03.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan
Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

Jedna poruka jeste da je ruski predsednik zabrinut za Balkan. Jedno pak obećanje je da će srpske vlasti moći da kupe rusko oružje, pre svega avione. A štampa saznaje i da će dodatno ojačati vojna saradnja. Vratiću se na to.

Putin je, prema Vučiću, izrazio zabrinutost za stabilnost Makedonije, gde je on, po predsedniku Vlade, nesklon makedonsko-albanskoj vladi, čije formiranje navodno podržava Zapad. Ovde ima smisla ukazati na činjenicu da je svaka makedonska vlada makedonsko-albanska koalicija, u tom smislu da makedonske stranke, sa svojim koalicionim partnerima iz drugih etničkih manjina, imaju 100 od 120 poslaničkih mesta. Podrazumeva se, međutim, da će ili VMRO ili SDSM biti u koaliciji, doskora, sa albanskom strankom DUI ili sada sa jednom ili dve ili, uostalom, sa sve tri albanske stranke. A i ostale manjine bi trebalo da su zastupljene u Vladinoj koaliciji.

Zašto? Zato što je jedini način da se u multinacionalnoj državi stabilizuje demokratija postojanje političke konkurencije bar unutar većih nacija. Važno je i da manje nacije budu predstavljene, što podrazumeva određenu pozitivnu diskriminaciju. Minimalan je uslov da postoji politička konkurencija unutar najveće nacije, što u ovom slučaju znači da je potrebno da se na vlasti bar smenjuju makedonske stranke jer je reč o više od 60 odsto stanovništva i o još većem procentu glasača.

Uzmimo drugi primer: Bosna i Hercegovina. Sistem je nedemokratičan ne samo po ustavnom ustrojstvu već i po političkom ponašanju. Nije neosnovano očekivati da vlada bude sastavljena od multinacionalne koalicije partija, ali bi bilo potrebno da barem unutar svake nacije postoji politička konkurencija. Tako da se stranke na vlasti smenjuju, dok je nacionalno predstavništvo obezbeđeno. To je zamena za liberalnu demokratiju, koja joj je dovoljno bliska da se može obezbediti demokratičnost izbora i odlučivanja, a time i potrebna politička stabilnost.

Potrebno je da mnogi dodatni uslovi budu zadovoljeni, koje ovde ostavljam po strani, ali u najmanju ruku oni koje brine stabilnost balkanskih država i strahuju od ponovne balkanizacije trebalobi da podržavaju demokratska pravila i političku konkurenciju i, posebno, smenjivost na vlasti. Konkurencija nema smisla ukoliko ne postoje realni izgledi da bude efikasna, što će reći da opozicija dođe na vlast. Koliko to zapadne zemlje, Evropska unija i Sjedinjene Države podržavaju, zasebno je pitanje, ali Rusija nažalost ne podržava. Tako da se demokratske snage na Balkanu ne sukobljavaju samo sa nacionalizmom i autoritarizmom već i sa ruskim interesima.

Ovde možda ima smisla napraviti digresiju i setiti se raspada Jugoslavije. Zemlja je mogla da se demokratizuje, bar samja tako mislio i za to se zalagao. Tako da ovo nije naknadna pamet i pozivanje na protivčinjeničnu istoriju, što ne znači da sam ja morao biti u pravu. Uostalom, Jugoslavija se raspala i veliki njen deo se nije demokratizovao. No, gledano unapred, sa stanovišta političkih izbora iz, recimo, sredine osamdesetih godina prošlog veka, demokratizacija je bila svakako jedna mogućnost. Kako nije bilo moguće da se organizuju federalni izbori, bilo je moguće održati demokratske izbore u Srbiji. Zaista, na vlast je mogla doći opozicija, što se tada doživljavalo kao slabljenje nacionalnog uticaja, pa se od demokratije odustalo. Ne samo radikali, odnosno sadašnji naprednjaci, već i socijalisti i komunisti, pa i nemali broj onih koji su sebe nazivali liberalima, svi su oni prihvatili stav “najpre država, posle demokratija”.

U tome je oslanjanje na Rusiju bilo veoma važno. Najpre se računalo da će Amerika podržati srpsku stvar kako se ne bi povećao sovjetski uticaj, a kasnije se računalo na rusku podršku. Sada se opet računa na rusku podršku – eto, čak i u vojnim avionima koje srpski poreski obveznik, ako to dobro razumem, kupuje – koja se ponovo pretpostavlja demokratizaciji ne samo zemlje već i čitavog Balkana.

Stoga je potrebno reći da Rusija nije spremna da preuzme ozbiljniju odgovornost za balkansku stabilnost i napredak, kako god da se taj napredak odredi. Zato se podržava nacionalizam jer se računa da je taj nedemokratski potencijal Balkana veliki i da se njegovim podsticanjem može postići ono na šta se ne žele trošiti novčana ili politička sredstva. Tako je bilo i devedesetih godina, a i u prvoj deceniji ovog veka, a tako će biti i ubuduće. Tako da se Balkan odriče demokratije, kada je se odriče, na sopstven račun.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side