03.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan
Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

Jedna poruka jeste da je ruski predsednik zabrinut za Balkan. Jedno pak obećanje je da će srpske vlasti moći da kupe rusko oružje, pre svega avione. A štampa saznaje i da će dodatno ojačati vojna saradnja. Vratiću se na to.

Putin je, prema Vučiću, izrazio zabrinutost za stabilnost Makedonije, gde je on, po predsedniku Vlade, nesklon makedonsko-albanskoj vladi, čije formiranje navodno podržava Zapad. Ovde ima smisla ukazati na činjenicu da je svaka makedonska vlada makedonsko-albanska koalicija, u tom smislu da makedonske stranke, sa svojim koalicionim partnerima iz drugih etničkih manjina, imaju 100 od 120 poslaničkih mesta. Podrazumeva se, međutim, da će ili VMRO ili SDSM biti u koaliciji, doskora, sa albanskom strankom DUI ili sada sa jednom ili dve ili, uostalom, sa sve tri albanske stranke. A i ostale manjine bi trebalo da su zastupljene u Vladinoj koaliciji.

Zašto? Zato što je jedini način da se u multinacionalnoj državi stabilizuje demokratija postojanje političke konkurencije bar unutar većih nacija. Važno je i da manje nacije budu predstavljene, što podrazumeva određenu pozitivnu diskriminaciju. Minimalan je uslov da postoji politička konkurencija unutar najveće nacije, što u ovom slučaju znači da je potrebno da se na vlasti bar smenjuju makedonske stranke jer je reč o više od 60 odsto stanovništva i o još većem procentu glasača.

Uzmimo drugi primer: Bosna i Hercegovina. Sistem je nedemokratičan ne samo po ustavnom ustrojstvu već i po političkom ponašanju. Nije neosnovano očekivati da vlada bude sastavljena od multinacionalne koalicije partija, ali bi bilo potrebno da barem unutar svake nacije postoji politička konkurencija. Tako da se stranke na vlasti smenjuju, dok je nacionalno predstavništvo obezbeđeno. To je zamena za liberalnu demokratiju, koja joj je dovoljno bliska da se može obezbediti demokratičnost izbora i odlučivanja, a time i potrebna politička stabilnost.

Potrebno je da mnogi dodatni uslovi budu zadovoljeni, koje ovde ostavljam po strani, ali u najmanju ruku oni koje brine stabilnost balkanskih država i strahuju od ponovne balkanizacije trebalobi da podržavaju demokratska pravila i političku konkurenciju i, posebno, smenjivost na vlasti. Konkurencija nema smisla ukoliko ne postoje realni izgledi da bude efikasna, što će reći da opozicija dođe na vlast. Koliko to zapadne zemlje, Evropska unija i Sjedinjene Države podržavaju, zasebno je pitanje, ali Rusija nažalost ne podržava. Tako da se demokratske snage na Balkanu ne sukobljavaju samo sa nacionalizmom i autoritarizmom već i sa ruskim interesima.

Ovde možda ima smisla napraviti digresiju i setiti se raspada Jugoslavije. Zemlja je mogla da se demokratizuje, bar samja tako mislio i za to se zalagao. Tako da ovo nije naknadna pamet i pozivanje na protivčinjeničnu istoriju, što ne znači da sam ja morao biti u pravu. Uostalom, Jugoslavija se raspala i veliki njen deo se nije demokratizovao. No, gledano unapred, sa stanovišta političkih izbora iz, recimo, sredine osamdesetih godina prošlog veka, demokratizacija je bila svakako jedna mogućnost. Kako nije bilo moguće da se organizuju federalni izbori, bilo je moguće održati demokratske izbore u Srbiji. Zaista, na vlast je mogla doći opozicija, što se tada doživljavalo kao slabljenje nacionalnog uticaja, pa se od demokratije odustalo. Ne samo radikali, odnosno sadašnji naprednjaci, već i socijalisti i komunisti, pa i nemali broj onih koji su sebe nazivali liberalima, svi su oni prihvatili stav “najpre država, posle demokratija”.

U tome je oslanjanje na Rusiju bilo veoma važno. Najpre se računalo da će Amerika podržati srpsku stvar kako se ne bi povećao sovjetski uticaj, a kasnije se računalo na rusku podršku. Sada se opet računa na rusku podršku – eto, čak i u vojnim avionima koje srpski poreski obveznik, ako to dobro razumem, kupuje – koja se ponovo pretpostavlja demokratizaciji ne samo zemlje već i čitavog Balkana.

Stoga je potrebno reći da Rusija nije spremna da preuzme ozbiljniju odgovornost za balkansku stabilnost i napredak, kako god da se taj napredak odredi. Zato se podržava nacionalizam jer se računa da je taj nedemokratski potencijal Balkana veliki i da se njegovim podsticanjem može postići ono na šta se ne žele trošiti novčana ili politička sredstva. Tako je bilo i devedesetih godina, a i u prvoj deceniji ovog veka, a tako će biti i ubuduće. Tako da se Balkan odriče demokratije, kada je se odriče, na sopstven račun.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw