04.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga
Na slici 1 prikazan je efekat grudve snega, pod kojim se podrazumeva doprinos javnom dugu razlike između kamatne stope na javni dug i stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

Po pravilu, on je bio negativan pre krize iz 2008, snažno pozitivan u toku krize i ponovo negativan posle stabilizacije. Slovačka je članica evrozone, dok ostale tri zemlje imaju svoj novac i režim ciljane inflacije. No, među njima nema neke trajnije razlike, bar kada je reč o odnosu kamatne stope i stope rasta.
 

Slika 1: Efekat grudve snega

 

Na slici 2 je prikazan javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod istih tih privreda. Razlike, koje su nesumnjive, ukazuju na razlike u fiskalnoj politici. Javni dug (uvek u odnosu na BDP) smanjuje se po okončanju krize iz 2008. Ali su nivoi različiti i put do njih takođe. Svaka linija zapravo rezimira privrednu politiku ovih zemalja. Recimo, Mađarska je Bokrošovim reformama značajno smanjila javni dug, da bi on kasnije rastao sve do krize. Politika javnih finansija bila je bez sumnje u središtu političkih kretanja u toj zemlji. U Poljskoj je javni dug relativno stabilan, čak i ako se uzme u obzir rast u vreme krize, dok je on u Češkoj najmanji iako je uglavnom težio da se povećava. U Slovačkoj su varijacije najveće, ali je i najviši nivo relativno nizak u odnosu, recimo, na druge, razvijenije zemlje Evropske unije.

 

Slika 2: Javni dug % BDP

Sve su ove zemlje, i to je ono što je zanimljivo, mogle da refinansiraju svoje dugove i na mnogo višem nivou ili, drukčije rečeno, mogle su mnogo više da se oslanjaju na javnu potrošnju i ulaganja, da su htele. Jer, sa izuzetkom u vreme krize, koju su one prebrodile bezbolnije nego mnoge druge zemlje članice EU, njihovi javni dugovi mogli su da se, da se tako izrazim, isplate privrednim rastom. Svejedno, javne finansije ovih zemalja, ovde predstavljene kretanjem javnog duga, nisu se preterano i svakako ne prvenstveno oslanjale na javnu potrošnju. Zašto?
Pre nego što se potegne omiljeno objašnjenje, dakle zbog neoliberalizma, koje se opet zasniva na objašnjenju da je sve to u prirodi Evropske unije, valja uzeti u obzir da je takođe reč o privredama koje su izuzetno otvorene, što će reći uvoze i izvoze veliki deo svoje proizvodnje, što opet znači da su značajni primaoci stranih ulaganja. Ova pak dolaze u ove zemlje zato što je prinos na kapital veći u manje razvijenim zemljama članicama jedinstvenog tržišta Evropske unije veći nego u razvijenijim. Ili, da je prinos na nemačko, ili uostalom češko, ulaganje u, recimo, Češkoj veći nego u Nemačkoj. Ili, uopšteno govoreći, da je u ovim zemljama bolje ulagati nego trošiti, a kako je najveći deo javnih izdataka jedan ili drugi vid potrošnje, više se isplati odložiti potrošnju. Ne, naravno, javna ulaganja, što je i razlog da ove zemlje ulažu, uz ne malu pomoć EU (uz izuzetak Češke), značajna javna sredstva.
Drukčije stoje stvari u Srbiji, gde je potrošnja u dugom vremenskom periodu gotovo jednaka bruto domaćem proizvodu, što se donekle menja u poslednjih nekoliko godina, o čemu sam pisao, mada bi prinosi na ulaganja morali biti znatno veći nego, recimo, u ove sada značajno razvijenije zemlje, o Nemačkoj da i ne govorimo.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side