Vladimir Gligorov: Reparacije
20.04.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Reparacije

Vladimir Gligorov: Reparacije
Budući da Grčka postavlja pitanje nemačkih reparacija, nije nezanimljivo podsetiti se rasprava o nemačkim reparacijama posle Prvog svetskog rata, u kojima su posebno značajnu ulogu imali Kejnz, koji je smatrao tadašnje zahteve koji su postavljeni Nemačkoj nerazumnim, i Olin, kasnije poznati švedski ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade.

Ostaviću po strani detalje, koji uostalom nisu naročito važni, i samo pogledati koliko bi eventualni transferi novca pomogli Grčkoj. Uz to, potrebno je uzeti u obzir da ono što važi za transfere novca, bilo da je reč o reparacijama ili doznakama ili o stranoj pomoći, važi i za strana ulaganja, bez obzira na to što prvi ne stvaraju neposredne finansijske obaveze prema inostranstvu, a drugi stvaraju.

Uzmimo da Nemačka stvarno plati reparaciju Grčkoj, recimo u evrima, šta će se dalje događati s tim novcem? Ili, postavimo pitanje drukčije, uzmimo da Nemačka uloži zahtevanu sumu novca, kao što se ponegde i sugeriše, koje bi bile posledice po grčku i po nemačku privredu? Neki u ovom kontekstu ukazuju na primer transfera sredstava iz zapadne u istočnu Nemačku od pada Berlinskog zida do danas. Nije izvesno da je od njih veću korist imao istok, a ne zapad, a nije nemoguće i da je Nemačka u celini bila na gubitku. No, to je samo upozorenje da ne bi trebalo biti siguran da zemlja koja plaća reparacije mora da prođe gore od zemlje koja ih prima, što je jedan od Olinovih argumenata u pomenutoj polemici sa Kejnzom.

Uzmimo, dakle, primer stranih ulaganja. Recimo, Nemačka uloži, naravno u nekom vremenskom periodu, 300 ili nešto manje milijardi evra u Grčku. Za toliko, opet u određenom vremenskom periodu, mora da poraste i nemački izvoz, jer se iz njega naravno namiruju nemačka prekogranična ulaganja. Jedan deo tog izvoza ići će u Grčku, jer ta zemlja mnogo uvozi iz Nemačke. Reč je, naravno, o industrijskim proizvodima. Kako bi Grčka imala više novca za prihod od reparacija, tražnja za nemačkim proizvodima bi se povećala, pa bi oni, bar u Grčkoj, bili skuplji (poskupele bi i grčke usluge, ali to ostavljam po strani). Sav taj povećani nemački izvoz ne bi išao u Grčku, pa nije lako izračunati po kojim bi tačno cenama Nemačka povećala izvozne prihode, ali je sasvim moguće da bi bilo čak potrebno da se nemačka proizvodnja poveća kako bi se zadovoljio povećani izvoz. Kako Nemačka može da uzima kredite sa veoma niskim, praktično negativnim, kamatnim stopama, plaćanje reparacija Grčkoj zapravo bi dovelo do povećanja nemačke proizvodnje za izvoz. A kako bi povećane nemačke finansijske obaveze prema inostranstvu obuzdale rast nemačkih nadnica, nemačka proizvodnja za izvoz mogla bi da bude i veća nego što je potrebno da bi se ostvarili prihodi potrebni da se plate reparacije.

Kako stoji stvar na Grčkoj strani? Zanimljivost ovog zamišljenog slučaja plaćanja nemačkih reparacija Grčkoj jeste u tome što mi znamo šta se događalo u Grčkoj u periodu velikog priliva stranog novca. Grčka ima veliki strani dug zato što je u dobra vremena pozajmljivala novac od nemačkih i drugih stranih banaka, po praktično nemačkim kamatnim uslovima, usled članstva u monetarnoj uniji i uglavnom ih ulagala u imovinu ili kapital koji nisu naročito mnogo povećali grčki izvoz. Naravno, strani novac, bilo da je reč o transferu kao što su to reparacije, ili o kreditu, ili se stavlja na stranu ili se troši na uvoz. I ukoliko se ne uveća izvozna ponuda, biće teško vratiti dug ili samo uravnotežiti trgovački bilans drukčije nego smanjenjem potrošnje ili prodajom imovine.

Naravno, reparacije ne moraju da se vraćaju, ali ne moraju ni strani dugovi ako se povećaju toliko da se izazove socijalna pobuna, što se i dogodilo u Grčkoj. Kejnz je zaista video tu opasnost u nemačkom slučaju. Doduše, Nemačka je doživela bum u periodu posle kraja posleratne hiperinflacije i pre izbijanja velike ekonomske krize, pa je odbijanje da se plaćaju reparacije više bilo politički motivisano, a ne zato što je njihov teret bio neizdrživo veliki. No, u slučaju Grčke prekid priliva stranih sredstava doveo je do duboke privredne krize, pa onda i do protesta uperenog protiv zahteva kreditora.

No, uzmimo da se taj dug otpiše kao da je reč o reparacijama Nemačke, šta se menja u grčkoj privredi? U ovom je času uvoz iz Nemačke i drugih zemalja, koje ovde ostavljam po strani, veoma ograničen, jer je potrebno štedeti da bi se vratio dug. Ukoliko bi se otpisao dug, Grčka bi mogla da uzme nove pozajmice i da počne da uvozi, recimo nemačku industrijsku robu. Što je svakako dobro za grčku potrošnju i nemačku proizvodnju. Isto bi se postiglo i ako bi se obnovljena grčka potrošnja finansirala nemačkim reparacijama.

Drukčije bi, naravno, bilo kada bi se povećale nemačke plate, pa onda i potrošnja, a tako i uvoz. Kako je to teško postići, bar ne u većem obimu, pregovorima nemačkih poslodavaca i sindikata, možda bi bilo najbolje da se izvrši transfer novca Nemačkoj, čime bi se svakako povećao njen uvoz. Jedino što je Nemački uvoz iz Grčke praktično zanemarljiv. Tako da se transferima u bilo koji od ta dva pravca ne može mnogo učiniti za Grčku. Potrebno je da ona poveća proizvodnju za izvoz, a u tome nedostatak novca, bilo u vidu kredita ili unilateralnih transfera, nije ključni problem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side