20.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit
Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

Slično je u Bosni i Hercegovini što se kupovne moći tiče, dok u Makedoniji i pogotovo u Crnoj Gori ima približavanja kupovcne moći onoj u EU. To je usklađeno sa bržim rastom nego u Srbiji. Ova konvergencija sa EU je još izraženija u Bugarskoj i Rumuniji. Tako da stagnatni rast, srpski slučaj, ide uz stagnatnu kupovnu moć, a pozitivan i pogotovo ubrzan rast sa rastom kupovne moći. Iz čega se takođe može zaključiti da u Srbiji nema priblizavanja nivoa cena sa EU, osim možda za razliku u stopama rasta, a nema po svemu sudeći ni značajnijeg približavanja ni u drugim zemljama u ovoj grupi, mimo razlika u stopi rasta, jer je rast kupovne moći uglavnom u skladu sa rastom proizvodnje, odnosno sa razlikom u rastu u odnosu na EU.   

Slika 1: BDP per capita, PPS, % EU28
 

Na Slici 2, vidi se da je, u periodu 2006-2017, Srbija imala najnižu stopu rasta, posle Hrvatske. Odnosi se ne menjaju ni ako se uzme period 2009-2017. ili 2010-2017. Ovaj poslednji period da bi se izbegao uticaj 2009. kada je rast usporen prakitčno svuda. I zapravo, upravo je taj period rđav u Srbiji. Štaviše, rast se u većini drugih zemalja u ovoj grupi ubrzava u skorijoj prošlosti, dok to nije slučaj sa Srbijom. Efekat toga se posebno jasno vidi na primeru Crne Gore, jer raste realna kupovna moć, Slika 1. Što je tačno i za Makedoniju, Bugarsku i Rumuniji, ali ne i za Albaniju i Hrvatsku i gotovo tačno za Bosnu i Hercegovinu.
    
Slika 2: BDP, prosečna stopa rasta, 2006-2017
 

Kupovna snaga zavisi od nivoa cena, Slika 3 i od inflacije, Slika 4. Kao što se vidi iz Slike 4, praktično sve zemlje su iskusile period deflacije ili nultog rasta cena, osim Srbije. U načelu, sve druge privrede bi trebalo da budu u gorem položaju od Srbije, jer deflacija ima negativne posledice na privredni rast. Čak i produžena recesija u Hrvatskoj, a ne samo stagrnacija u Srbiji, nije pračena značajnijim padom cena.

Slika 3: Nivo cena, %EU28
 

Srbija je, svejedno, sklonija bržoj inflaciji usled nestabilnosti kursa. Rumunija takođe ima fleksibilni kurs, ali i rleativno stabilnije promene u rastu cena. Tek sa znatno stabilnijim kursem dinara, inflacija je znatno usporenija u poslednjih nekoliko godina. Svejedno, ako se ceni po kupovnoj snazi, usporavanje inflacije nije uticalo na njen rast.

Slika 4: Inflacija, harmonizovani EU indeks

 

Sve u svemu, dobrobit, merena kupovnom snagom, zavisi od nivoa privredne aktivnosti, a njen rast od privrednog rasta. Zanimljivo je koliko je Srbija zaostala za svim susedima, osim Hrvatske, u poslednjih desetak godina, i posebno u poslednjih nekoliko godina.

 

 

Klik na fotografiju za uvećanje:

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side