23.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: SAD i Rusija

Vladimir Gligorov: SAD i Rusija
Polagane su nade, na mnogim stranama, da će doći do odmrzavanja rusko-američkih odnosa sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD. Kako do toga ne dolazi ni posle više od godinu dana nove američke administracije, razočaranje se objašnjava sukobom između establišmenta i novog predsednika.

Koliko je to tačno? Kratak odgovor je da nema sumnje da postoje različiti pogledi, i ne samo na američkoj strani, na to kakvi bi trebalo da budu odnosi SAD sa Rusijom, ali je pristup, koji se može nazvati populističkom teorijom, pogrešan. Recimo iz dva razloga.

Prvi je u vezi s prirodom američkog sistema. On je više republikanski nego demokratski. Ne ulazeći u detalje, jer tome ovde nije mesto, ponešto pojednostavljeno rečeno, podela vlasti je republikanski element sistema (ne samo između grana vlasti nego i između njihovih nivoa), dok stranačka politika i javna rasprava predstavljaju demokratsku stranu političkog sistema. Predsednik, izvršna vlast dakle, ima značajnija ovlašćenja u spoljnoj politici i trgovini, ali ni ostale grane vlasti nisu lišene uticaja, gde je potrebno voditi računa i o federalnim državama, a ne samo o federalnim organima vlasti. Tako da je uvek potrebno usaglasiti interese i uverenja svih grana i nivoa vlasti.

Ovde je potrebno imati u vidu da američkom predsedniku ide naruku to što je SAD u velikoj meri samozadovoljna zemlja. Ovo utiče na spoljnu politiku, a i na spoljnu trgovinu, tako što je interes javnosti, dakle glasača, za gotovo sve što spada u međunarodne odnose ograničen. U najvećem broju slučajeva, i obični građani i njihovi predstavnici ne posvećuju mnogo pažnje odnosima sa jednom ili drugom zemljom. Što znači da će veći uticaj imati oni koji su posebno zainteresovani za jednu ili drugu spoljnopolitičku meru. A svakako najveći uticaj će imati sam predsednik i oni u administraciji koji se upravo bave spoljnom politikom, bezbednošću ili trgovinom.

Ovo, međutim, nije tačno za neke posebno važne međunarodne odnose. Koji su oni? Među njih spadaju odnosi gde su SAD preuzele značajnu odgovornost. Uzmimo primer Jugoslaviju. SAD su imale izuzetno važnu ulogu u očuvanju samostalnosti zemlje i u širenju sfera slobode unutar u osnovi neliberalnog sistema jugoslovenske vlasti. Ovo je, naravno, bilo u skladu sa američkim interesima u bipolarnom kontekstu hladnog rata, bar u Evropi. Onda je došao kraj hladnom ratu i američki interesi su se promenili, ali preuzete obaveze nisu. Zapravo, ne bi trebalo da su. Međutim, predsednik Buš stariji je od tih obaveza odustao, pod izgovorom da ih prenosi na Evropsku ekonomsku zajednicu (buduću EU). To nije bilo toliko važno da bi ta odluka dovela do značajnog neslaganja, recimo, sa ministarstvom spoljnih poslova ili sa američkom vojskom, ali nesaglasnosti je svakako bilo ili, u najmanju ruku, ne bi bilo čudno da ih je bilo.

Kasnije, u vreme Buša mlađeg, izbio je sukob između njegovih savetnika, poznatih kao neokonzervativci, i Ministarstva spoljnih poslova. Taj spor je bio sličan, mada mnogo manjih razmera, sadašnjem između Trampa i spoljnopolitičkog establišmenta. Slična je bila i retorika kritike – da je potrebno suprotstaviti se birokratizmu i konvencionalnosti. To je imalo veoma rđave posledice, no to nije tema ovog napisa. Suština je u tome da je često otpor zaokretima u spoljnoj politici zapravo upozorenje da postoje obaveze koje su SAD preuzele i da odustajanje od njih, bilo da je reč o saveznicima ili o konkurentima, može da ima veoma značajne i dalekosežne posledice.

Ovo je posebno važno kada je reč o odnosima sa drugim velikim zemljama ili, recimo, sa Evropskom unijom. A posebno u odnosima sa Rusijom. Jer je, prvo, interes svih grana vlasti i značajnih delova javnosti veliki ili svakako veći nego o stanju bilateralnih odnosa sa svim drugim zemljama, osim sa Kinom. Što znači da će biti značajnih razlika u mišljenjima, usled čega američki predsednik neće moći samostalno da odlučuje o odnosima sa Rusijom. Uz to, drugo, obaveze koje SAD ima kako prema Rusiji tako i prema trećim zemljama izuzetno su velike. Tu je uostalom NATO. Pa nije začuđujuće da svi delovi administracije koji se na jedan ili drugi način bave spoljnom politikom podsećaju predsednika Trampa na posledice ako se te obaveze zanemare.

To je okvir neslaganja i čak sukoba o politici prema Rusiji. Nije reč o establišmentu koji stoji na putu i gotovo, u nekom interpretacijama, sabotira Trampa. Već o sistemu američkih obaveza, uspostavljenom posle Drugog svetskog rata i okončanjem hladnog rata, kao i o obavezama na Bliskom istoku, koje se mogu postepeno menjati, a ne može se od njih jednostavno odustati.

Isto je i na ruskoj strani, jedino što predsednik Putin nema republikanska, pa ni demokratska ograničenja, a i Rusija tek teži da obnovi stare veze i preuzme nove obaveze – pa nema neka čvrsta savezništva, mada nema sumnje da teži da u Zapadu vidu suparnika. Od ukrajinske i sirijske intervencije to se menja, tako da se poveća rizik značajnog sukoba interesa sa SAD i EU.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side