14.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Ponovo o Marksu

Vladimir Gligorov: Ponovo o Marksu
Prošle godine je bila stopedesetogodišnjica prvog izdanja prvog toma Kapitala, ove je dvestogodišnjica rođenja Karla Marksa. Prošle godine nije bilo mnogo napisa, dok ove godine čini se da će ih biti da im se ni broj ne zna. Niko ne čita Kapital, sve zanima pojava njegovog autora.

Sam Marks je držao do svoje najvažnije knjige, koja je, za razliku od većine njegovih drugih literarnih i naučnih poduhvata, ostavljala utisak dovršenosti i celovitosti. Mada je to bio tek prvi tom, Marks se posle njegovog objavljivanja posvetio uglavnom novinarstvu, a tako je i počeo.

Štrajk i građanski sukobi koje je kao mlad čovek video i o njima pisao ostavili su na njega dubok trag. To se često događa ljudima koji imaju priliku da na nekom dramatičnom primeru, kada je bitno sve što se događa, vide kako sistem deluje. Pa je Marks uzeo da proučava, sa namerom da objasni, upravo taj sistem. On jeste, da to drukčije kažem, pošao od neposrednog iskustva klasne borbe, ali se na tome nije zaustavio jer nije hteo da samo ukaže na nepravde i na korišćenje sile da se disciplinuju radnici već je hteo da objasni zašto je sistem upravo takav. I dok je na početku mislio da je revolucija takoreći tu, da će izbiti svaki čas, kasnije je uglavnom izučavao racionalnost sistema kapitalističke proizvodnje.

I tako je nastao Kapital. Kada se čitaju i dva dodatna toma, i napomene, i razmatranja koja su sabrana u tri toma Teorije o višku vrednosti, mislim da se ne može izbeći utisak da je verovatno dobro što se Marks zaustavio na prvom tomu. Zašto?

Pre svega zato što je tu reč o ekonomskoj teoriji izloženoj sasvim nezavisno od ekonomske politike, trgovine, izučavanja tržišta ili preduzeća, o politici, svetskoj i domaćoj, gde god da bi ta domovina mogla biti, nema praktično ništa. Marks je težio, poput Smita, koga nije cenio, i Rikarda, koji mu je bio uzor, da razume mehaniku i dinamiku industrijskog društva i da otkrije zakone stabilnosti i kretanja. Što je, naravno, podrazumevalo da se prikupljaju podaci gde god se mogu naći – i zaista, Kapital je i knjiga sa značajnim elementima empirijskih ili statističkih podataka i njihove analize. Mada je Marksov osnovni cilj bio da vidi kako se sukob klasnih interesa razrešava u svakodnevnom delovanju privrede u celini.

U nekom ranijem dobu staljinista Altiser verovatno je to najbolje video. Po prirodi stvari, ako hoćete da razumete zakonitosti, u ovom slučaju industrijskog društva, nećete moći da ne pretpostavite da je reč o racionalnoj pojavi. Prednost prvog toma Kapitala je upravo u tome što, za razliku od druga dva i od svih drugih Marksovih zapisa, sve ono što se vezuje za, recimo, poslovne cikluse ili za monetarnu politiku, ili za finansiranje države, gde je ovo poslednje bilo posebno važno Rikardu, svega toga u prvom tomu Kapitala nema.

Marksov cilj je bio da pokaže kako je kapitalističko uređenje racionalno u tom smislu što efikasno koristi resurse i ostvaruje ubrzani, za ono doba i za doba koje mu je prethodilo, veoma ubrzani rast. Pri tome, teorijski posmatrano, od ključnog značaja je bilo da se vidi kako se eksploatacijom – koju je on pokušao da formalizuje teorijama vrednosti i viška vrednosti koje ovde ostavljam po strani – dakle, kako se eksploatacijom postiže racionalno funkcionisanje privrednog sistema. I kako taj sistem koristi akumulaciju eksploatisane vrednosti da ubrza privredni rast i, zapravo, bude sredstvo emancipacije radnika i društava od egzistencijalne nužde.

Knjiga nije o radnicima i kapitalistima, i o sukobu njihovih interesa, i o nepravednoj raspodeli već o kapitalu. O tehničkom napretku i o rastu produktivnosti. Oni koji su tražili filozofiju u tome videli su Hegelovu dijalektiku. To je uglavnom irelevantno u Marksovom Kapitalu. I, zapravo, Marks nije imao strpljenja ni za političke pokrete niti za intelektualne proizvode koji su bili posvećeni raskrinkavanju nepravičnosti sistema. Ta nepravičnost je, da se tako izrazim, funkcionalna i insistiranjem na, recimo, pravičnoj naknadi za rad samo se iskazuje nerazumevanje zakonitosti na kojima je zasnovan sistem kapitala.

Niko, kao što rekoh, ne čita Kapital, a teško je reći da je ta knjiga bila popularna lektira, recimo, među marksistima i pogotovo humanističkim marksistima u socijalističkim zemljama. U zatvorima i u kružocima na Zapadu ona je izučavana, ali kako je tu bila reč o politički motivisanim čitaocima, Marksova teorija o stabilnosti i rastu industrijskog sistema retko je bila ispravno shvaćena.

Ima li smisla čitati Marksa? Za nekoga ko se bavi društvenom naukom svaka velika knjiga je veoma korisna, pa tako i Kapital. Marks je uložio sve čime je intelektualno raspolagao i svako može da nauči čitajući je kako se trud isplati i kako se prave greške.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side