Vladimir Gligorov: Potrošnja i ulaganja
29.02.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Potrošnja i ulaganja

Vladimir Gligorov: Potrošnja i ulaganja
Kako nije nevažno pred izbore razumeti sa kojim se problemima privredna politika suočava, pa i kako je zemlja, privredno, došla tu gde jeste, podaci bi trebalo da pomognu.


U javnosti dominira shvatanja da je najveći problem velika državna potrošnja, što međutim nije u potpunosti, ako je uopšte, tačno. Ključni problem je zapravo pad ulaganja, iz čega sledi da je najvažnije kako da se ona povećavaju u dužem vremenskom periodu. Jer, ako se privreda ne bude oporavljala, a to zahteva povećanje ulaganja, fiskalna stabilnost se neće održati.

Dakle, prvo o javnoj potrošnji. U periodu 2009-2011, BDP nije povećan; zapravo je smanjen za više od jednog procenta realno. Javni izdaci su 2008. bili 46,1 odsto BDP, 2009. takođe 46,1, 2010. gotovo isto 46,3, 2011. su smanjeni na 44,8, a tek 2012. su znatno povećani na 47,9 odsto BDP-a. Javni prihodi su bili 43,5 u 2008, 41,7 u 2009, 41,7 u 2010, 40 u 2011, i 41,1 odsto BDP-a u 2012. Fiskalni deficit je bio povećan sa 2,6 u 2008. na 4,4 u 2009, 4,6 u 2010, 4,8 u 2011. i čak 6,8 odsto u 2012. Imajući u vidu pad prihoda u periodu 2009-2011, čitavo povećanje deficita u odnosu na 2008. je praktično isto koliko i smanjenje prihoda (oko dva procentna poena). Pre svega zato što je smanjen uvoz i tako i prihod od carina i poreza na dodatu vrednost. Tek 2012. rast deficita ide zajedno sa povećanjem, ne naročito velikim, prihoda (za jedan procentni poen u odnosu na BDP).

Koliko sam ja u stanju da vidim, rast javnih rashoda nije značajno uticao ni na rast fiskalnog deficita niti na povećanje javnog duga. Mogla je javna potrošnja biti manja, može se tvrditi, ali nije jasno na osnovu čega. Pored ostalog i zato što je normalno očekivati da se javni rashodi povećaju u odnosu na BDP ako se uđe u recesiju, jer se izdaci povećavaju usled rasta nezaposlenosti, povećanog odlaska u penziju i povećanja drugih socijalnih davanja. I zaista, socijalna davanja su povećana za oko 1,5 procentnih poena (u odnosu na BDP) u 2009. u odnosu na 2008, a javna ulaganja smanjena, usled čega nije povećan udeo javnih rashoda u BDP, kao što se vidi iz navedenih podataka.
Ukupna ulaganja, javna i privatna, su pak smanjena realno za 22,5 odsto u 2009, a smanjivana su po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,3 odsto u periodu 2009-2015. To je ključni negativni podatak. Potrošnja domaćinstava se smanjivala po stopi od 0,6 odsto u istom periodu. U periodu od 2004. do 2008. (godine pre toga su sasvim nekarakteristične) potrošnja domaćinstava je rasla po stopi od 7,2 odsto, a ulaganja po stopi od 14,5 odsto. Kada je reč o javnoj potrošnji, ona je povećana sa nešto manje od 40 odsto u 2004. na 46,4 odsto u 2008 i bila je manja 2009. sa 46,1 odsto (sve u odnosu na BDP) nezavisno od toga sto je rast bruto domaćeg proizvoda bio 5,4 odsto 2008, a minus 3,1 odsto 2009. godine.

