20.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit
Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

Slično je u Bosni i Hercegovini što se kupovne moći tiče, dok u Makedoniji i pogotovo u Crnoj Gori ima približavanja kupovcne moći onoj u EU. To je usklađeno sa bržim rastom nego u Srbiji. Ova konvergencija sa EU je još izraženija u Bugarskoj i Rumuniji. Tako da stagnatni rast, srpski slučaj, ide uz stagnatnu kupovnu moć, a pozitivan i pogotovo ubrzan rast sa rastom kupovne moći. Iz čega se takođe može zaključiti da u Srbiji nema priblizavanja nivoa cena sa EU, osim možda za razliku u stopama rasta, a nema po svemu sudeći ni značajnijeg približavanja ni u drugim zemljama u ovoj grupi, mimo razlika u stopi rasta, jer je rast kupovne moći uglavnom u skladu sa rastom proizvodnje, odnosno sa razlikom u rastu u odnosu na EU.   

Slika 1: BDP per capita, PPS, % EU28
 

Na Slici 2, vidi se da je, u periodu 2006-2017, Srbija imala najnižu stopu rasta, posle Hrvatske. Odnosi se ne menjaju ni ako se uzme period 2009-2017. ili 2010-2017. Ovaj poslednji period da bi se izbegao uticaj 2009. kada je rast usporen prakitčno svuda. I zapravo, upravo je taj period rđav u Srbiji. Štaviše, rast se u većini drugih zemalja u ovoj grupi ubrzava u skorijoj prošlosti, dok to nije slučaj sa Srbijom. Efekat toga se posebno jasno vidi na primeru Crne Gore, jer raste realna kupovna moć, Slika 1. Što je tačno i za Makedoniju, Bugarsku i Rumuniji, ali ne i za Albaniju i Hrvatsku i gotovo tačno za Bosnu i Hercegovinu.
    
Slika 2: BDP, prosečna stopa rasta, 2006-2017
 

Kupovna snaga zavisi od nivoa cena, Slika 3 i od inflacije, Slika 4. Kao što se vidi iz Slike 4, praktično sve zemlje su iskusile period deflacije ili nultog rasta cena, osim Srbije. U načelu, sve druge privrede bi trebalo da budu u gorem položaju od Srbije, jer deflacija ima negativne posledice na privredni rast. Čak i produžena recesija u Hrvatskoj, a ne samo stagrnacija u Srbiji, nije pračena značajnijim padom cena.

Slika 3: Nivo cena, %EU28
 

Srbija je, svejedno, sklonija bržoj inflaciji usled nestabilnosti kursa. Rumunija takođe ima fleksibilni kurs, ali i rleativno stabilnije promene u rastu cena. Tek sa znatno stabilnijim kursem dinara, inflacija je znatno usporenija u poslednjih nekoliko godina. Svejedno, ako se ceni po kupovnoj snazi, usporavanje inflacije nije uticalo na njen rast.

Slika 4: Inflacija, harmonizovani EU indeks

 

Sve u svemu, dobrobit, merena kupovnom snagom, zavisi od nivoa privredne aktivnosti, a njen rast od privrednog rasta. Zanimljivo je koliko je Srbija zaostala za svim susedima, osim Hrvatske, u poslednjih desetak godina, i posebno u poslednjih nekoliko godina.

 

 

Klik na fotografiju za uvećanje:

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side