu trgovinu. Ne samo pojedinci već i zemlje mogu da povećaju svoju dobrobit specijalizacijom. Čak i zemlja koja nije obdarena prirodnim i drugim bogatstvima, čak i ona ima koristi od spoljne trgovine jer druge zemlje imaju korist od specijalizacije u delatnostima u kojima su relativno najbolje. Tako da za sve zemlje u svetu ima mesta u svetskoj privredi. I, zapravo, specijalizacija poboljšava dobrobit svake pojedine zemlje, nezavisno od toga da li povećava ili ne ukupni nacionalni dohodak.

Uz to, slobodna trgovina daje najbolje rezultate ukoliko je univerzalna. Inače je moguće da jedna zemlja ostvari veću prednost od druge ukoliko može da ograniči trgovinu sa ostatkom sveta bilateralnim ugovorom. Isto važi i za regionalne ugovore o slobodnoj trgovini. Jer će uvek biti moguće poboljšati specijalizaciju i konkurenciju ukoliko se trgovina globalizuje.

Ovo nezavisno od uticaja na modernizaciju, privredni rast, društvenu transformaciju i sve druge razloge zbog kojih je Marks takođe bio zagovornik slobodne trgovine. On je uglavnom verovao da je internacionalizacija kapitalizma način da se ubrza napredak svuda, pa i u najrazvijenijim zemljama, i tako se ubrza i promena proizvodnih odnosa u celom svetu.

Preokret u shvatanju slobodne trgovine donela je Oktobarska revolucija, mada u potpunosti tek kada je preovladala politika izgradnje socijalizma u jednoj zemlji. Cilj je bio, politički posmatrano, da se uopšte održi jedan sve totalitarniji sistem, a ideološki da se promoviše politika kojom će socijalistički sistem biti u svemu bolji od kapitalističkog. Odbačena je ideja o komparativnim prednostima, a s njom i sistem slobodnog i, u jednom periodu, bilo kakvog prekograničnog trgovanja.

Taj primer je zapravo jedan način da se vidi šta se misli pod pravilnostima ili društvenim zakonitostima. Predviđanje na osnovu Rikarda bilo bi ne da nije moguće razviti zatvorenu privredu, već da će dobrobit u njoj za veliku većinu biti niži nego što bi bio u otvorenoj privredi, pogotovo u globalnom sistemu slobodne trgovine. To je ta ideja o postojanju društvenih zakonitosti, jednu od kojih otkrio je Rikardo pre dvesta godina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side