10.07.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Sastanak u Trstu

Vladimir Gligorov: Sastanak u Trstu
Berlinski proces, koji se nastavlja sastankom u Trstu sredinom sledeće nedelje, ima za cilj razvoj balkanskih zemalja koje bi trebalo da se pridruže Evropskoj uniji.

Zapravo, kako sada stoje stvari, reč je o konačnom širenju njenih granica. Da bi to, međutim, bilo moguće, čitava regija bi trebalo da krene putem razvoja jer bi inače bila izvor problema i, uostalom, fiskalni teret. U tome je rascepkanost prepreka, dok povezanost, u privrednom smislu, jeste kao da je reč o još jednoj Rumuniji. Što uz geografsku povezanost čini Balkan privredno zanimljivim, da se tako izrazim.

Zbog toga i sve te ideje da se ulaže u regionalnu infrastrukturu. To naravno nije nova ideja jer je zapravo ona bila u središtu programa nekadašnjeg Pakta za stabilnost. Pokazalo se, dosada bar, da je veoma teško realizovati regionalne projekte, a to je onda opet neprivlačno za druga ulaganja, pre svega ona koja imaju u vidu celokupno balkansko tržište i, uostalom, tržište Evrope i sveta. Što će reći da infrastrukturno nerazvijena i politički neuređena regija nije privlačna za multinacionalne kompanije, zbog čega ih i nema. Ovo je sada novi pokušaj da se ulaganjima u regionalnu infrastrukturu poboljšaju uslovi za veća ulaganja u izvozni, sektor pre svega.

Ovome pogoduje i činjenica da su mnoge neravnoteže u EU korigovane u poslednjih nekoliko godina. Kriza iz 2008. imala je veoma negativne posledice zbog toga što su u dobra vremena pre krize zemlje na jugu Evrope i na Balkanu bile u velikom spoljnotrgovinskom deficitu, što znači da su zemlje srednje Evrope pre svega imale suficite i stoga bile i značajni kreditori juga Evrope. Te su neravnoteže uklonjene, velikim delom i to tako što je sada povećan broj zemalja koje su u suficitu, neke i velikom. Što znači da postoje značajna finansijska sredstva koja je potrebno uložiti. Ona, naravno, mogu da idu u SAD, gde i idu, ali i u druge zemlje u razvoju ili uopšte u nove industrijalizovane zemlje na svim delovima sveta, ali bi svakako mogle da se uposle i na Balkanu, koji je i tako u susedstvu.

Uz to, kako balkanske zemlje imaju nagomilane strane dugove, što znači da ne mogu da povećavaju potrošnju, bar ne brže od rasta privrede, strana, uostalom kao i domaća ulaganja, trebalo bi u najvećoj meri da idu u izvozni sektor. Što onda podrazumeva i privrednu politiku, ali i pravni sistem koji je s tim usklađen. Naravno, tu su onda i obrazovanje i sticanje znanja i veština. Čitava, dakle, razvojna strategija.

U njoj nije nevažna uloga preduzetništva. Opet, imajući u vidu ograničenja javnog sektora, jasno je da je potreban znatno bolji privatni sektor. To znači mnogo stvari, a jedna od njih jeste preduzetništvo. U razvijenim evropskim zemljama mnogo se manje pažnje posvećuje preduzetništvu, bar kada je reč o raspravama u javnosti, političkoj i društvenoj. Većina ljudi očekuje da se zaposli u ustanovama ili u preduzećima koja već postoje. Zaista, mala i srednja preduzeća čine predominantni deo svake privrede, što znači da je preduzetništvo važno, ali većina ljudi ne računa da će sami sebe zaposliti već traže posao za platu, da se tako izrazim.

To nije tako u manje razvijenim zemljama, pa nije tako ni u balkanskim zemljama. Nemali broj ljudi je samozaposlen. Štaviše, imajući u vidu stanje u korporativnom sektoru, javnom kao i privatnom, recimo samo uzevši u obzir nenaplativa potraživanja u srpskim bankama, o državnim ustanovama da i ne govorimo, jasno je da gotovo svako mora da ima izvesne preduzetničke sposobnosti. Ako ništa drugo, onda bar da nađe posao negde u inostranstvu.

Ono što je zanimljivo jeste nalaz Balkanskog barometra, regionalnog istraživanja javnog mnjenja, da gotovo polovina ispitanika izražava želju da radi negde u inostranstvu, mada ne i u regiji. Kada je reč o zaposlenju, svetsko tržište rada je ono koje je relevantno za nekoga ko se rodi na Balkanu. Preduzetništvo je, dakle, veoma važno jer veliki broj ljudi mora sebe da zaposli pošto ne može da očekuje da će naći posao na domaćem tržištu rada.

Imajući to u vidu, Berlinskim se procesom teži stvaranju uslova da se strana ulaganja oslone na lokalnu preduzimljivost. Važno je da se ne ulaže naprosto da bi se uposlili ljudi, koliko god da je to važno, već i da se dobiju dobavljači koji bi počeli od malog i za nadati se je prerasli u većeg proizvođača takozvanih intermedijarnih proizvoda ili, što bi se reklo, delova. To bi onda dodatno zaposlilo ljude i povećalo dohotke, i to u sektorima koji su napredni, što je ono što nazivamo razvojem.

To je strategija. Nešto od toga se događa samo od sebe, ali bi bilo dobro ako bi se na tome angažovali oni koje sada većina ispitanika u Balkanskom barometru smatra preprekom, a ne onima koji pomažu. Reč je, naravno, o vlastima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side