U tom povećanju potrošnje, značajnu ulogu je imao realni rast plata. U periodu 2004-2008. realne bruto plate (dakle korigovano za inflaciju) su se povećavala po stopi od 9,5 odsto godišnje, a realne neto plate čak po stopi od 10,3 odsto. Najvažniji negativan uticaj rasta plata nije bio na javnu potrošnju, već na konkurentnost i to najviše upravo u periodu pre 2009. Kurs je praktično mirovao između 2004. i 2008, a inflacija je bila u proseku 12 odsto godišnje. Ona je bila visoka i posle 2008, u proseku 8,4 odsto u periodu 2009-2013. Ova visoko inflacija posle 2008. je bila posledica devalvacije dinara, jer je prosečni kurs 2008. bio nešto manje od 82 dinara za evro a 2013. oko 113 dinara. Devalvacijom nije samo smanjen uvoz, već i realne plate (i penzije i drugi dohoci u dinarima).

Javni dug je bio 28,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, a 73,8 odsto na kraju 2015. Povećanje uglavnom sledi promene kursa. Fiskalni deficiti imaju relativno mali uticaj u poređenju sa promenama u kursu. Dok devalvacija ima značajan uticaj na deficit na tekućem računu. Plava linija je veoma strma, što znači da se sa devalvacijom javni dug snažno povećava, jer je značajan deo u stranom novcu. Deficit na tekućem računu se smanjuje sporije, kao što se vidi iz narandžaste linije. Kauzalni niz je, međutim, sledeći: deficit na tekućem računu (21,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2008) ne može više da se finansira, pa se devalvacijom smanjuje uvoz a povećava izvoz, a povećava se javni dug čiji je značajan deo u stranom novcu (Slika 1).
 

Slika 1. Kurs, tekući račun i javni dug

 

Pad priliva stranih sredstava, usled potrebe da se smanjuje deficit u razmeni sa inostranstvom, utiče na smanjenje stranih ulaganja, a potom i ukupnih ulaganja. Tako da ona padaju na negde oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda 2014, a 2015 su možda došla na 17 odsto (podaci za celu godinu još uvek nedostaju).

Šta je, dakle, bio ključni uzrok dugoročne stagnacije, od 2009 do danas? Visok deficit na tekućem računu bilansa plaćanja koji je bio posledica politike kursa, plata i ulaganja pre 2009. Šta je najveći trošak stagnacije? Dramatičan pad ulaganja. Šta je osnovni problem privredne politike: povećavanje ulaganja, time i zaposlenosti uz smanjenje deficita u razmeni sa inostranstvo, što znači uz rast izvoza. Tome bi svakako doprinela i poreska reforma, a pogotovo smanjenje javnih izdataka na subvencije, državne nabavke i javnu administraciju. No, fiskalna konsolidacija nije ključni problem, već nedostatak ulaganja i posla.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 1.03.2016, 00:43h Baltazar (1)

    Nedostatak ulaganja i posla je najveci problem? Naravno. Kako privuci ulagace, bez sa aspekta korupcije sumnjivih subvencija istim takvim investitorima sa negativnim efektima po fiskalni deficit. Pa mozda je resenje da se time bave ljudi koji poznaju domacu privredu, kao i regionalno, evropsko i globalno okruzenje. I gle cuda mozda bi nesto uradili. Ovako imamo Vucica i Dacica kao ruglo evropske politicke scene, opoziciju koja se zgadila svima koji nisu njeni raniji korisnici sinekura i paranormalne pojave poput izvesnog B Stefanovica koji bi nahranio milione gladnih uzimanjem para od verskih zajednica i sl. (a gostovanje mu je na tajkunskoj TV omogucio po priznanju svih prisutnih B Ruzic razarac javnih preduzeca, finansija i uzrocnik bede velikim delom). Neprocenjivo. Problem je ipak u tome sto ne sme biti narusen eksluzivitet neznalica, jer vole ljudi da se slikaju na TV i prikazuju posredstvom drugih medijia. Nazalost umesto na nudistickim plazama politicka scena je prisutna u ekonomiji sa sve glupljim konceptima, pa izaberimo nas individualni glup koncept, investitora i posla svakako nece biti.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side