08.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Problemi s referendumom

Vladimir Gligorov: Problemi s referendumom
Mnogi sada nalaze mane britanskom referendumu za izlazak iz Evropske unije. Zašto? I šta bi na osnovu tog primera moglo da se kaže uopšteno o referendumima?

Uzmimo da se odlučuje o tome da li da se u nekoj lokalnoj zajednici prikupi novac za neko zajedničko dobro. Način da se odluči jeste da se glasa – dakle, da se održi lokalni referendum. Težilo bi se, verovatno, da se svi izjasne da ne bi bilo sumnje u donetu odluku. Tako, neposredno demokratski, verovatno bi bilo najbolje odlučivati u sličnim slučajevima. Kada je reč o jednoj stvari i kada posledice odluke, koristi i troškovi, padaju na sve koji donose odluku.

Čak i u tom veoma jednostavnom slučaju bilo bi potrebno doneti niz specifičnih odluka. Nije svačiji interes isti, pa ne bi trebalo ni svačiji doprinos, u novcu recimo, da bude isti. U lokalnoj zajednici je relativno lako da se stanovnici dogovore ko, da se tako izrazim, dobija šta za nešto. Glasovima bi se trgovalo i podrška jednoj odluci vezivala bi se za podršku drugoj. Na kraju bi se glasalo o ishodu ovog procesa političke trgovine.

Pogledajmo sada odluku kao što je ona britanska o napuštanju Evropske unije. Postupak je bio obrnut u odnosu na onaj koji se obično vezuje za neposrednu demokratiju. Najpre je doneta odluka, a potom se, sada zapravo, pregovara o tome kako bi trebalo rasporediti koristi i troškove te referendumske odluke. Da je reč o tek jednoj stvari, to ne bi morao da bude veliki problem. Što se nije dogovorilo pre održavanja referenduma, može se dogovoriti posle. Ali ako je reč, kao što jeste, da se iz osnova promeni sistem trgovine sa Evropskom unijom, a posledično i sa celim svetom, potrebno je uvažiti mnoštvo interesa u veoma velikom broju stvari.

U tom slučaju bolje je najpre sve te interese usaglasiti, pa tek potom to potvrditi ili odbaciti na referendumu. (Zašto je moguće da nešto što je svima u interesu bude svejedno odbačeno na referendumu? Zato što postoji više različitih mogućih dogovora koji su svima u interesu, ali neki više od drugih. Tako da referendum svejedno nije neosnovan.) Na takav se način pristupa Evropskoj uniji. Najpre se pregovara o ugovoru o članstvu, a potom se odlučuje, neretko na referendumu, da li je taj ugovor prihvatljiv ili nije. I tada je moguća negativna odluka, kao što je bilo slučajeva. Najčešće zato što nisu svi interesi uvaženi ili zato što oni koji glasaju na referendumu nisu bili uključeni u pregovore o sadržaju ugovora.

U britanskom slučaju, o tome kako će izgledati odnosi sa Evropskom unijom posle izlaska iz nje pregovara se pošto je odluka o napuštanju Unije već doneta. Referendum je prethodio dogovoru unutar Ujedinjenog Kraljevstva kako bi trebalo da izgledaju odnosi sa EU posle izlaska iz članstva. Problem s tim postupkom jeste da je sasvim moguće da je ono što je svima u interesu u neskladu s napuštanjem Evropske unije. Do tog se saznanja može doći i pošto je odluka već doneta, jedino što će nastati dodatni problemi ukoliko je bolje odustati od referendumske odluke.

Ovo se zapravo već dogodilo nekoliko puta. Irska i Danska su drugim referendumom promenile odluke donete prvim. Između ta dva referenduma urađeno je ono što je trebalo da bude obavljeno pre prvog poziva da se neposredno čuje glas naroda. Ustanovljena je politička pijaca, iskazani su svi interesi, usaglasio se skup odluka o kojem će se konačno odlučiti i potom se izašlo na referendum.

Britanija je pred sličnim problemom, jedino što je izgleda politički teže da se prihvati eventualna promena odluke na ponovljenom referendumu. Utoliko je gore što se najpre odlučivalo na referendumu, a potom se raspodeljuju koristi i troškovi već donete odluke.

Taj postupak – najpre odluka, posle politika – jeste populistički. Alternativni, da se najpre usaglase interesi i usklade politike, često se kritikuje kao neopravdano proširenje tržišnih postupaka u odlučivanje koje bi trebalo da se rukovodi ciljem kojem se teži, a ne ko će imati koristi ili štete od ispoljavanja narodne volje. Jer, zaista, kod političkog usaglašavanja, recimo kada se utvrđuje spoljnotrgovinski režim, trguje se glasovima o svakoj pojedinoj tački, kao što se trguje i regulativom, recimo carinama, kvotama i standardima. To je isto ono političko tržište kao kod neposredne demokratije u lokalnoj zajednici.

To trgovanje glasovima i usaglašavanje interesa nije moguće prekratiti referendumom. Ili ako se to svejedno učini, ono što sledi lako može da bude gore od onoga što je referendumom odbačeno. Kao što je, po svemu sudeći, slučaj sa britanskom odlukom o napuštanju Evropske unije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side