03.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan
Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

Jedna poruka jeste da je ruski predsednik zabrinut za Balkan. Jedno pak obećanje je da će srpske vlasti moći da kupe rusko oružje, pre svega avione. A štampa saznaje i da će dodatno ojačati vojna saradnja. Vratiću se na to.

Putin je, prema Vučiću, izrazio zabrinutost za stabilnost Makedonije, gde je on, po predsedniku Vlade, nesklon makedonsko-albanskoj vladi, čije formiranje navodno podržava Zapad. Ovde ima smisla ukazati na činjenicu da je svaka makedonska vlada makedonsko-albanska koalicija, u tom smislu da makedonske stranke, sa svojim koalicionim partnerima iz drugih etničkih manjina, imaju 100 od 120 poslaničkih mesta. Podrazumeva se, međutim, da će ili VMRO ili SDSM biti u koaliciji, doskora, sa albanskom strankom DUI ili sada sa jednom ili dve ili, uostalom, sa sve tri albanske stranke. A i ostale manjine bi trebalo da su zastupljene u Vladinoj koaliciji.

Zašto? Zato što je jedini način da se u multinacionalnoj državi stabilizuje demokratija postojanje političke konkurencije bar unutar većih nacija. Važno je i da manje nacije budu predstavljene, što podrazumeva određenu pozitivnu diskriminaciju. Minimalan je uslov da postoji politička konkurencija unutar najveće nacije, što u ovom slučaju znači da je potrebno da se na vlasti bar smenjuju makedonske stranke jer je reč o više od 60 odsto stanovništva i o još većem procentu glasača.

Uzmimo drugi primer: Bosna i Hercegovina. Sistem je nedemokratičan ne samo po ustavnom ustrojstvu već i po političkom ponašanju. Nije neosnovano očekivati da vlada bude sastavljena od multinacionalne koalicije partija, ali bi bilo potrebno da barem unutar svake nacije postoji politička konkurencija. Tako da se stranke na vlasti smenjuju, dok je nacionalno predstavništvo obezbeđeno. To je zamena za liberalnu demokratiju, koja joj je dovoljno bliska da se može obezbediti demokratičnost izbora i odlučivanja, a time i potrebna politička stabilnost.

Potrebno je da mnogi dodatni uslovi budu zadovoljeni, koje ovde ostavljam po strani, ali u najmanju ruku oni koje brine stabilnost balkanskih država i strahuju od ponovne balkanizacije trebalobi da podržavaju demokratska pravila i političku konkurenciju i, posebno, smenjivost na vlasti. Konkurencija nema smisla ukoliko ne postoje realni izgledi da bude efikasna, što će reći da opozicija dođe na vlast. Koliko to zapadne zemlje, Evropska unija i Sjedinjene Države podržavaju, zasebno je pitanje, ali Rusija nažalost ne podržava. Tako da se demokratske snage na Balkanu ne sukobljavaju samo sa nacionalizmom i autoritarizmom već i sa ruskim interesima.

Ovde možda ima smisla napraviti digresiju i setiti se raspada Jugoslavije. Zemlja je mogla da se demokratizuje, bar samja tako mislio i za to se zalagao. Tako da ovo nije naknadna pamet i pozivanje na protivčinjeničnu istoriju, što ne znači da sam ja morao biti u pravu. Uostalom, Jugoslavija se raspala i veliki njen deo se nije demokratizovao. No, gledano unapred, sa stanovišta političkih izbora iz, recimo, sredine osamdesetih godina prošlog veka, demokratizacija je bila svakako jedna mogućnost. Kako nije bilo moguće da se organizuju federalni izbori, bilo je moguće održati demokratske izbore u Srbiji. Zaista, na vlast je mogla doći opozicija, što se tada doživljavalo kao slabljenje nacionalnog uticaja, pa se od demokratije odustalo. Ne samo radikali, odnosno sadašnji naprednjaci, već i socijalisti i komunisti, pa i nemali broj onih koji su sebe nazivali liberalima, svi su oni prihvatili stav “najpre država, posle demokratija”.

U tome je oslanjanje na Rusiju bilo veoma važno. Najpre se računalo da će Amerika podržati srpsku stvar kako se ne bi povećao sovjetski uticaj, a kasnije se računalo na rusku podršku. Sada se opet računa na rusku podršku – eto, čak i u vojnim avionima koje srpski poreski obveznik, ako to dobro razumem, kupuje – koja se ponovo pretpostavlja demokratizaciji ne samo zemlje već i čitavog Balkana.

Stoga je potrebno reći da Rusija nije spremna da preuzme ozbiljniju odgovornost za balkansku stabilnost i napredak, kako god da se taj napredak odredi. Zato se podržava nacionalizam jer se računa da je taj nedemokratski potencijal Balkana veliki i da se njegovim podsticanjem može postići ono na šta se ne žele trošiti novčana ili politička sredstva. Tako je bilo i devedesetih godina, a i u prvoj deceniji ovog veka, a tako će biti i ubuduće. Tako da se Balkan odriče demokratije, kada je se odriče, na sopstven račun.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw