04.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga
Na slici 1 prikazan je efekat grudve snega, pod kojim se podrazumeva doprinos javnom dugu razlike između kamatne stope na javni dug i stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

Po pravilu, on je bio negativan pre krize iz 2008, snažno pozitivan u toku krize i ponovo negativan posle stabilizacije. Slovačka je članica evrozone, dok ostale tri zemlje imaju svoj novac i režim ciljane inflacije. No, među njima nema neke trajnije razlike, bar kada je reč o odnosu kamatne stope i stope rasta.
 

Slika 1: Efekat grudve snega

 

Na slici 2 je prikazan javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod istih tih privreda. Razlike, koje su nesumnjive, ukazuju na razlike u fiskalnoj politici. Javni dug (uvek u odnosu na BDP) smanjuje se po okončanju krize iz 2008. Ali su nivoi različiti i put do njih takođe. Svaka linija zapravo rezimira privrednu politiku ovih zemalja. Recimo, Mađarska je Bokrošovim reformama značajno smanjila javni dug, da bi on kasnije rastao sve do krize. Politika javnih finansija bila je bez sumnje u središtu političkih kretanja u toj zemlji. U Poljskoj je javni dug relativno stabilan, čak i ako se uzme u obzir rast u vreme krize, dok je on u Češkoj najmanji iako je uglavnom težio da se povećava. U Slovačkoj su varijacije najveće, ali je i najviši nivo relativno nizak u odnosu, recimo, na druge, razvijenije zemlje Evropske unije.

 

Slika 2: Javni dug % BDP

Sve su ove zemlje, i to je ono što je zanimljivo, mogle da refinansiraju svoje dugove i na mnogo višem nivou ili, drukčije rečeno, mogle su mnogo više da se oslanjaju na javnu potrošnju i ulaganja, da su htele. Jer, sa izuzetkom u vreme krize, koju su one prebrodile bezbolnije nego mnoge druge zemlje članice EU, njihovi javni dugovi mogli su da se, da se tako izrazim, isplate privrednim rastom. Svejedno, javne finansije ovih zemalja, ovde predstavljene kretanjem javnog duga, nisu se preterano i svakako ne prvenstveno oslanjale na javnu potrošnju. Zašto?
Pre nego što se potegne omiljeno objašnjenje, dakle zbog neoliberalizma, koje se opet zasniva na objašnjenju da je sve to u prirodi Evropske unije, valja uzeti u obzir da je takođe reč o privredama koje su izuzetno otvorene, što će reći uvoze i izvoze veliki deo svoje proizvodnje, što opet znači da su značajni primaoci stranih ulaganja. Ova pak dolaze u ove zemlje zato što je prinos na kapital veći u manje razvijenim zemljama članicama jedinstvenog tržišta Evropske unije veći nego u razvijenijim. Ili, da je prinos na nemačko, ili uostalom češko, ulaganje u, recimo, Češkoj veći nego u Nemačkoj. Ili, uopšteno govoreći, da je u ovim zemljama bolje ulagati nego trošiti, a kako je najveći deo javnih izdataka jedan ili drugi vid potrošnje, više se isplati odložiti potrošnju. Ne, naravno, javna ulaganja, što je i razlog da ove zemlje ulažu, uz ne malu pomoć EU (uz izuzetak Češke), značajna javna sredstva.
Drukčije stoje stvari u Srbiji, gde je potrošnja u dugom vremenskom periodu gotovo jednaka bruto domaćem proizvodu, što se donekle menja u poslednjih nekoliko godina, o čemu sam pisao, mada bi prinosi na ulaganja morali biti znatno veći nego, recimo, u ove sada značajno razvijenije zemlje, o Nemačkoj da i ne govorimo.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

  • Vladimir Gligorov: Posle neuspeha Vladimir Gligorov: Posle neuspeha

    Sastanak u Parizu je otkazan jer nije bilo izgleda da se na njemu bilo šta reši. Sada se Evropska unija nalazi pred izborom novog rukovodstva, da to tako nazovem, koje će se u nekom času pozabaviti i strategijom proširenja. Ili, uostalom, neproširenja. Koje su moguće strategije, ukoliko je uopšte bude?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side