17.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Poreska pobuna

Vladimir Gligorov: Poreska pobuna
Nije jednostavno reformisati Francusku. Naravno, ni druge zemlje, posebno razvijene. Ali, poređenja radi, Nemačka je pre deceniju i po sprovela veoma dalekosežnu reformu, za koju je bilo potrebno više godina. Moglo bi se reći da se konačno isplatila tek posle finansijske krize iz 2008.

U Francuskoj, negde od izbora u kojima je Žak Širak pobedio Le Pena, svaka nova vlada pokušava da sprovede reforme, uglavnom sa istim ili sličnim sadržajem, i sve su bile neuspešne. Sada je na redu predsednik Makron.

Zanimljivost najnovije francuske pobune jeste što je reč o tipičnoj poreskoj pobuni. Ovo je prilika da se o tome možda nešto više kaže, sa poukom o danas veoma rasprostranjenoj kritici politike štednje, pod kojom se podrazumeva smanjenje, relativno u odnosu na ukupnu proizvodnju, javne potrošnje i sa tim povezana promena u poreskom sistemu kojom se preraspodeljuje teret obično sa dohodaka od kapitala na dohotke od rada.

Kako Toma Piketi primećuje, Francuska je zakasnela sa poreskom reformom koju su sprovele neke evropske države i Sjedinjene Države pre više od trideset godina. Ideja je bila da se smanji progresivnost poreskih stopa, a i da se ukine porez na bogatstvo. Cilj je da se povećaju ulaganja za račun potrošnje, domaćinstava, kao i države. To bi trebalo da podstakne proizvodnju i zapošljavanje, ovo poslednje je bilo od posebnog značaja jer su se evropske privrede suočile sa povišenom strukturnom nezaposlenošću posle naftne krize iz sedamdesetih godina. Uspeh je uglavnom izostao, mada ne svuda, ali to je druga tema. Tek, francuske vlasti imaju neku sličnu reformu na umu, sa sličnim ciljevima.

No, vremena su se promenila, mada, kao što sam već rekao, takav vid poreske reforme nije bilo lako sprovesti u Francuskoj, a kao što se vidi, nije lako ni danas. No, uopštenije posmatrano, i donekle ironično, ne mali broj zemalja bio je u stanju da sprovede politiku štednje posle krize iz 2008. upravo zato što je značajno smanjena sklonost da se prihvate dodatni porezi ili preraspodela njihovog tereta. Usled toga, najčešće se ekspanzivna javna potrošnja opravdava, kao recimo ove i prošle godine u SAD, da će poreski prihodi praktično automatski pokriti povećani javni dug jer će značajno ubrzati privredni rast. Bilo bi, dakle, teško pridobiti podršku za povećanje javne potrošnje ako bi to značilo i povećane poreze u budućnosti. Što je isto kao i reći da su poreski obveznici skloni štednji na javnoj potrošnji, što i jeste bio razlog da su stranke koje su štednju i zagovarale često bile u stanju da obezbede podršku javnosti i glasača.

U poreskoj pobuni u Francuskoj, kao jednim delom na izborima u Italiji, implicitno se zagovara da se javne obaveze, postojeće ili nove, zapravo i ne izvršavaju, kada recimo javni dugovi dođu na naplatu. U Francuskoj zato što je poreski teret nepravedno raspodeljen, a u Italiji zato što se računa, u krajnjoj instanci, da će povećanu javnu potrošnju platiti kreditori i štediše. No, u osnovi ovih pobuna jeste isti motiv kao i kod podrške politici štednje na javnoj potrošnji – odbijanje da se snose poreske obaveze.

U Francuskoj preovlađuje uverenje o nepravičnosti. Nije izvesno da je reč samo o poreskom sistemu mada je on i ovog puta povod pobune. Nije, naime, izvesno da je poreski sistem, nezavisno od poreza na bogatstvo i na naftu, nepravičan ukoliko se uzme u obzir, kao što i mora, i ono što se za poreze dobija. Jer, nije dovoljno ceniti samo izvore javnih prihoda već i na šta se oni troše. Javni sektor, najvećim delom, jeste sistem osiguranja ili skup osiguravajućih funkcija javnog sektora. Jedno pitanje jeste da li je cena osiguranja velika, sa stanovišta rizika koji se njime pokrivaju, a drugo jeste da li su rizici koji su osigurani državom ti koje bi država trebalo i da pokriva ili je bolje, u nekom smislu, da oni budu privatni?

Francuske vlasti bi da preraspodele javno i privatno, dakle da domaćinstva snose veći nego sada rizik za svoje odluke, dok država osigurava rizike koji su zajednički ili su izvan kontrole pojedinaca. I za jedno i za drugo porezi su sredstvo da se utiče na ponašanje, domaćinstava, preduzetnika, javnog sektora. No, u Francuskoj, a u manjoj ili većoj meri u svakoj drugoj zemlji, prihvatljivost poreskih reformi zavisi od opšteg osećanja pravičnosti u društvu i od relativnog odnosa snaga – gde Francuzi imaju povišeni osećaj nepravičnosti raspodele dohodaka, bogatstva, životnih izgleda i imaju relativno visoku sposobnost mobilizacije.

Usled čega je teško reformisati Francusku. U Srbiji, poređenja radi, pravičnost nije neka motivacija, a sposobnost mobilizacije raste kada se sistem raspada i u povoljnim međunarodnim okolnostima, a inače ne. Pa u Srbiji poreskih pobuna i nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side