Vladimir Gligorov: Poroci privatni, vrline javne
31.08.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Poroci privatni, vrline javne

Vladimir Gligorov: Poroci privatni, vrline javne
Ukoliko crkva uspe da ujedini sve stranke i koalicije da se udruže protiv velike i vladajuće stranke u odbrani crkvenih interesa, to bi moglo da dovede do vladajuće koalicije manjih stranaka i koalicija.

Demokratija se, kao i tržište, dokazuje kao ne samo efikasna nego i kao poželjna ustanova ukoliko uspeva da iz privatnih interesa iznedri javna dobra. Kao i na tržištu, tako i u demokratskoj konkurenciji postupak odlučivanja trebalo bi da obezbedi da interes da se zaradi ili da se ovlada dovodi do javne dobrobiti. Razlikuju se postupci, procedure, ustanove, gde je kod demokratija najvažnije da se glasanjem može promeniti vlast. To, drukčije rečeno, znači da javnost, da glasači mogu da promene mišljenje. Danas je na vlasti jedna partija, a sutra druga. Svi slede svoje interese, a ishod je javna dobrobit.

A zašto se ne bi privatni interesi neposredno podredili javnim? Ovde su zanimljivi izbori u Crnoj Gori. Srpska crkva je neposredni učesnik u predizbornoj konkurenciji. I to opravdava potrebom da zaštiti sopstvene interese. Može se reći da to crkva ne bi trebalo da radi ili da ne bi trebalo da bude prinuđena, kako ona sama objašnjava, da mora neposrednim političkim delanjem da brani sopstvene interese. Ovo, naravno, nije neki istorijski izuzetak; odnos između crkve i države oduvek je bio komplikovan, posebno kada je spor bio oko svetovnih stvari kao što su imovina i regulisanje verskog tržišta, da se tako izrazim.

Ukoliko se nekome ne dopada politizacija crkve, demokratski način odlučivanja ostavlja prostor da glasači promene mišljenje o uređenju odnosa između crkve i države. To zaista zahteva vreme, što je jedan od prigovora demokratskom odlučivanju. Ako se sada promeni položaj crkve, može biti potrebno nekoliko izbornih ciklusa da se eventualno crkveni interesi dovoljno uvaže ili da se ograniče, već u zavisnosti od ishoda predstojećih izbora.

Tako da je problem sa demokratijom sličan tržišnom – privatni interesi podržavaju javne vrline, ali dugoročno posmatrano. Uz to, odluke koje su donete danas ne moraju da budu i one koje će dobiti većinu na sledećim izborima. Interesi ljudi nisu stabilni, a i kada jesu, njihova zaštita može da zahteva da se ljudi na vlasti menjaju. Upravo da bi bilo jasno ko radi u čijem interesu.

Kada sam već kod crnogorskih izbora, partijska podela u toj zemlji je dobar primer za razumevanje stranačke demokratije. U javnosti se iznose procene o tome kako će izgledati raspodela glasova. Uzmimo da jedna stranka osvoji trećinu glasova, a druge osvoje dve trećine ali ih je veći broj i sve pojedinačno imaju manju podršku od najveće stranke. Uz to, uzmimo da su tu i glasovi manjina. Kako će izgledati vladajuća većina?

Uzmimo da svi mogu da idu sa svima, veća stranka će imati veći koalicioni potencijal. Šta to znači? Kako su moguće različite koalicije, veća stranka može da ponudi više potencijalnim koalicionim partnerima jer joj je potreban manji broj i jer je konkurencija za učešće u koaliciji veća. Drukčije rečeno, manja stranka koja bi da uđe u vladajuću koaliciju s velikom strankom ili sa više manjih stranaka dobiće više vlasti u koaliciji s velikom strankom. Stranka koja ima podršku jedne trećine glasača ima velike izglede da ostane na vlasti ako su sve druge stranke manje ili male, naravno, ukoliko su svi spremni da sarađuju sa svima.

Ako nisu, tada je ideološka podeljenost važna. Ako su stranke manjina bliže velikoj stranci, to dodatno povećava uticaj dominantne stranke. Ukoliko, takođe, među manjim strankama, bilo da su u predizbornoj koaliciji ili nastupaju samostalno, ne postoji ideološko jedinstvo, onda opet važi koaliciona konkurencija koja daje prednost velikoj stranci. Ukoliko pak, recimo, crkva uspe da ujedini sve stranke i koalicije da se udruže protiv velike i vladajuće stranke u odbrani crkvenih interesa, to bi moglo da dovede do vladajuće koalicije manjih stranaka i koalicija.

Tako da do smene na vlasti može da dođe. Sledeće je onda pitanje stabilnosti kako stranke koja je izgubila izbore tako i koalicije na vlasti. Jer, po prirodi demokratije, stabilizacija vlasti se postiže na izborima. Ukoliko je nova vlast nestabilna, mogu biti potrebni prevremeni izbori. I onda je, naravno, moguć povratak na vlast poražene stranke. To je ključna karakteristika demokratije – da se javni interesi ostvaruju političkom i ideološkom konkurencijom za sopstvene, lične, privatne, korporativne interese.

Koji su dugoročni interesi crkve u demokratskim zemljama, to nije nepoznato iz iskustva starijih demokratija. Za crkvu je bolje da svoje interese brani pravno, a ne politički. Jer će demokratskim vlastima u nekom času biti u interesu da stave do znanja crkvi ko je vlast i ko je izborima ovlašćen. Nada se može polagati u ograničenje demokratije, ali nije izvesno da su autokrate sklonije da služe nečijim drugim, a ne sopstvenim interesima. A uz to, ne moraju da potraju.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side