25.11.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Posrednici

Vladimir Gligorov: Posrednici
Na početku, pre tridesetak godina, posrednici u sporovima zavađenih i zaraćenih jugoslovenskih zemalja nisu imali mnogo sreće i uspeha. Ne sećam se koliko je sporazuma Miloševića i Tuđmana posredovao lord Karington. Pa onda Oven i Vens u Bosni. Posle je nastupio Holbruk. Evropska unija je u to vreme, pojavljujući se u trojkama, takođe bila bezuspešna. O neuspehu Ahtisarija da i ne govorimo.

Kasnije, međutim, posrednici Evropske unije bili su uspešniji. Od Albanije posle krize devedesetih godina prošlog veka preko referenduma o samostalnosti Crne Gore do skorašnjih promena u Makedoniji. U čemu je razlika?

U tome da li je reč o međudržavnim ili unutardržavnim sporovima. U ovim drugim sporovima, posrednici Evropske unije nisu bezuspešni. Bosna i Hercegovina je naizgled izuzetak, ali tu je reč o tipu spora koji nije samo ili pretežno unutardržavni. Koji su, dakle, izgledi posredovanja u sporu vlasti i opozicije u Srbiji?

Prva pretpostavka mogućeg uspeha je zadovoljena, a ta je da nema mnogo izgleda da do dogovora vlasti i opozicije dođe u njihovom neposrednom dijalogu. Ovo govori o političkom stanju u Srbiji. Kako je reč o unutrašnjem političkom i uostalom demokratskom pitanju, prirodno bi bilo da posrednik ne bude stranac ili strani predstavnik. Ako se prođe kroz listu mogućih ličnosti, može se videti kakav je karakter političke vlasti u Srbiji.

Kako je reč o skupštinskoj demokratiji, stranke u sporu mogle bi da sednu za okrugli sto uz posredništvo predsednika Republike. Ovo nije moguće zato što je predsednik uzurpirao vlast, pretvorivši tako činom uzurpacije skupštinski u predsednički sistem. Što ga, predsednika, čini strankom u sporu, pa tako ne može da bude posrednik između političkih stranaka. Zemlja stoga nema predsednika države.

Opet, kako je reč o skupštinskoj demokratiji, predsednica Skupštine bi mogla da posreduje u stranačkom sporu o uslovima pod kojima bi mogli da se održe slobodni i ravnopravni izbori. Nezavisno od toga kojoj stranci pripada, osoba u svojstvu predsednika Skupštine mogla bi da saziva, vodi i posreduje u raspravama na okruglom stolu vlasti i opozicije. Kako je, međutim, predsednica Skupštine produžena ruka predsednika države, ona ne može da ima ili da bude viđena da ima potrebnu nepristrasnost. Tako da zemlja nema predsednicu Skupštine.

Ulogu posrednika mogla bi da vrši i predsednica Ustavnog suda. Trebalo bi da je reč o položaju koji sa sobom nosi gotovo sve vrednosti koje ga čine pogodnim upravo za ulogu rukovođenja okruglim stolom. Ukoliko bi sud imao potreban ugled i ukoliko bi se moglo očekivati da ga posredništvo neće politizovati. Ovakva očekivanja čini se da ne postoje, tako da ni Ustavni sud ne može da pomogne stabilizaciji političkih prilika.

Ulogu posrednika mogla bi da obavlja i posebno ugledna ličnost. Predsednik akademije bi to mogao da bude po položaju. Ali to nije neophodno ukoliko javnost ima posebno poštovanja prema nekom drugom istaknutom pojedincu i u njega ima puno poverenje. Takve ličnosti u Srbiji nema. Najmanje već tridesetak godina vlasti blate sve, dok i sama javnost uglavnom nema ni u koga poverenje.

Konačno, u zemljama kao što je Srbija, ugledni ljudi koji rade u inostranstvu takođe bi mogli da budu pozvani da posreduju na okruglom stolu vlasti i opozicije. Uostalom, oni imaju pravo glasa, pa stoga nisu nezainteresovani za razvoj demokratije u zemlji. Takvih je ljudi možda bilo u prošlosti, ali ih danas nema. Nema ih u smislu da nemaju odgovarajući ugled u zemlji, koliko god ugleda da imaju u inostranstvu. Razloga za to ima više i nisu beznačajni, ali to je posebna tema.

Nije, dakle, samo stvar u tome da je srpski politički režim autokratski već i u tome što su praktično svi javni položaji korumpirani u opštem smislu te reči da im nedostaje ugled koji im po prirodi stvari pripada.

Stoga i strana posrednica. Evropska unija je najprikladnija da preuzme tu ulogu zato što zemlja ima najveće poslovne i političke interese upravo u EU. Nezavisno čak i od toga što je u pregovorima za učlanjenje, ali svakako i zbog toga. Koji su izgledi na uspeh posredovanja?

U drugim takvim slučajevima, kada su odnosi između strana u sporu, dakle između vlasti i opozicije, nepovoljni po opoziciju, uspeh se ne može očekivati sve dok se ti odnosi ne dovedu u neki vid ravnoteže. Uloga posrednika jeste da do toga nekako dovede, najpre samim tim što se pregovara, a potom tako što će vlasti vršiti ustupke kojima će se javnosti sugerisati da ima smisla da razmišlja o tome da glasa za opoziciju jer nije sasvim isključeno da bi mogla i da pobedi.

Problem, naravno, nastaje ukoliko počne da izgleda kao da će posrednica u tome uspeti. Imajući u vidu opisano političko stanje u Srbiji, vlasti će učiniti sve da ova posrednička misija bude neuspešna. Odnos snaga je do te mere naheren na stranu vlasti, da je teško videti kako posredovanje može da bude uspešno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side