04.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga

Vladimir Gligorov: Politika javnog duga
Na slici 1 prikazan je efekat grudve snega, pod kojim se podrazumeva doprinos javnom dugu razlike između kamatne stope na javni dug i stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

Po pravilu, on je bio negativan pre krize iz 2008, snažno pozitivan u toku krize i ponovo negativan posle stabilizacije. Slovačka je članica evrozone, dok ostale tri zemlje imaju svoj novac i režim ciljane inflacije. No, među njima nema neke trajnije razlike, bar kada je reč o odnosu kamatne stope i stope rasta.
 

Slika 1: Efekat grudve snega

 

Na slici 2 je prikazan javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod istih tih privreda. Razlike, koje su nesumnjive, ukazuju na razlike u fiskalnoj politici. Javni dug (uvek u odnosu na BDP) smanjuje se po okončanju krize iz 2008. Ali su nivoi različiti i put do njih takođe. Svaka linija zapravo rezimira privrednu politiku ovih zemalja. Recimo, Mađarska je Bokrošovim reformama značajno smanjila javni dug, da bi on kasnije rastao sve do krize. Politika javnih finansija bila je bez sumnje u središtu političkih kretanja u toj zemlji. U Poljskoj je javni dug relativno stabilan, čak i ako se uzme u obzir rast u vreme krize, dok je on u Češkoj najmanji iako je uglavnom težio da se povećava. U Slovačkoj su varijacije najveće, ali je i najviši nivo relativno nizak u odnosu, recimo, na druge, razvijenije zemlje Evropske unije.

 

Slika 2: Javni dug % BDP

Sve su ove zemlje, i to je ono što je zanimljivo, mogle da refinansiraju svoje dugove i na mnogo višem nivou ili, drukčije rečeno, mogle su mnogo više da se oslanjaju na javnu potrošnju i ulaganja, da su htele. Jer, sa izuzetkom u vreme krize, koju su one prebrodile bezbolnije nego mnoge druge zemlje članice EU, njihovi javni dugovi mogli su da se, da se tako izrazim, isplate privrednim rastom. Svejedno, javne finansije ovih zemalja, ovde predstavljene kretanjem javnog duga, nisu se preterano i svakako ne prvenstveno oslanjale na javnu potrošnju. Zašto?
Pre nego što se potegne omiljeno objašnjenje, dakle zbog neoliberalizma, koje se opet zasniva na objašnjenju da je sve to u prirodi Evropske unije, valja uzeti u obzir da je takođe reč o privredama koje su izuzetno otvorene, što će reći uvoze i izvoze veliki deo svoje proizvodnje, što opet znači da su značajni primaoci stranih ulaganja. Ova pak dolaze u ove zemlje zato što je prinos na kapital veći u manje razvijenim zemljama članicama jedinstvenog tržišta Evropske unije veći nego u razvijenijim. Ili, da je prinos na nemačko, ili uostalom češko, ulaganje u, recimo, Češkoj veći nego u Nemačkoj. Ili, uopšteno govoreći, da je u ovim zemljama bolje ulagati nego trošiti, a kako je najveći deo javnih izdataka jedan ili drugi vid potrošnje, više se isplati odložiti potrošnju. Ne, naravno, javna ulaganja, što je i razlog da ove zemlje ulažu, uz ne malu pomoć EU (uz izuzetak Češke), značajna javna sredstva.
Drukčije stoje stvari u Srbiji, gde je potrošnja u dugom vremenskom periodu gotovo jednaka bruto domaćem proizvodu, što se donekle menja u poslednjih nekoliko godina, o čemu sam pisao, mada bi prinosi na ulaganja morali biti znatno veći nego, recimo, u ove sada značajno razvijenije zemlje, o Nemačkoj da i ne govorimo.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side