19.11.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle izbora

Vladimir Gligorov: Posle izbora
Odavde iz Njujorka, ishod izbora od pre nedelju dana deluje sve više dalekosežno značajan. Mada zasad nije sasvim jasno u ne malom broju slučajeva ko je izabran jer se glasovi još uvek broje.

No, konačni ishod može samo dodatno da potvrdi promenu do koje je došlo. Demokratska stranka nije samo osvojila većinu u Predstavničkom domu već će, po svemu sudeći, ostvariti bolji od očekivanog rezultata i u Senatu. A tu je i ne mali broj osvojenih guvernerstava. Konačno, ishod izbora se ne može drukčije tumačiti nego kao poraz predsednika Trampa. I zaista, ukoliko bi predsednički izbori bili održani sada, Tramp bi izgubio. Kroz dve godine, kada će i biti održani, stvari mogu da budu drugačije. Mada nije jasno zašto bi, budući da je teško videti da će ekonomska slika ili međunarodni odnosi biti povoljniji nego što su sada. Tako da je svakako potrebno očekivati da će uticaj predsednika Trampa kod kuće i u inostranstvu biti značajno manji nego što je bio do ovih izbora.

Šta će to tačno značiti, teško je reči. U Americi, sva je prilika da će se promeniti smer u kojem se kreću bilo privredna politika bilo socijalna i unutrašnja politika. Verovatno najvažniji spor i na ovim izborima bio je oko sistema zdravstvenog osiguranja. Glavni pritisak da se ukinu promene koje je uneo Obama dolazio je od desnog krila Republikanske stranke u Predstavničkom domu, koje će sada gotovo u potpunosti izgubiti uticaj. I to posle osam godina. U Senatu je njihov uticaj bilo manji i pre ovih izbora, a sada je potrebno očekivati da će senatori biti spremniji da sarađuju i međusobno i s kongresmenima. Tako da bi trebalo očekivati da će doći do promena u zdravstvenom sistemu koje su više u skladu sa Obamom nego sa Trampom.

Uz to, nije lako videti da bi moglo da dođe do obećanog dodatnog smanjenja poreza jer će, naprotiv, rasprava biti vođena upravo o tome kako smanjiti budžetski deficit, a predlozi da do toga dođe smanjenjem izdataka pre svega na socijalna i zdravstvena davanja neće naići na podršku demokrata. Tako da se može očekivati ozbiljna politička rasprava o tome ko i koliko treba da doprinese federalnom budžetu, što je svakako i najvažnija politička tema po prirodi stvari. Pogotovo ukoliko se uspori privredni rast, kao što bi trebalo očekivati.

Ovo će se sve odvijati u političkim odnosima Senata i Predstavničkog doma. Nije uopšte jasno u ovom času koji će biti uticaj Bele kuće, to jest predsednika. Pogotovo ukoliko republikanci ocene da s njim gube na izborima, kao što je upravo bio slučaj. Uz to, i to svakako nije nevažno, valja očekivati da će se okončati rad specijalnog islednika, a izveštaj koji će on obelodaniti će, sva je prilika, oduzeti predsedniku Trampu mnogo vremena. Pogotovo jer će biti na dnevnom redu Predsedničkog doma, koji će kontrolisati demokrate. Predviđanja su uvek nezahvalna, ali nema sumnje da će teme koje će otvoriti izveštaj specijalnog islednika duže vreme dominirati javnim prostorom. I to će svakako uticati na sposobnost predsednika Trampa da utiče na političke odluke koje će se donositi u Kongresu.

Važnije od toga je koji će uticaj ishod izbora imati na međunarodnu politiku. Predsednik, naravno, ima posebno veliki uticaj na nju. Tu su trgovački sporazumi, pre svega sa Kinom, ali i sa Evropskom unijom. Tu su i predstojeći razgovori o nuklearnom naoružanju sa Rusijom, ali i sa Kinom. Konačno, tu je i politika prema NATO savezu. Jak američki predsednik ima, naravno, sasvim različit uticaj na svetsku politiku od oslabljenog. Pogotovo ukoliko se proceni da su izgledi veliki da će kroz dve godine neko drugi stanovati u Beloj kući. I dosad su promene američke politike bile više u pokušaju, da se tako izrazim, jer nije bilo vremena da se do eventualnih novih odnosa zaista i dođe, a sada uopšte nije jasno kako će ta rešenja, ako do njih uopšte dođe, zaista i izgledati.

Sve u svemu, bar kada je reč o atmosferi u Sjedinjenim Državama, stvari su se značajno promenile. Zemlja je, čini se, našla način da normalizuje politiku posle neočekivanog ishoda predsedničkih izbora 2016. Kakav će biti ishod te normalizacije, ostaje da se vidi. Osećanje je da je počela nova era, ali nije baš jasno kakva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side