09.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast od 3,9 odsto

Vladimir Gligorov: Rast od 3,9 odsto
Nezvanično, ako se tako može nazvati izjava predsednika države, privredni rast u prvom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle iznosio je 3,9 odsto. Početkom ove godine prognoze za celu godinu bile su od 3,5 odsto, MMF, do 4,5, Fiskalni savet. Za to pomenuti rast u prvom tromesečju verovatno nije dovoljan.

Ovo zato što je prošle godine u istom periodu rast bio veoma spor, tek 1,2 odsto (opet u odnosu na isti period prethodne, 2016. godine). Tokom prošle godine on se ubrzavao, mada za čitavu godinu nije dostigao dva odsto. Taj rđav rezultat iz prošle godine bio je osnova prognoze da će oporavak ove godine biti relativno ubrzan. I oporavka će svakako biti mada će zavisiti od vremenskih prilika, kao i svake godine. No, sva je prilika da mraz, poplave i suša nisu jedini razlozi rđavog prošlogodišnjeg rezultata. Ali i da jesu, bilo bi potrebno značajno dodatno ubrzanje rasta proizvodnje, koje je u navodno ostvarenom rastu od 3,9 odsto na početku godine.

Prvu zvaničnu procenu imaćemo tek krajem aprila, a prvi detaljniji prikaz privrednih kretanja u prva tri meseca ove godine imaćemo tek krajem maja. Iz mesečnih podataka vidi se rast industrijske proizvodnje i posebno prerađivačke industrije. Takođe raste domaći promet i posebno izvoz. Predsednik države je takođe saopštio da je budžet u suficitu. I konačno, posebno je ubrzan rast uvoza i, posledično, povećan je trgovački deficit. Nemamo podatke o platnom bilansu u celini za prva tri meseca, ali ne bi bilo neočekivano ako bi bilans usluga bio pozitivan, što umanjuje negativan uticaj značajno većeg uvoza robe od izvoza. No, svejedno, brži rast uvoza od izvoza negativno utiče na ukupni privredni rast.

Zarade, koliko se može videti, takođe su u porastu, što verovatno jednim delom objašnjava rast uvoza. Nemamo podatak o ulaganjima jer će on biti dostupan tek krajem maja. No, ako je suditi po budžetskom suficitu, javna ulaganja verovatno i dalje zaostaju za onim što je planirano. Opet, sudeći prema trgovačkom bilansu, strano finansiranje i strana ulaganja verovatno su u porastu, tako da jedino ostaje pitanje šta se događa sa domaćim, privatnim ulaganjima.

Ukoliko se ona ne oporavljaju dovoljno brzo, biće teško ostvariti godišnju stopu privrednog rasta od 3,5 do 4,5 odsto. Uz pretpostavku da klimatski uslovi budu povoljni.

Zašto se srpska privreda ne oporavlja brže? Ovo pitanje je na mestu iz bar dva razloga. Jedan je u skladu s pravilnošću da se privreda brže oporavlja posle perioda rđavih rezultata. Mislilo bi se da bi to trebalo da važi i za duboke privredne padove, poput srpskog u poslednjih tridesetak godina. Jer, ako posle godine mraza i suše dolazi do ubrzanog rasta kada se vremenske prilike poprave, zar ne bi trebalo i da se zemlja koja je izgubila gotovo polovinu svoje proizvodnje ubrzano oporavi i čak sustigne zemlje koje prednjače? Pogotovo, a to je drugi razlog, ukoliko je nezaposlenost velika, pa je potencijalni nivo proizvodnje, onaj kada bi svi bili zaposleni, značajno iznad odstojećeg.

Do ubrzanog oporavka ne dolazi zato što nisu uklonjeni uzroci tridesetogodišnjeg propadanja. U srpsku se privredu ne isplati ulagati. Ovo se vidi iz niske stope domaće štednje i prateće niske stope domaćih ulaganja. To se nadoknađuje stranim ulaganjima, koja međutim nisu dovoljno izdašna. I usmerena su na sigurne poslove, one koji se oslanjaju na domaću potrošnju ili na domaće prirodne resurse.

Tako da je potrebno odgovoriti na pitanje o nedostatku ulaganja. A odgovor je da je Srbija rizična zemlja. I to ponajviše zbog političke nestabilnosti. Zemlja uglavnom pokušava da istakne jednog ili drugog vođu kao garanta stabilnosti, ali to su obično privremena rešenja. I to ne samo za domaće ili strane preduzetnike već i za stanovnike Srbije. Odlučiti se na život u Srbiji mnogo je rizičnije nego tražiti posao u inostranstvu. Pogotovo mladima. Jer ne samo da nema posla već se nikada ne zna kada će neko od nacionalističkih vođa pozvati na ostvarenje nekog cilja koji zahteva jednu ili drugu vrstu žrtvovanja.

Zbog toga se srpska privreda ne oporavlja iako je ono što ostvaruje daleko ispod njenih mogućnosti. Zapravo je neprijatno što je potrebno da neka godina podbaci kako bi eventualno sledeća iskazala brži privredi rast. A kako je počela, ova može čak i u tim uslovima da razočara.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side