Vladimir Gligorov: Posle Berlina
13.05.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle Berlina

Vladimir Gligorov: Posle Berlina
Ako dobro razumem gospodina Vučića, od “razgraničenja” ili razmene teritorija posle sastanka u Berlinu nema ništa. Doduše, prema Dačićevom tumačenju Vučića, to ovaj drugi nije hteo da kaže.

Opet, u meri u kojoj razumem Dačića, on nije odustao od razgraničenja, zapravo od sporazuma kojim bi se sever Kosova pripojio Srbiji.

Opet, ako je verovati Đukanoviću, ideja razgraničenja nije odbačena u Berlinu, ali kao deo sveobuhvatnog sporazuma koji ne bi negativno uticao na stabilnost suseda. Koliko sam opet u stanju da razumem informacije o tome šta se u Berlinu govorilo i dogovaralo, nema ni partnera niti spoljašnjeg pritiska za tu ideju o razmeni zemlje za zemlju. Čak ni u Americi, bar ne ukoliko bi to zahtevalo značajnije dodatno američko angažovanje.

Šta onda preostaje nego nastavak razgovora. Tome su se opet isprečile kosovske carine. Na koje Srbija namerava da odgovori, opet ako je verovati gospodinu Vučiću. Kako? Pre odgovora valja opet dopuniti gospodina Vučića. On je, naime, rekao da je Kosovu potrebna Srbija, a Srbiji nije potrebno Kosovo – misleći na međunarodno priznanje. Problem je, međutim, u tome što je Srbiji Kosovo potrebno, dok Kosovu Srbija nije ili bar ne mora da bude. Usled čega svaka mera kojom se zaoštravaju odnosi s Kosovom ima neželjenu posledicu da udaljava Kosovo od Srbije. Što je, sva je prilika, i cilj uvođenja carina na uvoz iz Srbije, a i drugih mera koje će, sva je prilika, uslediti. Kojim bi, dakle, merama mogla da odgovori Srbija na kosovske carine.

Praktično jedina mera koja nije neposredno štetnija po Srbiju nego Kosovo jeste prekid pregovora. Do čega je već došlo. Time se vrši pritisak na EU i SAD, a i na susedne zemlje, da smanje ili uslove ili podršku Kosovu. No, kako se taj pritisak pokazao neuspešnim, bar dosad, srpske vlasti se osećaju obavezne da neposredno pritisnu kosovske vlasti. Problem s kojim se suočavaju može se videti na sledeći način.

Zašto je kosovska vlada uvela carine? Zato što se iz Beograda sve više govorilo o tome da se ne zna gde su granice Kosova, i to ne samo u kontekstu predloga o razgraničenju. Jedan način da se pokaže gde su granice jeste da se uvedu carine onima koji ne priznaju kosovsku državu. I sada, Srbija pre svih, mora da nađe protivmeru koja ne podcrtava upravo postojanje te granice. Recimo, ako bi Srbija uvela carine na uvoz sa Kosova, to bi zahtevalo pojačanu kontrolu na granici Srbije sa Kosovom, za koju se tvrdi da se ne zna gde je. I gotovo sve druge uobičajene mere odmazde suočavaju se sa istim problemom – njima se zapravo podiže granica tamo gde se tvrdi da je nema. Nezavisno od toga, recipročne carine ne mogu da imaju ni izbliza iste posledice kao kosovske carine na uvoz is Srbije jer je kosovski izvoz u Srbiju praktično zanemarljiv sa stanovišta kosovske privrede u celini, dok to nije slučaj sa Srbijom.

Postoje druge političke mere, recimo bojkot kosovskih ustanova, ali to vodi sličnim problemima posrednog jačanja prisustva kosovskih vlasti na celoj teritoriji. Uz to, Srbiji nije potrebno povećanje neizvesnosti kada je reč o regionalnoj bezbednosti, ne samo iz ekonomskih razloga, ali oni, ti ekonomski razlozi, nisu beznačajni. Kada je reč o drugim merama, recimo ekonomskim, teško je videti koje bi imale značajan uticaj na kosovsku privredu i onda posredno i na kosovsku politiku. Za Srbiju su i privredne i političke veze sa Kosovom važnije nego što su za Kosovo veze sa Srbijom. I ta asimetrija određuje manje-više sve.

Gospoda Vučić i Dačić, ako ih razumem, kažu da kosovske vlasti ne ukidaju carine zato što ih u tome podržavaju vidljive i skrivene svetske sile i domaći izdajnici. Jer da, recimo, SAD i EU žele, carina više ne bi bilo. Kako bi SAD i EU to izveli? Zemlja koju oni priznaju uvela je carine drugoj zemlji. Obe nisu članice Svetske trgovinske organizacije. Članice su regionalnog sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, pa zemlje članice te organizacione mogu da odgovore uvođenjem carina na kosovski izvoz. Čiji su efekti nažalost asimetrični jer je takva i regionalna trgovina. Jer kosovska privreda ne zavisi značajno od izvoza.

Kosovo ekonomski zavisi od doznaka njenih građana koji žive i rade u inostranstvu. Uz to, Kosovo sada ima izlaz na more preko Albanije (izgrađen je auto-put). Politički, NATO ima ključnu odgovornost na Kosovu, a to je bezbednost unutar Kosova i u odnosu sa Srbijom. Tako da je uticaj EU mali, pogotovo ukoliko ne nudi postepenu integraciju Kosova u EU. Tako da EU zapravo i nema načina da utiče na kosovske vlasti da ukinu carine. Nema ni štapa niti šargarepe, da se tako izrazim. Ni SAD ne mogu mnogo jer za njih je Kosovo suverena država, pa može da ima spoljnotrgovinsku politiku koju hoće. Pored toga, SAD nemaju nameru da pojačavaju pritisak jer im novi problemi na Balkanu nisu potrebni.

Dakle, kako posle Berlina sledi sastanak u Parizu, valjalo bi razmišljati, a još bolje i planirati, nastavak pregovora.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 13.05.2019, 10:19h ljupa

    analiziraj, hajradinaj:"spoljnu politiku kosova vodi amerika". a ti kazes, pametan: kosovo je za ameriku suverena drzava, pa moze da ima spoljnu politiku koju hoce... aferim.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side