03.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan
Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

Jedna poruka jeste da je ruski predsednik zabrinut za Balkan. Jedno pak obećanje je da će srpske vlasti moći da kupe rusko oružje, pre svega avione. A štampa saznaje i da će dodatno ojačati vojna saradnja. Vratiću se na to.

Putin je, prema Vučiću, izrazio zabrinutost za stabilnost Makedonije, gde je on, po predsedniku Vlade, nesklon makedonsko-albanskoj vladi, čije formiranje navodno podržava Zapad. Ovde ima smisla ukazati na činjenicu da je svaka makedonska vlada makedonsko-albanska koalicija, u tom smislu da makedonske stranke, sa svojim koalicionim partnerima iz drugih etničkih manjina, imaju 100 od 120 poslaničkih mesta. Podrazumeva se, međutim, da će ili VMRO ili SDSM biti u koaliciji, doskora, sa albanskom strankom DUI ili sada sa jednom ili dve ili, uostalom, sa sve tri albanske stranke. A i ostale manjine bi trebalo da su zastupljene u Vladinoj koaliciji.

Zašto? Zato što je jedini način da se u multinacionalnoj državi stabilizuje demokratija postojanje političke konkurencije bar unutar većih nacija. Važno je i da manje nacije budu predstavljene, što podrazumeva određenu pozitivnu diskriminaciju. Minimalan je uslov da postoji politička konkurencija unutar najveće nacije, što u ovom slučaju znači da je potrebno da se na vlasti bar smenjuju makedonske stranke jer je reč o više od 60 odsto stanovništva i o još većem procentu glasača.

Uzmimo drugi primer: Bosna i Hercegovina. Sistem je nedemokratičan ne samo po ustavnom ustrojstvu već i po političkom ponašanju. Nije neosnovano očekivati da vlada bude sastavljena od multinacionalne koalicije partija, ali bi bilo potrebno da barem unutar svake nacije postoji politička konkurencija. Tako da se stranke na vlasti smenjuju, dok je nacionalno predstavništvo obezbeđeno. To je zamena za liberalnu demokratiju, koja joj je dovoljno bliska da se može obezbediti demokratičnost izbora i odlučivanja, a time i potrebna politička stabilnost.

Potrebno je da mnogi dodatni uslovi budu zadovoljeni, koje ovde ostavljam po strani, ali u najmanju ruku oni koje brine stabilnost balkanskih država i strahuju od ponovne balkanizacije trebalobi da podržavaju demokratska pravila i političku konkurenciju i, posebno, smenjivost na vlasti. Konkurencija nema smisla ukoliko ne postoje realni izgledi da bude efikasna, što će reći da opozicija dođe na vlast. Koliko to zapadne zemlje, Evropska unija i Sjedinjene Države podržavaju, zasebno je pitanje, ali Rusija nažalost ne podržava. Tako da se demokratske snage na Balkanu ne sukobljavaju samo sa nacionalizmom i autoritarizmom već i sa ruskim interesima.

Ovde možda ima smisla napraviti digresiju i setiti se raspada Jugoslavije. Zemlja je mogla da se demokratizuje, bar samja tako mislio i za to se zalagao. Tako da ovo nije naknadna pamet i pozivanje na protivčinjeničnu istoriju, što ne znači da sam ja morao biti u pravu. Uostalom, Jugoslavija se raspala i veliki njen deo se nije demokratizovao. No, gledano unapred, sa stanovišta političkih izbora iz, recimo, sredine osamdesetih godina prošlog veka, demokratizacija je bila svakako jedna mogućnost. Kako nije bilo moguće da se organizuju federalni izbori, bilo je moguće održati demokratske izbore u Srbiji. Zaista, na vlast je mogla doći opozicija, što se tada doživljavalo kao slabljenje nacionalnog uticaja, pa se od demokratije odustalo. Ne samo radikali, odnosno sadašnji naprednjaci, već i socijalisti i komunisti, pa i nemali broj onih koji su sebe nazivali liberalima, svi su oni prihvatili stav “najpre država, posle demokratija”.

U tome je oslanjanje na Rusiju bilo veoma važno. Najpre se računalo da će Amerika podržati srpsku stvar kako se ne bi povećao sovjetski uticaj, a kasnije se računalo na rusku podršku. Sada se opet računa na rusku podršku – eto, čak i u vojnim avionima koje srpski poreski obveznik, ako to dobro razumem, kupuje – koja se ponovo pretpostavlja demokratizaciji ne samo zemlje već i čitavog Balkana.

Stoga je potrebno reći da Rusija nije spremna da preuzme ozbiljniju odgovornost za balkansku stabilnost i napredak, kako god da se taj napredak odredi. Zato se podržava nacionalizam jer se računa da je taj nedemokratski potencijal Balkana veliki i da se njegovim podsticanjem može postići ono na šta se ne žele trošiti novčana ili politička sredstva. Tako je bilo i devedesetih godina, a i u prvoj deceniji ovog veka, a tako će biti i ubuduće. Tako da se Balkan odriče demokratije, kada je se odriče, na sopstven račun.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side