16.10.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Promene

Vladimir Gligorov: Promene
Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

Najpre, smanjen je udeo potrošnje. U 2013. finalna potrošnja je iznosila 93,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sledeće nešto malo više, da bi se 2016. smanjila na 88,4 odsto. To je i najveća promena – čitavih pet procentnih poena manje nego 2014. U tome, najveći je pad lične potrošnje i to posebno domaćinstava – u ovom poslednjem slučaju za gotovo 3,5 procentnih poena u odnosu na 2014. Smanjena je, doduše relativno malo, lična potrošnja države, dok je ukupna finalna potrošnja države 2016. smanjena 2,2 procentna poena u odnosu na 2014. godinu.

Povećane su bruto investicije u osnovne fondove za jedan procentni poen, sa 16,7 odsto bruto domaćeg proizvoda 2014. na 17,7 odsto 2016, ali je to mnogo niže nego u periodu pre 2008. godine. Ključno kod investicija je ne samo to što su značajno smanjene u poslednjih gotovo deset godina već se i ne oporavljaju naročito brzo i uverljivo. Ove, 2017. godine rast će takođe po svemu sudeći biti relativno spor, tako da se neće značajno povećati njihov udeo u ukupnoj proizvodnji.

Udeo izvoza povećan je za gotovo devet procentnih poena, 2016 u odnosu na 2013, i došao je do nivoa od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2016. Uvoz je u istom periodu povećan za oko 5,5 procentnih poena, tako da je spoljnotrgovinski deficit iznosio 7,5 odsto 2016, a ne gotovo 10 odsto u 2013. (sve u odnosu na BDP). Ovo je najvažnija promena u strukturi proizvodnje i potrošnje. Rast udela izvoza i uz to smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u ukupnoj proizvodnji usklađen je i sa smanjenjem finalne potrošnje. Kako se jedan deo deficita u razmeni sa inostranstvom pokriva novčanim doznakama iz inostranstva, deficit na tekućem računu takođe je smanjen, što znači da je povećan deo ulaganja koji se finansira domaćom štednjom – za otprilike pet odsto bruto domaćeg proizvoda, dakle otprilike onoliko koliko je smanjena finalna potrošnja.

Kako povećanje štednje nije dovelo do proporcionalnog povećanja ulaganja, to znači da su se privreda, domaćinstva i država, svako u određenoj meri, razduživali, ako ne u nominalnom iznosu onda u odnosu na ukupnu proizvodnju ili dohodak. Ovo se vidi i iz toga što je smanjenje udela potrošnje domaćinstava i države postignuto zapravo njihovim sporijim rastom u 2015. i 2016. Prethodne dve godine, 2013. i 2014, u tom smislu su zanimljivije. Naime, 2013. stopa rasta bila je gotovo ista kao 2016, ali je rast od 2,6 odsto postignut isključivo kroz povećanje izvoza i usporeni rast uvoza, dok su svi vidovi potrošnje beležili pad, kao uostalom i ulaganja, koja su u toj godini smanjena čitavih 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sledeća 2014. bila je recesiona, ali je potrošnja imala manji pad od bruto domaćeg proizvoda.

Zanimljivo je kretanje javne potrošnje. Zaista, 2015. je smanjena javna ili potrošnja države 1,5 odsto, dok je BDP povećan 0,8 odsto. Sledeće 2016. godine BDP je povećan 2,8 odsto, dok je javna potrošnja povećana za dva odsto, ali potrošnja domaćinstava tek za 0,4 odsto. Ove godine, kako sada stoje stvari, potrošnja i države i domaćinstava će biti u najmanju ruku usklađena sa ukupnim rastom. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je država štedela, trošila manje, u sve tri godine pre 2016. Nezavisno od toga što su fiskalni deficiti bili značajni i u porastu u 2013. i 2014. Takođe, nema sumnje da je smanjenje javne potrošnje u 2015. uticalo na relativno usporen oporavak privrede posle od recesije u 2014. No, već 2016, a tako je i ove godine, potrošnja se oporavlja.

Kada se pogleda struktura proizvodnje, nema nekih značajnijih promena. Udeo prerađivačke industrije je oko 15 odsto, dok se udeo poljoprivrede smanjuje, a udeli proizvodnje energije i građevinarstva uglavnom su stabilni. Iz toga sledi da se nešto povećao sektor usluga, ali tu je reč tek o nekoliko procentnih poena. Udeo poreza povećan je oko dva procentna poena, što je svakako značajno i opet ukazuje na to koji je uticaj imala fiskalna konsolidacija na proizvodnju.

Ove će godine privredni rast razočarati, videćemo verovatno već iz podataka o kretanjima u trećem kvartalu, a prva će procena biti objavljena krajem ovog meseca. Verovatno je da će biti zaustavljen pad udela potrošnje i da se neće značajno povećati udeo investicija, dok se spoljnotrgovinski deficit povećava. Tako da će se možda moći zaključiti da nije došlo do nekih značajnijih strukturnih promena u proizvodnji i raspolaganju njome, osim što je značajno povećan izvoz, a da je moguće da će početi postepeno odustajanje i od relativno malih promena u visini potrošnje i povećanju štednje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw