Vladimir Gligorov: Ruski problem
02.07.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Ruski problem

Vladimir Gligorov: Ruski problem
Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Uzmimo, najpre, privrednu stranu stvari. Na jednoj strani je Evropska unija, na drugoj Kina, na trećoj Sjedinjene Države, a tu je naravno i Indija. Ukoliko Kina i Indija nastave da se sledećih 30 godina razvijaju kao prethodnih 30, ruska će privreda biti veoma mala u poređenju s njima. Pogotovo što nema osnova za ubrzani razvoj ruske privrede, pre svega iz demografskih razloga, a potom i zbog oslanjanja na prirodno blago, dakle na primarnu proizvodnju. Uz američko prisustvo na Pacifiku, ekonomski značaj Rusije u Aziji svakako neće biti od prvorazrednog značaja. Svakako manji od Japana i verovatno uporediv sa Korejom, ukoliko bi došlo do ujedinjenja.

Geografski, a i po osnovu vojne moći, Rusija će biti prisutna u svakoj azijskoj krizi, mada rešenje nijedne od njih neće zavisiti od nje. Slično je i sa Bliskim istokom, gde vojna moć i geografska bliskost obezbeđuju Rusiji prisustvo u svim problemima i u eventualnim vojnim ili političkim rešenjima, ali ne i odlučujući uticaj. Isto se može reći i za područje Balkana, što je i inače jasno na osnovu iskustva u dužem vremenskom periodu.

U svim tim područjima privredni uticaj je na strani Kine ili Sjedinjenih Država, uz, naravno, Evropsku uniju.

Pogledajmo sada bliske susede, pre svega one u Evropi, a to će reći Ukrajinu. Nema sumnje na čijoj je strani snaga oružja u tom sukobu. Posebno jer niko drugi, a pogotovo ne evropske zemlje, nama interesa da se vojno sukobljava sa Rusijom. Svejedno, ruski utucaj u Ukrajini bio je mali, a sada je prešao u neprijateljski. Problem je u najvećoj meri bio u tome što Ukrajina nije videla privrednu prednost u tržišnoj integraciji sa Rusijom u poređenju sa Evropskom unijom. Rusija je reagovala silom i dobijen je zamrznuti sukob u istočnoj Ukrajini.

I to je taj ruski problem. Velika vojna moć i mali razvojni uticaj. Možda ima smisla digresija. Naime, za potrebe napisa o raspadu Čehoslovačke i Jugoslavije, pročitao sam ponovo ili prvi put šta je Masarik, između ostalog, pisao o novoj Evropi, onoj posle Prvog svetskog rata. Mesto Rusije u njoj nije periferno, naprotiv. Pre svega kao zaštitnice slovenskih naroda. Što će reći da je Rusija imala ne baš beznačajnu meku moć u zemljama koje su težile da se oslobode od jedne ili druge imperijalne vlasti.

Ta meka moć, mada sasvim drukčijeg karaktera, nije bila beznačajna ni posle Ruske ili Sovjetske revolucije. Koja je, naravno, izgubljena, posebno u Ukrajini, kolektivizacijom i okupacijom pola Evrope posle Drugog svetskog rata. No, ona starija svakako nije nestala, pogotovo u Ukrajini, ali ni na Balkanu. Nje se Rusija odrekla, svakako za duže vreme, okretanjem nacionalizmu i upotrebi vojne sile, najpre u Gruziji, a potom, i pogotovo, u Ukrajini.

I to je taj ruski problem. Meku moć Rusija ne može više imati u Aziji, ali su Evropa i, posebno, blisko susedstvo, u šta bi se mogao ubrojiti i Balkan, nešto drugo. Ali ruske vlasti su se odlučile za nacionalizam kako bi obezbedile unutrašnju kontrolu i demonstraciju vojne sile. Time je izgubljena mogućnost stvarnog uticaja u Evropi, za razliku od privredne i političke korupcije.

Cilj je bio da se time ne toliko postigne prisustvo u odlučivanju o svim ključnim svetskim kriznim područjima, jer to je prisustvo obezbeđeno geografijom, već demonstracijom vojne odlučnosti i sile. Ovo, međutim, nije delovalo ubedljivo ni kratkoročno, posebno jer je ruska privreda zapala u recesiju i ima perspektivu relativno sporog rasta, dugoročno posmatrano. Ta strategija je potpuno nerealna i neodrživa kroz deceniju ili dve. Jer, vojna sila koja se ne oslanja na privrednu i nema komplementarnu meku moć – jeste način da se postane problem, ali ne da se poveća uticaj u svetskim poslovima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side