02.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Protekcionizam

Vladimir Gligorov: Protekcionizam
Američka najava povećanja carina na uvoz čelika i aluminijuma izazvala je strah da bi moglo doći do trgovačkog rata. Strah je pojačan najavljenim protekcionističkim merama usmerenim na uvoz iz Kine. Kojem bi cilju trebalo ove mere zapravo da služe?

Reč je o dva cilja. Jedan je obnavljanje američke teške industrije, dakle proizvodnje čelika i aluminijuma. Drugi je uravnoteženje svetske trgovine. Ovaj drugi je zanimljiviji. Strategija američke administracije može se predstaviti kao strateška igra protekcionizma.

 

Protekcionistička igra (viđena sa američke strane)

Američka administracija bi najradije pregovarala sa svakom zemljom pojedinačno, što se u ne maloj meri i događa. No, u zbiru, to bi trebalo da ima za ishod globalni sistem trgovine koji bi bio, kako se kaže, slobodniji i pravičniji, tako da nije previše pojednostavljeno posmatrati pretnju povećanim američkim protekcionizmom koja ima za suparnika ostatak sveta. Brojke u slici stoje za rang koji SAD i ostatak sveta daju jednom od četiri ishoda. Obe strane mogu ili da povećaju carine ili da ih smanje. U levom gornjem uglu je ishod koji se može nazvati trgovačkim ratom, dok je u donjem desnom uglu ishod koji bi se mogao nazvati većom liberalizacijom svetske trgovine. Ostala dva su ishodi gde jedna strana povećava carine, a druga ih smanjuje.

Cilj američke trgovačke politike jeste smanjenje trgovačkog deficita, što naravno znači smanjenje suficita ostatka sveta jer je svetski izvoz jednak svetskom uvozu. Američki pregovarači smatraju da je za ostatak sveta dalja liberalizacija, recimo tako što bi svi smanjili zaštitu manje-više pođednako, najprihvatljiviji ishod, ali nije i za SAD. One bi bile u boljem položaju ako bi se ušlo u trgovački rat. Prema proceni stratega američke trgovačke politike, to je najgori ishod za ostatak sveta. Bolje od toga za ostatak sveta je da se pomiri sa izvesnim povećanjem američkih carina uz određeno smanjenje protekcionističkih mera ostatka sveta. Što je zapravo i cilj kojem bi trebalo da vode američke protekcionističke mere. Tako da je gornji desni ugao novi trgovački sporazum kojem Amerika teži. I koji je, po proceni SAD, najbolje što ostatak sveta može da dobije.

Naravno, ovo je struktura ishoda kako ih vidi SAD. Ostatak sveta može drukčije da ceni troškove trgovačkog rata i prednosti liberalizacije, tako da je trgovački rat moguć sve dok se suparnici ne upoznaju dovoljno s tim šta je kome tačno u interesu. Ovo nije jednostavno zato što interesi ne moraju da budu istovetni troškovima trgovačkog rata izraženim u novčanim jedinicama.

Ovo poslednje se vidi na primeru carinske zaštite koja ima za cilj obnovu američke industrije čelika i aluminijuma. Prvobitan stav je bio da “Amerika ne može biti zemlja ako ne proizvodi čelik i aluminijum” u, verovatno se želi reći, dovoljnim količinama. Troškovi ostatka američke privrede, kako u proizvodnji tako i u zaposlenosti, značajni su, svakako veći nego što se dobija eventualnim povećanjem proizvodnje čelika i aluminijuma, čak i ako se ne računaju carinske protivmere drugih zemalja. Ali, ako se ceni da je jedan zaposleni u čeličani mnogo vredniji od nekoga zaposlenog u poljoprivredi ili u sektoru usluga, onda se naravno trgovački rat isplati.

Kako izgleda, međutim, odustaće se od carinske zaštite industrije čelika i aluminijuma i preći će se na kvote, što je više u skladu sa interesima ukupne američke industrije. Ovo i zato što se ne ceni da je značajno oživljavanje ove dve američke industrijske grane izvodljivo. Ali cilj uravnoteženja ukupne trgovačke razmene ostaje, tako da je potrebno videti kako će se svi ti pregovori odvijati. Cilj, međutim, nije protekcionizam već liberalizacija koja je u skladu sa uravnoteženom razmenom. Taj cilj nije dostižan samo merama trgovačke politike, usled čega bi trebalo očekivati sveobuhvatnije pregovore – u nekom času u budućnosti kada se iscrpu očekivanja od protekcionističkih pretnji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side