13.05.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle Berlina

Vladimir Gligorov: Posle Berlina
Ako dobro razumem gospodina Vučića, od “razgraničenja” ili razmene teritorija posle sastanka u Berlinu nema ništa. Doduše, prema Dačićevom tumačenju Vučića, to ovaj drugi nije hteo da kaže.

Opet, u meri u kojoj razumem Dačića, on nije odustao od razgraničenja, zapravo od sporazuma kojim bi se sever Kosova pripojio Srbiji.

Opet, ako je verovati Đukanoviću, ideja razgraničenja nije odbačena u Berlinu, ali kao deo sveobuhvatnog sporazuma koji ne bi negativno uticao na stabilnost suseda. Koliko sam opet u stanju da razumem informacije o tome šta se u Berlinu govorilo i dogovaralo, nema ni partnera niti spoljašnjeg pritiska za tu ideju o razmeni zemlje za zemlju. Čak ni u Americi, bar ne ukoliko bi to zahtevalo značajnije dodatno američko angažovanje.

Šta onda preostaje nego nastavak razgovora. Tome su se opet isprečile kosovske carine. Na koje Srbija namerava da odgovori, opet ako je verovati gospodinu Vučiću. Kako? Pre odgovora valja opet dopuniti gospodina Vučića. On je, naime, rekao da je Kosovu potrebna Srbija, a Srbiji nije potrebno Kosovo – misleći na međunarodno priznanje. Problem je, međutim, u tome što je Srbiji Kosovo potrebno, dok Kosovu Srbija nije ili bar ne mora da bude. Usled čega svaka mera kojom se zaoštravaju odnosi s Kosovom ima neželjenu posledicu da udaljava Kosovo od Srbije. Što je, sva je prilika, i cilj uvođenja carina na uvoz iz Srbije, a i drugih mera koje će, sva je prilika, uslediti. Kojim bi, dakle, merama mogla da odgovori Srbija na kosovske carine.

Praktično jedina mera koja nije neposredno štetnija po Srbiju nego Kosovo jeste prekid pregovora. Do čega je već došlo. Time se vrši pritisak na EU i SAD, a i na susedne zemlje, da smanje ili uslove ili podršku Kosovu. No, kako se taj pritisak pokazao neuspešnim, bar dosad, srpske vlasti se osećaju obavezne da neposredno pritisnu kosovske vlasti. Problem s kojim se suočavaju može se videti na sledeći način.

Zašto je kosovska vlada uvela carine? Zato što se iz Beograda sve više govorilo o tome da se ne zna gde su granice Kosova, i to ne samo u kontekstu predloga o razgraničenju. Jedan način da se pokaže gde su granice jeste da se uvedu carine onima koji ne priznaju kosovsku državu. I sada, Srbija pre svih, mora da nađe protivmeru koja ne podcrtava upravo postojanje te granice. Recimo, ako bi Srbija uvela carine na uvoz sa Kosova, to bi zahtevalo pojačanu kontrolu na granici Srbije sa Kosovom, za koju se tvrdi da se ne zna gde je. I gotovo sve druge uobičajene mere odmazde suočavaju se sa istim problemom – njima se zapravo podiže granica tamo gde se tvrdi da je nema. Nezavisno od toga, recipročne carine ne mogu da imaju ni izbliza iste posledice kao kosovske carine na uvoz is Srbije jer je kosovski izvoz u Srbiju praktično zanemarljiv sa stanovišta kosovske privrede u celini, dok to nije slučaj sa Srbijom.

Postoje druge političke mere, recimo bojkot kosovskih ustanova, ali to vodi sličnim problemima posrednog jačanja prisustva kosovskih vlasti na celoj teritoriji. Uz to, Srbiji nije potrebno povećanje neizvesnosti kada je reč o regionalnoj bezbednosti, ne samo iz ekonomskih razloga, ali oni, ti ekonomski razlozi, nisu beznačajni. Kada je reč o drugim merama, recimo ekonomskim, teško je videti koje bi imale značajan uticaj na kosovsku privredu i onda posredno i na kosovsku politiku. Za Srbiju su i privredne i političke veze sa Kosovom važnije nego što su za Kosovo veze sa Srbijom. I ta asimetrija određuje manje-više sve.

Gospoda Vučić i Dačić, ako ih razumem, kažu da kosovske vlasti ne ukidaju carine zato što ih u tome podržavaju vidljive i skrivene svetske sile i domaći izdajnici. Jer da, recimo, SAD i EU žele, carina više ne bi bilo. Kako bi SAD i EU to izveli? Zemlja koju oni priznaju uvela je carine drugoj zemlji. Obe nisu članice Svetske trgovinske organizacije. Članice su regionalnog sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, pa zemlje članice te organizacione mogu da odgovore uvođenjem carina na kosovski izvoz. Čiji su efekti nažalost asimetrični jer je takva i regionalna trgovina. Jer kosovska privreda ne zavisi značajno od izvoza.

Kosovo ekonomski zavisi od doznaka njenih građana koji žive i rade u inostranstvu. Uz to, Kosovo sada ima izlaz na more preko Albanije (izgrađen je auto-put). Politički, NATO ima ključnu odgovornost na Kosovu, a to je bezbednost unutar Kosova i u odnosu sa Srbijom. Tako da je uticaj EU mali, pogotovo ukoliko ne nudi postepenu integraciju Kosova u EU. Tako da EU zapravo i nema načina da utiče na kosovske vlasti da ukinu carine. Nema ni štapa niti šargarepe, da se tako izrazim. Ni SAD ne mogu mnogo jer za njih je Kosovo suverena država, pa može da ima spoljnotrgovinsku politiku koju hoće. Pored toga, SAD nemaju nameru da pojačavaju pritisak jer im novi problemi na Balkanu nisu potrebni.

Dakle, kako posle Berlina sledi sastanak u Parizu, valjalo bi razmišljati, a još bolje i planirati, nastavak pregovora.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 13.05.2019, 10:19h ljupa

    analiziraj, hajradinaj:"spoljnu politiku kosova vodi amerika". a ti kazes, pametan: kosovo je za ameriku suverena drzava, pa moze da ima spoljnu politiku koju hoce... aferim.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side