Vladimir Gligorov: Privredni rast
15.08.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Privredni rast

Vladimir Gligorov: Privredni rast
Ove godine bi srpski privredni rast trebalo da bude oko dva odsto, a MMF predviđa čak 2,5 odsto. Sledeće godine bi rast trebalo da bude brži, recimo od 2,5-3 odsto. Potom bi trebalo da se dodatno ubrza, dok se ne postigne stopa koja se može smatrati potencijalnom, kako se to kaže, ili koja bi mogla da se dugoročnije ustali.

Uzmimo da su to realna predviđanja (o tome se može raspravljati). Na čemu se ona zasnivaju? Ako je reč o privredi sa punom zaposlenošću, onda će se proizvodnja povećavati sa rastom stanovništva i produktivnosti. Iz meseca u mesec ili godine na godinu, razni uticaji mogu da ubrzaju ili uspore rast, no u proseku će se uvećanje ukupnog proizvoda svesti na demografske činioce i na sve ono što povećava produktivnost, gde tehnološki napredak ima veliki udeo. Puna zaposlenost određuje nivo proizvodnje, a dalje povećanje broja zaposlenih i njihove produktivnosti privredni rast.

Koji je onda potencijalni nivo srpske privredne aktivnosti? To zavisi od udaljenosti postojećeg nivoa zaposlenosti od potencijalnog, što će reći koliko je ljudi koji bi mogli i hteli da rade, a ne rade. Kada se pogledaju podaci o aktivnosti, zaposlenosti, neaktivnosti i nezaposlenosti, ne samo u srpskoj privredi već i u okolnim, dolazi se, grubom računicom, do ocene da je zaposlenost moguće povećati za oko 20 odsto. Recimo, po anketi o radnoj snazi iz prošle godine, nezaposlenih je bilo nešto više od 20 odsto od broja zaposlenih. To znači da trenutno zaposleni proizvode to što se meri bruto domaćim proizvodom, dakle ukupni proizvod, pa je naprosto pitanje koliki bi on bio ukoliko bi svi koji su nezaposleni, a oni čine odsto od zaposlenih, dakle kada bi oni svi bili zaposleni? To bi naravno zavisilo od produktivnosti. Ona bi mogla i da se smanji, ali to opet zavisi od toga da li postoje neiskorišćeni kapaciteti, osim naravno neiskorišćene radne snage. Da li je neiskorišćena infrastruktura, drugi fiksni fondovi, kapital fizički i finansijski, preduzetničke sposobnosti, a i tehničke i tehnološke inovacije? Uzmimo da bi produktivnost po jedinici rada ostala ista, potencijalni BDP, nivo proizvodnje drugim rečima, veći je za oko 20 odsto nego što se ostvaruje trenutno. Stanje u drugim zemljama u okruženju nije mnogo različito, što ne znači da su sve prošle isto u poslednjih dvadesetak i nešto godina. Srbija je, posle Bosne i Hercegovine, prošla najgore, tako da ni sa tim 20-odstotnim povećanjem proizvodnje ne bi bila na nivou od pre tri ili gotovo četiri decenije.

To je potencijalni nivo proizvodnje pod uslovima koji nisu nimalo zahtevni. Kojom bi brzinom privreda mogla da se približava tom nivou proizvodnje? Drukčije rečeno, koja je potencijalna stopa rasta privrede kao što je srpska čiji je nivo proizvodnje, usled niske stope zaposlenosti, znatno ispod potencijalnog? Nije lišeno smisla reći da je potencijalna stopa rasta ona koja je zaista i ostvarena, kao što se može smisleno reći da je pod uslovima pod kojima posluje srpska privreda stopa nezaposlenosti od oko 20 odsto zapravo ona koja odgovara punoj zaposlenosti. Recimo, ako čujete ili pročitate da su ljudi lenji ili da nisu spremni da rade poslove koji im se nude ili se žale na niske plate, pa radije sede u kafani ili gledaju sportske programe, ljudi koji tako govore zapravo kažu da svako ko želi da radi ima posao, tako da zapravo i nema nezaposlenih (osim možda nekog malog procenta koji se ne snalazi najbolje na tržištu rada). Tako da se mogu naći studije o pojedinim zemljama u kojima se pod punom zaposlenošću podrazumeva stanje gde je stopa nezaposlenosti dvocifrena.

Ove tvrdnje nemaju mnogo smisla, posebno u uslovima kada rasta nacionalnog dohotka i nema, gde se stopa inflacije približava nuli, a broj ljudi koji traže posao u inostranstvu se povećava. I, zapravo, problem je u sporom rastu zaposlenosti, usled sporog privrednog rasta (usled nedovoljnih ulaganja i potrošnje pre svega). U susednim zemljama se stanje postepeno poboljšava, tako da se privredni rast kreće negde oko tri odsto. Sa tom stopom rasta, međutim, sve i da nema nekog povećanja produktivnosti, bilo bi potrebno bar pet godina da se eliminiše nezaposlenost. Uz veću produktivnost, 10 godina ne izgleda kao naročito dug period.

Srpska privreda još uvek nije došla do toga da ima privredni rast od tri odsto. U tome kasni u odnosu na jedan broj susednih zemalja, gde još jedino Hrvatska stoji verovatno gore. Naravno, neke zemlje imaju veće stope nezaposlenosti, Makedonija ili Bosna i Hercegovina na primer, dok druge imaju veću zaposlenost i stoga su bliže potencijalnom nivou proizvodnje. Usled toga, eventualni sporiji rast, posebno ukoliko je nivo proizvodnje ionako visok, kao u razvijenim zemljama Evropske unije, bliži je potencijalnom od onoga koji za sada Srbija uspeva da ostvari.

To onda vodi pitanju o potrebnom rastu. Jer bi svakako trebalo da je moguće da i nerazvijene privrede, kao što je srpska, mogu da se modernizuju u određenom periodu kako bi nekoj od budućih generacija obezbedile život koji već dostignuti razvoj omogućava. Ako bi to trebalo da bude sledeća generacija, to bi zahtevalo znatno brže stope rasta uz veliki rast produktivnosti. To je sve prilično udaljeno kada se zemlja trudi da nekako obezbedi bar rast od tri odsto u dužem vremenu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side