16.10.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Promene

Vladimir Gligorov: Promene
Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

Najpre, smanjen je udeo potrošnje. U 2013. finalna potrošnja je iznosila 93,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sledeće nešto malo više, da bi se 2016. smanjila na 88,4 odsto. To je i najveća promena – čitavih pet procentnih poena manje nego 2014. U tome, najveći je pad lične potrošnje i to posebno domaćinstava – u ovom poslednjem slučaju za gotovo 3,5 procentnih poena u odnosu na 2014. Smanjena je, doduše relativno malo, lična potrošnja države, dok je ukupna finalna potrošnja države 2016. smanjena 2,2 procentna poena u odnosu na 2014. godinu.

Povećane su bruto investicije u osnovne fondove za jedan procentni poen, sa 16,7 odsto bruto domaćeg proizvoda 2014. na 17,7 odsto 2016, ali je to mnogo niže nego u periodu pre 2008. godine. Ključno kod investicija je ne samo to što su značajno smanjene u poslednjih gotovo deset godina već se i ne oporavljaju naročito brzo i uverljivo. Ove, 2017. godine rast će takođe po svemu sudeći biti relativno spor, tako da se neće značajno povećati njihov udeo u ukupnoj proizvodnji.

Udeo izvoza povećan je za gotovo devet procentnih poena, 2016 u odnosu na 2013, i došao je do nivoa od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2016. Uvoz je u istom periodu povećan za oko 5,5 procentnih poena, tako da je spoljnotrgovinski deficit iznosio 7,5 odsto 2016, a ne gotovo 10 odsto u 2013. (sve u odnosu na BDP). Ovo je najvažnija promena u strukturi proizvodnje i potrošnje. Rast udela izvoza i uz to smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u ukupnoj proizvodnji usklađen je i sa smanjenjem finalne potrošnje. Kako se jedan deo deficita u razmeni sa inostranstvom pokriva novčanim doznakama iz inostranstva, deficit na tekućem računu takođe je smanjen, što znači da je povećan deo ulaganja koji se finansira domaćom štednjom – za otprilike pet odsto bruto domaćeg proizvoda, dakle otprilike onoliko koliko je smanjena finalna potrošnja.

Kako povećanje štednje nije dovelo do proporcionalnog povećanja ulaganja, to znači da su se privreda, domaćinstva i država, svako u određenoj meri, razduživali, ako ne u nominalnom iznosu onda u odnosu na ukupnu proizvodnju ili dohodak. Ovo se vidi i iz toga što je smanjenje udela potrošnje domaćinstava i države postignuto zapravo njihovim sporijim rastom u 2015. i 2016. Prethodne dve godine, 2013. i 2014, u tom smislu su zanimljivije. Naime, 2013. stopa rasta bila je gotovo ista kao 2016, ali je rast od 2,6 odsto postignut isključivo kroz povećanje izvoza i usporeni rast uvoza, dok su svi vidovi potrošnje beležili pad, kao uostalom i ulaganja, koja su u toj godini smanjena čitavih 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sledeća 2014. bila je recesiona, ali je potrošnja imala manji pad od bruto domaćeg proizvoda.

Zanimljivo je kretanje javne potrošnje. Zaista, 2015. je smanjena javna ili potrošnja države 1,5 odsto, dok je BDP povećan 0,8 odsto. Sledeće 2016. godine BDP je povećan 2,8 odsto, dok je javna potrošnja povećana za dva odsto, ali potrošnja domaćinstava tek za 0,4 odsto. Ove godine, kako sada stoje stvari, potrošnja i države i domaćinstava će biti u najmanju ruku usklađena sa ukupnim rastom. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je država štedela, trošila manje, u sve tri godine pre 2016. Nezavisno od toga što su fiskalni deficiti bili značajni i u porastu u 2013. i 2014. Takođe, nema sumnje da je smanjenje javne potrošnje u 2015. uticalo na relativno usporen oporavak privrede posle od recesije u 2014. No, već 2016, a tako je i ove godine, potrošnja se oporavlja.

Kada se pogleda struktura proizvodnje, nema nekih značajnijih promena. Udeo prerađivačke industrije je oko 15 odsto, dok se udeo poljoprivrede smanjuje, a udeli proizvodnje energije i građevinarstva uglavnom su stabilni. Iz toga sledi da se nešto povećao sektor usluga, ali tu je reč tek o nekoliko procentnih poena. Udeo poreza povećan je oko dva procentna poena, što je svakako značajno i opet ukazuje na to koji je uticaj imala fiskalna konsolidacija na proizvodnju.

Ove će godine privredni rast razočarati, videćemo verovatno već iz podataka o kretanjima u trećem kvartalu, a prva će procena biti objavljena krajem ovog meseca. Verovatno je da će biti zaustavljen pad udela potrošnje i da se neće značajno povećati udeo investicija, dok se spoljnotrgovinski deficit povećava. Tako da će se možda moći zaključiti da nije došlo do nekih značajnijih strukturnih promena u proizvodnji i raspolaganju njome, osim što je značajno povećan izvoz, a da je moguće da će početi postepeno odustajanje i od relativno malih promena u visini potrošnje i povećanju štednje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side