10.07.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Sastanak u Trstu

Vladimir Gligorov: Sastanak u Trstu
Berlinski proces, koji se nastavlja sastankom u Trstu sredinom sledeće nedelje, ima za cilj razvoj balkanskih zemalja koje bi trebalo da se pridruže Evropskoj uniji.

Zapravo, kako sada stoje stvari, reč je o konačnom širenju njenih granica. Da bi to, međutim, bilo moguće, čitava regija bi trebalo da krene putem razvoja jer bi inače bila izvor problema i, uostalom, fiskalni teret. U tome je rascepkanost prepreka, dok povezanost, u privrednom smislu, jeste kao da je reč o još jednoj Rumuniji. Što uz geografsku povezanost čini Balkan privredno zanimljivim, da se tako izrazim.

Zbog toga i sve te ideje da se ulaže u regionalnu infrastrukturu. To naravno nije nova ideja jer je zapravo ona bila u središtu programa nekadašnjeg Pakta za stabilnost. Pokazalo se, dosada bar, da je veoma teško realizovati regionalne projekte, a to je onda opet neprivlačno za druga ulaganja, pre svega ona koja imaju u vidu celokupno balkansko tržište i, uostalom, tržište Evrope i sveta. Što će reći da infrastrukturno nerazvijena i politički neuređena regija nije privlačna za multinacionalne kompanije, zbog čega ih i nema. Ovo je sada novi pokušaj da se ulaganjima u regionalnu infrastrukturu poboljšaju uslovi za veća ulaganja u izvozni, sektor pre svega.

Ovome pogoduje i činjenica da su mnoge neravnoteže u EU korigovane u poslednjih nekoliko godina. Kriza iz 2008. imala je veoma negativne posledice zbog toga što su u dobra vremena pre krize zemlje na jugu Evrope i na Balkanu bile u velikom spoljnotrgovinskom deficitu, što znači da su zemlje srednje Evrope pre svega imale suficite i stoga bile i značajni kreditori juga Evrope. Te su neravnoteže uklonjene, velikim delom i to tako što je sada povećan broj zemalja koje su u suficitu, neke i velikom. Što znači da postoje značajna finansijska sredstva koja je potrebno uložiti. Ona, naravno, mogu da idu u SAD, gde i idu, ali i u druge zemlje u razvoju ili uopšte u nove industrijalizovane zemlje na svim delovima sveta, ali bi svakako mogle da se uposle i na Balkanu, koji je i tako u susedstvu.

Uz to, kako balkanske zemlje imaju nagomilane strane dugove, što znači da ne mogu da povećavaju potrošnju, bar ne brže od rasta privrede, strana, uostalom kao i domaća ulaganja, trebalo bi u najvećoj meri da idu u izvozni sektor. Što onda podrazumeva i privrednu politiku, ali i pravni sistem koji je s tim usklađen. Naravno, tu su onda i obrazovanje i sticanje znanja i veština. Čitava, dakle, razvojna strategija.

U njoj nije nevažna uloga preduzetništva. Opet, imajući u vidu ograničenja javnog sektora, jasno je da je potreban znatno bolji privatni sektor. To znači mnogo stvari, a jedna od njih jeste preduzetništvo. U razvijenim evropskim zemljama mnogo se manje pažnje posvećuje preduzetništvu, bar kada je reč o raspravama u javnosti, političkoj i društvenoj. Većina ljudi očekuje da se zaposli u ustanovama ili u preduzećima koja već postoje. Zaista, mala i srednja preduzeća čine predominantni deo svake privrede, što znači da je preduzetništvo važno, ali većina ljudi ne računa da će sami sebe zaposliti već traže posao za platu, da se tako izrazim.

To nije tako u manje razvijenim zemljama, pa nije tako ni u balkanskim zemljama. Nemali broj ljudi je samozaposlen. Štaviše, imajući u vidu stanje u korporativnom sektoru, javnom kao i privatnom, recimo samo uzevši u obzir nenaplativa potraživanja u srpskim bankama, o državnim ustanovama da i ne govorimo, jasno je da gotovo svako mora da ima izvesne preduzetničke sposobnosti. Ako ništa drugo, onda bar da nađe posao negde u inostranstvu.

Ono što je zanimljivo jeste nalaz Balkanskog barometra, regionalnog istraživanja javnog mnjenja, da gotovo polovina ispitanika izražava želju da radi negde u inostranstvu, mada ne i u regiji. Kada je reč o zaposlenju, svetsko tržište rada je ono koje je relevantno za nekoga ko se rodi na Balkanu. Preduzetništvo je, dakle, veoma važno jer veliki broj ljudi mora sebe da zaposli pošto ne može da očekuje da će naći posao na domaćem tržištu rada.

Imajući to u vidu, Berlinskim se procesom teži stvaranju uslova da se strana ulaganja oslone na lokalnu preduzimljivost. Važno je da se ne ulaže naprosto da bi se uposlili ljudi, koliko god da je to važno, već i da se dobiju dobavljači koji bi počeli od malog i za nadati se je prerasli u većeg proizvođača takozvanih intermedijarnih proizvoda ili, što bi se reklo, delova. To bi onda dodatno zaposlilo ljude i povećalo dohotke, i to u sektorima koji su napredni, što je ono što nazivamo razvojem.

To je strategija. Nešto od toga se događa samo od sebe, ali bi bilo dobro ako bi se na tome angažovali oni koje sada većina ispitanika u Balkanskom barometru smatra preprekom, a ne onima koji pomažu. Reč je, naravno, o vlastima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic