02.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Protekcionizam

Vladimir Gligorov: Protekcionizam
Američka najava povećanja carina na uvoz čelika i aluminijuma izazvala je strah da bi moglo doći do trgovačkog rata. Strah je pojačan najavljenim protekcionističkim merama usmerenim na uvoz iz Kine. Kojem bi cilju trebalo ove mere zapravo da služe?

Reč je o dva cilja. Jedan je obnavljanje američke teške industrije, dakle proizvodnje čelika i aluminijuma. Drugi je uravnoteženje svetske trgovine. Ovaj drugi je zanimljiviji. Strategija američke administracije može se predstaviti kao strateška igra protekcionizma.

 

Protekcionistička igra (viđena sa američke strane)

Američka administracija bi najradije pregovarala sa svakom zemljom pojedinačno, što se u ne maloj meri i događa. No, u zbiru, to bi trebalo da ima za ishod globalni sistem trgovine koji bi bio, kako se kaže, slobodniji i pravičniji, tako da nije previše pojednostavljeno posmatrati pretnju povećanim američkim protekcionizmom koja ima za suparnika ostatak sveta. Brojke u slici stoje za rang koji SAD i ostatak sveta daju jednom od četiri ishoda. Obe strane mogu ili da povećaju carine ili da ih smanje. U levom gornjem uglu je ishod koji se može nazvati trgovačkim ratom, dok je u donjem desnom uglu ishod koji bi se mogao nazvati većom liberalizacijom svetske trgovine. Ostala dva su ishodi gde jedna strana povećava carine, a druga ih smanjuje.

Cilj američke trgovačke politike jeste smanjenje trgovačkog deficita, što naravno znači smanjenje suficita ostatka sveta jer je svetski izvoz jednak svetskom uvozu. Američki pregovarači smatraju da je za ostatak sveta dalja liberalizacija, recimo tako što bi svi smanjili zaštitu manje-više pođednako, najprihvatljiviji ishod, ali nije i za SAD. One bi bile u boljem položaju ako bi se ušlo u trgovački rat. Prema proceni stratega američke trgovačke politike, to je najgori ishod za ostatak sveta. Bolje od toga za ostatak sveta je da se pomiri sa izvesnim povećanjem američkih carina uz određeno smanjenje protekcionističkih mera ostatka sveta. Što je zapravo i cilj kojem bi trebalo da vode američke protekcionističke mere. Tako da je gornji desni ugao novi trgovački sporazum kojem Amerika teži. I koji je, po proceni SAD, najbolje što ostatak sveta može da dobije.

Naravno, ovo je struktura ishoda kako ih vidi SAD. Ostatak sveta može drukčije da ceni troškove trgovačkog rata i prednosti liberalizacije, tako da je trgovački rat moguć sve dok se suparnici ne upoznaju dovoljno s tim šta je kome tačno u interesu. Ovo nije jednostavno zato što interesi ne moraju da budu istovetni troškovima trgovačkog rata izraženim u novčanim jedinicama.

Ovo poslednje se vidi na primeru carinske zaštite koja ima za cilj obnovu američke industrije čelika i aluminijuma. Prvobitan stav je bio da “Amerika ne može biti zemlja ako ne proizvodi čelik i aluminijum” u, verovatno se želi reći, dovoljnim količinama. Troškovi ostatka američke privrede, kako u proizvodnji tako i u zaposlenosti, značajni su, svakako veći nego što se dobija eventualnim povećanjem proizvodnje čelika i aluminijuma, čak i ako se ne računaju carinske protivmere drugih zemalja. Ali, ako se ceni da je jedan zaposleni u čeličani mnogo vredniji od nekoga zaposlenog u poljoprivredi ili u sektoru usluga, onda se naravno trgovački rat isplati.

Kako izgleda, međutim, odustaće se od carinske zaštite industrije čelika i aluminijuma i preći će se na kvote, što je više u skladu sa interesima ukupne američke industrije. Ovo i zato što se ne ceni da je značajno oživljavanje ove dve američke industrijske grane izvodljivo. Ali cilj uravnoteženja ukupne trgovačke razmene ostaje, tako da je potrebno videti kako će se svi ti pregovori odvijati. Cilj, međutim, nije protekcionizam već liberalizacija koja je u skladu sa uravnoteženom razmenom. Taj cilj nije dostižan samo merama trgovačke politike, usled čega bi trebalo očekivati sveobuhvatnije pregovore – u nekom času u budućnosti kada se iscrpu očekivanja od protekcionističkih pretnji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side