14.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Ponovo o Marksu

Vladimir Gligorov: Ponovo o Marksu
Prošle godine je bila stopedesetogodišnjica prvog izdanja prvog toma Kapitala, ove je dvestogodišnjica rođenja Karla Marksa. Prošle godine nije bilo mnogo napisa, dok ove godine čini se da će ih biti da im se ni broj ne zna. Niko ne čita Kapital, sve zanima pojava njegovog autora.

Sam Marks je držao do svoje najvažnije knjige, koja je, za razliku od većine njegovih drugih literarnih i naučnih poduhvata, ostavljala utisak dovršenosti i celovitosti. Mada je to bio tek prvi tom, Marks se posle njegovog objavljivanja posvetio uglavnom novinarstvu, a tako je i počeo.

Štrajk i građanski sukobi koje je kao mlad čovek video i o njima pisao ostavili su na njega dubok trag. To se često događa ljudima koji imaju priliku da na nekom dramatičnom primeru, kada je bitno sve što se događa, vide kako sistem deluje. Pa je Marks uzeo da proučava, sa namerom da objasni, upravo taj sistem. On jeste, da to drukčije kažem, pošao od neposrednog iskustva klasne borbe, ali se na tome nije zaustavio jer nije hteo da samo ukaže na nepravde i na korišćenje sile da se disciplinuju radnici već je hteo da objasni zašto je sistem upravo takav. I dok je na početku mislio da je revolucija takoreći tu, da će izbiti svaki čas, kasnije je uglavnom izučavao racionalnost sistema kapitalističke proizvodnje.

I tako je nastao Kapital. Kada se čitaju i dva dodatna toma, i napomene, i razmatranja koja su sabrana u tri toma Teorije o višku vrednosti, mislim da se ne može izbeći utisak da je verovatno dobro što se Marks zaustavio na prvom tomu. Zašto?

Pre svega zato što je tu reč o ekonomskoj teoriji izloženoj sasvim nezavisno od ekonomske politike, trgovine, izučavanja tržišta ili preduzeća, o politici, svetskoj i domaćoj, gde god da bi ta domovina mogla biti, nema praktično ništa. Marks je težio, poput Smita, koga nije cenio, i Rikarda, koji mu je bio uzor, da razume mehaniku i dinamiku industrijskog društva i da otkrije zakone stabilnosti i kretanja. Što je, naravno, podrazumevalo da se prikupljaju podaci gde god se mogu naći – i zaista, Kapital je i knjiga sa značajnim elementima empirijskih ili statističkih podataka i njihove analize. Mada je Marksov osnovni cilj bio da vidi kako se sukob klasnih interesa razrešava u svakodnevnom delovanju privrede u celini.

U nekom ranijem dobu staljinista Altiser verovatno je to najbolje video. Po prirodi stvari, ako hoćete da razumete zakonitosti, u ovom slučaju industrijskog društva, nećete moći da ne pretpostavite da je reč o racionalnoj pojavi. Prednost prvog toma Kapitala je upravo u tome što, za razliku od druga dva i od svih drugih Marksovih zapisa, sve ono što se vezuje za, recimo, poslovne cikluse ili za monetarnu politiku, ili za finansiranje države, gde je ovo poslednje bilo posebno važno Rikardu, svega toga u prvom tomu Kapitala nema.

Marksov cilj je bio da pokaže kako je kapitalističko uređenje racionalno u tom smislu što efikasno koristi resurse i ostvaruje ubrzani, za ono doba i za doba koje mu je prethodilo, veoma ubrzani rast. Pri tome, teorijski posmatrano, od ključnog značaja je bilo da se vidi kako se eksploatacijom – koju je on pokušao da formalizuje teorijama vrednosti i viška vrednosti koje ovde ostavljam po strani – dakle, kako se eksploatacijom postiže racionalno funkcionisanje privrednog sistema. I kako taj sistem koristi akumulaciju eksploatisane vrednosti da ubrza privredni rast i, zapravo, bude sredstvo emancipacije radnika i društava od egzistencijalne nužde.

Knjiga nije o radnicima i kapitalistima, i o sukobu njihovih interesa, i o nepravednoj raspodeli već o kapitalu. O tehničkom napretku i o rastu produktivnosti. Oni koji su tražili filozofiju u tome videli su Hegelovu dijalektiku. To je uglavnom irelevantno u Marksovom Kapitalu. I, zapravo, Marks nije imao strpljenja ni za političke pokrete niti za intelektualne proizvode koji su bili posvećeni raskrinkavanju nepravičnosti sistema. Ta nepravičnost je, da se tako izrazim, funkcionalna i insistiranjem na, recimo, pravičnoj naknadi za rad samo se iskazuje nerazumevanje zakonitosti na kojima je zasnovan sistem kapitala.

Niko, kao što rekoh, ne čita Kapital, a teško je reći da je ta knjiga bila popularna lektira, recimo, među marksistima i pogotovo humanističkim marksistima u socijalističkim zemljama. U zatvorima i u kružocima na Zapadu ona je izučavana, ali kako je tu bila reč o politički motivisanim čitaocima, Marksova teorija o stabilnosti i rastu industrijskog sistema retko je bila ispravno shvaćena.

Ima li smisla čitati Marksa? Za nekoga ko se bavi društvenom naukom svaka velika knjiga je veoma korisna, pa tako i Kapital. Marks je uložio sve čime je intelektualno raspolagao i svako može da nauči čitajući je kako se trud isplati i kako se prave greške.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side