16.10.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Promene

Vladimir Gligorov: Promene
Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

Najpre, smanjen je udeo potrošnje. U 2013. finalna potrošnja je iznosila 93,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sledeće nešto malo više, da bi se 2016. smanjila na 88,4 odsto. To je i najveća promena – čitavih pet procentnih poena manje nego 2014. U tome, najveći je pad lične potrošnje i to posebno domaćinstava – u ovom poslednjem slučaju za gotovo 3,5 procentnih poena u odnosu na 2014. Smanjena je, doduše relativno malo, lična potrošnja države, dok je ukupna finalna potrošnja države 2016. smanjena 2,2 procentna poena u odnosu na 2014. godinu.

Povećane su bruto investicije u osnovne fondove za jedan procentni poen, sa 16,7 odsto bruto domaćeg proizvoda 2014. na 17,7 odsto 2016, ali je to mnogo niže nego u periodu pre 2008. godine. Ključno kod investicija je ne samo to što su značajno smanjene u poslednjih gotovo deset godina već se i ne oporavljaju naročito brzo i uverljivo. Ove, 2017. godine rast će takođe po svemu sudeći biti relativno spor, tako da se neće značajno povećati njihov udeo u ukupnoj proizvodnji.

Udeo izvoza povećan je za gotovo devet procentnih poena, 2016 u odnosu na 2013, i došao je do nivoa od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2016. Uvoz je u istom periodu povećan za oko 5,5 procentnih poena, tako da je spoljnotrgovinski deficit iznosio 7,5 odsto 2016, a ne gotovo 10 odsto u 2013. (sve u odnosu na BDP). Ovo je najvažnija promena u strukturi proizvodnje i potrošnje. Rast udela izvoza i uz to smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u ukupnoj proizvodnji usklađen je i sa smanjenjem finalne potrošnje. Kako se jedan deo deficita u razmeni sa inostranstvom pokriva novčanim doznakama iz inostranstva, deficit na tekućem računu takođe je smanjen, što znači da je povećan deo ulaganja koji se finansira domaćom štednjom – za otprilike pet odsto bruto domaćeg proizvoda, dakle otprilike onoliko koliko je smanjena finalna potrošnja.

Kako povećanje štednje nije dovelo do proporcionalnog povećanja ulaganja, to znači da su se privreda, domaćinstva i država, svako u određenoj meri, razduživali, ako ne u nominalnom iznosu onda u odnosu na ukupnu proizvodnju ili dohodak. Ovo se vidi i iz toga što je smanjenje udela potrošnje domaćinstava i države postignuto zapravo njihovim sporijim rastom u 2015. i 2016. Prethodne dve godine, 2013. i 2014, u tom smislu su zanimljivije. Naime, 2013. stopa rasta bila je gotovo ista kao 2016, ali je rast od 2,6 odsto postignut isključivo kroz povećanje izvoza i usporeni rast uvoza, dok su svi vidovi potrošnje beležili pad, kao uostalom i ulaganja, koja su u toj godini smanjena čitavih 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sledeća 2014. bila je recesiona, ali je potrošnja imala manji pad od bruto domaćeg proizvoda.

Zanimljivo je kretanje javne potrošnje. Zaista, 2015. je smanjena javna ili potrošnja države 1,5 odsto, dok je BDP povećan 0,8 odsto. Sledeće 2016. godine BDP je povećan 2,8 odsto, dok je javna potrošnja povećana za dva odsto, ali potrošnja domaćinstava tek za 0,4 odsto. Ove godine, kako sada stoje stvari, potrošnja i države i domaćinstava će biti u najmanju ruku usklađena sa ukupnim rastom. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je država štedela, trošila manje, u sve tri godine pre 2016. Nezavisno od toga što su fiskalni deficiti bili značajni i u porastu u 2013. i 2014. Takođe, nema sumnje da je smanjenje javne potrošnje u 2015. uticalo na relativno usporen oporavak privrede posle od recesije u 2014. No, već 2016, a tako je i ove godine, potrošnja se oporavlja.

Kada se pogleda struktura proizvodnje, nema nekih značajnijih promena. Udeo prerađivačke industrije je oko 15 odsto, dok se udeo poljoprivrede smanjuje, a udeli proizvodnje energije i građevinarstva uglavnom su stabilni. Iz toga sledi da se nešto povećao sektor usluga, ali tu je reč tek o nekoliko procentnih poena. Udeo poreza povećan je oko dva procentna poena, što je svakako značajno i opet ukazuje na to koji je uticaj imala fiskalna konsolidacija na proizvodnju.

Ove će godine privredni rast razočarati, videćemo verovatno već iz podataka o kretanjima u trećem kvartalu, a prva će procena biti objavljena krajem ovog meseca. Verovatno je da će biti zaustavljen pad udela potrošnje i da se neće značajno povećati udeo investicija, dok se spoljnotrgovinski deficit povećava. Tako da će se možda moći zaključiti da nije došlo do nekih značajnijih strukturnih promena u proizvodnji i raspolaganju njome, osim što je značajno povećan izvoz, a da je moguće da će početi postepeno odustajanje i od relativno malih promena u visini potrošnje i povećanju štednje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side