Vladimir Gligorov: Sada Belorusija
24.08.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

Vladimir Gligorov: Sada Belorusija
Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Zanimljiv je klijentelistički odnos među državama. Pogotovo ako su im vlasti autokratske. Šta da radi Putin sada, kada Lukašenko gubi vlast? Isto što je uradio kada je Janukovič gubio vlast u Ukrajini? Ili možda da interveniše kao u sovjetska vremena? Ima li, pitanje je, ne Putin već Rusija snage za to? Koliko je, zapravo, snažna Rusija? Pre svega ekonomski, budući da vojna sila nije sporna.

Na Slici 1 je poređenje ukupne proizvodnje Rusija, Nemačke i Francuske (izvor podataka je Svetska banka). Ruska proizvodnja je tek nešto veća, blizu 20 odsto, nego što je bila 1989. U tom periodu nemačka privreda povećana je za gotovo 80 odsto, a francuska je gotovo udvostručena. Prošle godine je ruski BDP bio oko 60 odsto francuskog i oko 45 odsto nemačkog. Naravno, ruska privreda mnogo je manja od privrede Evropske unije ili Amerike.

Slika 1: BDP, tekuće cene, u stalnim dolarima iz 2010.

Važnije je videti promene u ruskom privrednom rastu u periodu posle 1989. Slika 2 donosi promene u stopama privrednog rasta posle prelomnih događaja. Prosečni rast beloruske privrede bio je brži od 1991. do danas nego ruski, nemački, francuski ili holandski (relativno mala razvijena zemlja). Ruski privredni rast bio je jedva jedan odsto. Ako se, međutim, uzme period posle krize iz 1998, ruska privreda je rasla po stopi od preko tri odsto, znatno brže od razvijenih evropskih zemalja. Posle 2008, međutim, rast usporava svuda, a u Rusiji na nešto iznad jedan odsto. Konačno, ruski privredni rast dodatno usporava posle ukrajinske krize iz 2014, a beloruska privreda gotovo da stagnira. Ukrajina pak ima negativan rast u celom periodu posle 1991, pa je njena privreda sada manja nego što je bila u vreme raspada Sovjetskog Saveza.

Slika 2: BDP, prosečan rast, stalni dolari iz 2010.

Pre intervencije u Ukrajini ruska privreda bila je na kraju jednog relativno uspešnog privrednog perioda, mada su najbolje godine bile pre 2008-2009. Ali se ruska vlast osećala moćnom, i otud Ukrajina, i potom Sirija.

Beloruska pak privreda prošla je još gore posle 2014. jer je značajno povećala zavisnost od ruske privrede u boljim vremenima za ovu drugu. I mada kretanja nisu tako loša kao što su bila u Ukrajini, svakako je morao narasti osećaj da se ulazi u ćorsokak. To ne objašnjava antiautoritarnu pobunu, ali svakako ukazuje da je Evroazijska unija počela da izgleda manje privlačno od Evropske unije, slično kao u Ukrajini.

I šta sada da rade Putin i Rusija? Ukrajinska intervencija je donela sankcije i porast ukrajinskog nacionalizma. Sličan poduhvat u vreme kada privredi ne cvetaju ruže, uz porast beloruskog nacionalizma, to ne izgleda kao dobra politička strategija. Rusija danas, za razliku od 2014, jeste značajno slabija sila.

Tako da će Lukašenko najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu. Pogotovo što, naravno, nije rečeno da neće i sama Rusija u nekom času posegnuti za demokratizacijom. Uostalom, krajem osamdesetih godina prošlog veka svi su u Beogradu s nadom gledali u Sovjetski Savez.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side