09.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast od 3,9 odsto

Vladimir Gligorov: Rast od 3,9 odsto
Nezvanično, ako se tako može nazvati izjava predsednika države, privredni rast u prvom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle iznosio je 3,9 odsto. Početkom ove godine prognoze za celu godinu bile su od 3,5 odsto, MMF, do 4,5, Fiskalni savet. Za to pomenuti rast u prvom tromesečju verovatno nije dovoljan.

Ovo zato što je prošle godine u istom periodu rast bio veoma spor, tek 1,2 odsto (opet u odnosu na isti period prethodne, 2016. godine). Tokom prošle godine on se ubrzavao, mada za čitavu godinu nije dostigao dva odsto. Taj rđav rezultat iz prošle godine bio je osnova prognoze da će oporavak ove godine biti relativno ubrzan. I oporavka će svakako biti mada će zavisiti od vremenskih prilika, kao i svake godine. No, sva je prilika da mraz, poplave i suša nisu jedini razlozi rđavog prošlogodišnjeg rezultata. Ali i da jesu, bilo bi potrebno značajno dodatno ubrzanje rasta proizvodnje, koje je u navodno ostvarenom rastu od 3,9 odsto na početku godine.

Prvu zvaničnu procenu imaćemo tek krajem aprila, a prvi detaljniji prikaz privrednih kretanja u prva tri meseca ove godine imaćemo tek krajem maja. Iz mesečnih podataka vidi se rast industrijske proizvodnje i posebno prerađivačke industrije. Takođe raste domaći promet i posebno izvoz. Predsednik države je takođe saopštio da je budžet u suficitu. I konačno, posebno je ubrzan rast uvoza i, posledično, povećan je trgovački deficit. Nemamo podatke o platnom bilansu u celini za prva tri meseca, ali ne bi bilo neočekivano ako bi bilans usluga bio pozitivan, što umanjuje negativan uticaj značajno većeg uvoza robe od izvoza. No, svejedno, brži rast uvoza od izvoza negativno utiče na ukupni privredni rast.

Zarade, koliko se može videti, takođe su u porastu, što verovatno jednim delom objašnjava rast uvoza. Nemamo podatak o ulaganjima jer će on biti dostupan tek krajem maja. No, ako je suditi po budžetskom suficitu, javna ulaganja verovatno i dalje zaostaju za onim što je planirano. Opet, sudeći prema trgovačkom bilansu, strano finansiranje i strana ulaganja verovatno su u porastu, tako da jedino ostaje pitanje šta se događa sa domaćim, privatnim ulaganjima.

Ukoliko se ona ne oporavljaju dovoljno brzo, biće teško ostvariti godišnju stopu privrednog rasta od 3,5 do 4,5 odsto. Uz pretpostavku da klimatski uslovi budu povoljni.

Zašto se srpska privreda ne oporavlja brže? Ovo pitanje je na mestu iz bar dva razloga. Jedan je u skladu s pravilnošću da se privreda brže oporavlja posle perioda rđavih rezultata. Mislilo bi se da bi to trebalo da važi i za duboke privredne padove, poput srpskog u poslednjih tridesetak godina. Jer, ako posle godine mraza i suše dolazi do ubrzanog rasta kada se vremenske prilike poprave, zar ne bi trebalo i da se zemlja koja je izgubila gotovo polovinu svoje proizvodnje ubrzano oporavi i čak sustigne zemlje koje prednjače? Pogotovo, a to je drugi razlog, ukoliko je nezaposlenost velika, pa je potencijalni nivo proizvodnje, onaj kada bi svi bili zaposleni, značajno iznad odstojećeg.

Do ubrzanog oporavka ne dolazi zato što nisu uklonjeni uzroci tridesetogodišnjeg propadanja. U srpsku se privredu ne isplati ulagati. Ovo se vidi iz niske stope domaće štednje i prateće niske stope domaćih ulaganja. To se nadoknađuje stranim ulaganjima, koja međutim nisu dovoljno izdašna. I usmerena su na sigurne poslove, one koji se oslanjaju na domaću potrošnju ili na domaće prirodne resurse.

Tako da je potrebno odgovoriti na pitanje o nedostatku ulaganja. A odgovor je da je Srbija rizična zemlja. I to ponajviše zbog političke nestabilnosti. Zemlja uglavnom pokušava da istakne jednog ili drugog vođu kao garanta stabilnosti, ali to su obično privremena rešenja. I to ne samo za domaće ili strane preduzetnike već i za stanovnike Srbije. Odlučiti se na život u Srbiji mnogo je rizičnije nego tražiti posao u inostranstvu. Pogotovo mladima. Jer ne samo da nema posla već se nikada ne zna kada će neko od nacionalističkih vođa pozvati na ostvarenje nekog cilja koji zahteva jednu ili drugu vrstu žrtvovanja.

Zbog toga se srpska privreda ne oporavlja iako je ono što ostvaruje daleko ispod njenih mogućnosti. Zapravo je neprijatno što je potrebno da neka godina podbaci kako bi eventualno sledeća iskazala brži privredi rast. A kako je počela, ova može čak i u tim uslovima da razočara.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side