19.11.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle izbora

Vladimir Gligorov: Posle izbora
Odavde iz Njujorka, ishod izbora od pre nedelju dana deluje sve više dalekosežno značajan. Mada zasad nije sasvim jasno u ne malom broju slučajeva ko je izabran jer se glasovi još uvek broje.

No, konačni ishod može samo dodatno da potvrdi promenu do koje je došlo. Demokratska stranka nije samo osvojila većinu u Predstavničkom domu već će, po svemu sudeći, ostvariti bolji od očekivanog rezultata i u Senatu. A tu je i ne mali broj osvojenih guvernerstava. Konačno, ishod izbora se ne može drukčije tumačiti nego kao poraz predsednika Trampa. I zaista, ukoliko bi predsednički izbori bili održani sada, Tramp bi izgubio. Kroz dve godine, kada će i biti održani, stvari mogu da budu drugačije. Mada nije jasno zašto bi, budući da je teško videti da će ekonomska slika ili međunarodni odnosi biti povoljniji nego što su sada. Tako da je svakako potrebno očekivati da će uticaj predsednika Trampa kod kuće i u inostranstvu biti značajno manji nego što je bio do ovih izbora.

Šta će to tačno značiti, teško je reči. U Americi, sva je prilika da će se promeniti smer u kojem se kreću bilo privredna politika bilo socijalna i unutrašnja politika. Verovatno najvažniji spor i na ovim izborima bio je oko sistema zdravstvenog osiguranja. Glavni pritisak da se ukinu promene koje je uneo Obama dolazio je od desnog krila Republikanske stranke u Predstavničkom domu, koje će sada gotovo u potpunosti izgubiti uticaj. I to posle osam godina. U Senatu je njihov uticaj bilo manji i pre ovih izbora, a sada je potrebno očekivati da će senatori biti spremniji da sarađuju i međusobno i s kongresmenima. Tako da bi trebalo očekivati da će doći do promena u zdravstvenom sistemu koje su više u skladu sa Obamom nego sa Trampom.

Uz to, nije lako videti da bi moglo da dođe do obećanog dodatnog smanjenja poreza jer će, naprotiv, rasprava biti vođena upravo o tome kako smanjiti budžetski deficit, a predlozi da do toga dođe smanjenjem izdataka pre svega na socijalna i zdravstvena davanja neće naići na podršku demokrata. Tako da se može očekivati ozbiljna politička rasprava o tome ko i koliko treba da doprinese federalnom budžetu, što je svakako i najvažnija politička tema po prirodi stvari. Pogotovo ukoliko se uspori privredni rast, kao što bi trebalo očekivati.

Ovo će se sve odvijati u političkim odnosima Senata i Predstavničkog doma. Nije uopšte jasno u ovom času koji će biti uticaj Bele kuće, to jest predsednika. Pogotovo ukoliko republikanci ocene da s njim gube na izborima, kao što je upravo bio slučaj. Uz to, i to svakako nije nevažno, valja očekivati da će se okončati rad specijalnog islednika, a izveštaj koji će on obelodaniti će, sva je prilika, oduzeti predsedniku Trampu mnogo vremena. Pogotovo jer će biti na dnevnom redu Predsedničkog doma, koji će kontrolisati demokrate. Predviđanja su uvek nezahvalna, ali nema sumnje da će teme koje će otvoriti izveštaj specijalnog islednika duže vreme dominirati javnim prostorom. I to će svakako uticati na sposobnost predsednika Trampa da utiče na političke odluke koje će se donositi u Kongresu.

Važnije od toga je koji će uticaj ishod izbora imati na međunarodnu politiku. Predsednik, naravno, ima posebno veliki uticaj na nju. Tu su trgovački sporazumi, pre svega sa Kinom, ali i sa Evropskom unijom. Tu su i predstojeći razgovori o nuklearnom naoružanju sa Rusijom, ali i sa Kinom. Konačno, tu je i politika prema NATO savezu. Jak američki predsednik ima, naravno, sasvim različit uticaj na svetsku politiku od oslabljenog. Pogotovo ukoliko se proceni da su izgledi veliki da će kroz dve godine neko drugi stanovati u Beloj kući. I dosad su promene američke politike bile više u pokušaju, da se tako izrazim, jer nije bilo vremena da se do eventualnih novih odnosa zaista i dođe, a sada uopšte nije jasno kako će ta rešenja, ako do njih uopšte dođe, zaista i izgledati.

Sve u svemu, bar kada je reč o atmosferi u Sjedinjenim Državama, stvari su se značajno promenile. Zemlja je, čini se, našla način da normalizuje politiku posle neočekivanog ishoda predsedničkih izbora 2016. Kakav će biti ishod te normalizacije, ostaje da se vidi. Osećanje je da je počela nova era, ali nije baš jasno kakva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side