19.11.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle izbora

Vladimir Gligorov: Posle izbora
Odavde iz Njujorka, ishod izbora od pre nedelju dana deluje sve više dalekosežno značajan. Mada zasad nije sasvim jasno u ne malom broju slučajeva ko je izabran jer se glasovi još uvek broje.

No, konačni ishod može samo dodatno da potvrdi promenu do koje je došlo. Demokratska stranka nije samo osvojila većinu u Predstavničkom domu već će, po svemu sudeći, ostvariti bolji od očekivanog rezultata i u Senatu. A tu je i ne mali broj osvojenih guvernerstava. Konačno, ishod izbora se ne može drukčije tumačiti nego kao poraz predsednika Trampa. I zaista, ukoliko bi predsednički izbori bili održani sada, Tramp bi izgubio. Kroz dve godine, kada će i biti održani, stvari mogu da budu drugačije. Mada nije jasno zašto bi, budući da je teško videti da će ekonomska slika ili međunarodni odnosi biti povoljniji nego što su sada. Tako da je svakako potrebno očekivati da će uticaj predsednika Trampa kod kuće i u inostranstvu biti značajno manji nego što je bio do ovih izbora.

Šta će to tačno značiti, teško je reči. U Americi, sva je prilika da će se promeniti smer u kojem se kreću bilo privredna politika bilo socijalna i unutrašnja politika. Verovatno najvažniji spor i na ovim izborima bio je oko sistema zdravstvenog osiguranja. Glavni pritisak da se ukinu promene koje je uneo Obama dolazio je od desnog krila Republikanske stranke u Predstavničkom domu, koje će sada gotovo u potpunosti izgubiti uticaj. I to posle osam godina. U Senatu je njihov uticaj bilo manji i pre ovih izbora, a sada je potrebno očekivati da će senatori biti spremniji da sarađuju i međusobno i s kongresmenima. Tako da bi trebalo očekivati da će doći do promena u zdravstvenom sistemu koje su više u skladu sa Obamom nego sa Trampom.

Uz to, nije lako videti da bi moglo da dođe do obećanog dodatnog smanjenja poreza jer će, naprotiv, rasprava biti vođena upravo o tome kako smanjiti budžetski deficit, a predlozi da do toga dođe smanjenjem izdataka pre svega na socijalna i zdravstvena davanja neće naići na podršku demokrata. Tako da se može očekivati ozbiljna politička rasprava o tome ko i koliko treba da doprinese federalnom budžetu, što je svakako i najvažnija politička tema po prirodi stvari. Pogotovo ukoliko se uspori privredni rast, kao što bi trebalo očekivati.

Ovo će se sve odvijati u političkim odnosima Senata i Predstavničkog doma. Nije uopšte jasno u ovom času koji će biti uticaj Bele kuće, to jest predsednika. Pogotovo ukoliko republikanci ocene da s njim gube na izborima, kao što je upravo bio slučaj. Uz to, i to svakako nije nevažno, valja očekivati da će se okončati rad specijalnog islednika, a izveštaj koji će on obelodaniti će, sva je prilika, oduzeti predsedniku Trampu mnogo vremena. Pogotovo jer će biti na dnevnom redu Predsedničkog doma, koji će kontrolisati demokrate. Predviđanja su uvek nezahvalna, ali nema sumnje da će teme koje će otvoriti izveštaj specijalnog islednika duže vreme dominirati javnim prostorom. I to će svakako uticati na sposobnost predsednika Trampa da utiče na političke odluke koje će se donositi u Kongresu.

Važnije od toga je koji će uticaj ishod izbora imati na međunarodnu politiku. Predsednik, naravno, ima posebno veliki uticaj na nju. Tu su trgovački sporazumi, pre svega sa Kinom, ali i sa Evropskom unijom. Tu su i predstojeći razgovori o nuklearnom naoružanju sa Rusijom, ali i sa Kinom. Konačno, tu je i politika prema NATO savezu. Jak američki predsednik ima, naravno, sasvim različit uticaj na svetsku politiku od oslabljenog. Pogotovo ukoliko se proceni da su izgledi veliki da će kroz dve godine neko drugi stanovati u Beloj kući. I dosad su promene američke politike bile više u pokušaju, da se tako izrazim, jer nije bilo vremena da se do eventualnih novih odnosa zaista i dođe, a sada uopšte nije jasno kako će ta rešenja, ako do njih uopšte dođe, zaista i izgledati.

Sve u svemu, bar kada je reč o atmosferi u Sjedinjenim Državama, stvari su se značajno promenile. Zemlja je, čini se, našla način da normalizuje politiku posle neočekivanog ishoda predsedničkih izbora 2016. Kakav će biti ishod te normalizacije, ostaje da se vidi. Osećanje je da je počela nova era, ali nije baš jasno kakva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side