29.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo
Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

Uz to, a zbog Prespanskog sporazuma, pogoršani su ruski odnosi sa Grčkom. Pre toga, kada je Crna Gora odlučivala o učlanjenju u NATO, ruska je politika gledala da je od toga odvrati koliko god je mogla. Konačno, nezavisno od toga šta govori Ivica Dačić, predsednik Putin je vidljivo nezadovoljan izgledima da se Srbija i Kosovo dogovore jer taj dogovor svakako neće biti u skladu sa ruskim tumačenjem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Ostaje samo Republika Srpska, čiji je, međutim, uticaj na regionalna kretanja minimalan. Tako da se nameće zaključak da, na Balkanu bar, Rusija uglavnom podržava one koji gube.

Nasuprot tome, i nezavisno od podozrivih stavova Amerike i Evropske unije, kineski uticaj uglavnom raste. Jedan očigledan razlog jeste da je kineska privreda druga po veličini u svetu, dok je ruska relativno mala u odnosu ne samo na kinesku nego i SAD i EU. Uz to, kineska privreda se još uvek uvećava po relativno visokoj stopi rasta, što nije slučaj sa ruskom. Konačno, Kina sve više prednjači u industriji i u novim tehnologijama, dok ruska privreda najviše zavisi od primarnog sektora i od promena na svetskom tržištu, koje znaju da budu nepredvidive i stoga velike.

Strategije ovih dveju zemalja takođe su različite. Negde od prvih promena u Ukrajini i Gruziji, od njihovih obojenih revolucija, i posle jačanja opozicije, ruske su vlasti, koje su do tada, bar kada je reč o privredi, bile privržene liberalnijim merama privredne politike, te su vlasti prigrlile nacionalizam i politiku povratka ruskog strateškog uticaja u tradicionalno ruskim, ali i u sovjetskim područjima, recimo na Balkanu. Do tada je ruska politika sarađivala sa američkom pre svega da bi od, recimo, veta na Ahtisarijev plan za Kosovo postala suparnička, a sada gotovo neprijateljska.

Opet, kineska politika, svakako izvan Azije, bila je uglavnom trgovačka. Tamo gde ima sirovina, što uglavnom nije ni Balkan niti Evropa, trgovačka strategija liči na nemačku tridesetih godina prošloga veka, koju je odlično prikazao Hiršman u knjizi iz 1945. Reč je o uspostavljanju strukturne povezanosti, neko bi rekao zavisnosti, u službi nacionalnih kineskih interesa. Ti su interesi pre svega skoncentrisani na privredni razvoj. Sa vremenom, naravno, pitanje će biti da li će se i na koji način Kina demokratizovati.

Nezavisno od toga, kada je reč o Evropi, ulaganja su uglavnom usmerena na nesmetani pristup tržištu. Nema mnogo smisla težiti strukturnoj zavisnosti od kineske privrede i politike, budući da je reč o razvijenom delu sveta koji svakako ne oskudeva o komparativnim prednostima i u industriji i u uslugama. I male balkanske privrede moraju da se uklope u te komparativne prednosti ukoliko bi trebalo da obezbede značajnije prisustvo na evropskom tržištu. Tako da je više reč o međuzavisnosti, a ne pre svega o trgovini i ulaganjima koja služe nacionalnom interesu kojeg je teško odrediti kada je reč o kineskom prisustvu u Evropi.

Čak i kada je reč o odnosu Evrope i Amerike. Ruska politika povremeno prigrli iluziju kako će se Evropa odvojiti od SAD ili, podsećajući se Hladnog rata, kako će SAD prihvatiti politiku kondominijuma nad Evropom u savezništvu sa Rusijom. U to su polagane nade iza vlade Buša Mlađeg i za Obamine vladavine, a pogotovo su očekivanja porasla sa izborom Donalda Trampa. Upravo sada, međutim, Tramp najavljuje novu trku u naoružanju, gde će razlike u privrednim potencijalima igrati ne malu ulogu.

Kina je zemlja sasvim drukčije privredne težine. Zaista, trgovački rat sa SAD bi koštao obe zemlje, ali Kina zapravo ima mnogo prostora da se okrene domaćem tržištu. Obama je imao ideju koja je usklađena sa činjenicama da uspostavi trgovački sporazum sa pacifičkim zemljama, pa potom pregovara sa Kinom i integriše je u svetski trgovački poredak, sa povoljnim posledicama po svetsku stabilnost. To je Tramp odbacio. Kao što je i Putin odbacio prethodnu Jeljcinovu politiku kooperativne Rusije.

Putinova politika sa pozicije snage problem je za Evropu, dok sporovi SAD i Kine nemaju ni izbliza tu težinu. Iako Kina zapravo jeste snažna, a Rusija zapravo ne. Usled čega trgovačka politika Kine ne zavisi od političkih kretanja, recimo na Balkanu, dok je ruska politika osuđena, čini se, da podržava gubitnike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side