Vladimir Gligorov: Politički saveti
06.02.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Politički saveti

Vladimir Gligorov: Politički saveti
Ne mali broj ekonomista, ali i drugih društvenih naučnika, koji su kritikovali globalizaciju i sve ono što se naziva, koliko opravdano to je drugo pitanje, liberalnim poretkom, sada kritikuje Trampa, s porukom, uglavnom, da nije to ono što su imali na umu. Šta su tačno imali na umu?

Slično je bilo i u vreme uspona Slobodana Miloševića. Kada je sve učinjeno da on dođe na vlast, pre svega besomučnom kritikom Jugoslavije kao najveće srpske zablude jer su svi dobronamernost Srba koristili protiv njih, i kada se proslavila pobeda nad korumpiranim establišmentom, i kada se mitingovalo kako bi se podržao dolazak Miloševića na vlast, došlo je vreme da se kaže da, kako je on počeo da vlada, to nije ono što se htelo. Recimo, namešteni izbori, pa fasadna demokratija, pa ustav sve do ratova. Nije tome data podrška, govorilo se, pa su redom bili razočarani ljudi poput Dobrice Ćosića i Dragoslava Avramovića. A i mnogi drugi iz različitih razloga, koje je Milošević odbacivao, neretko uz podršku radikala, najčešće uz pogrde najgore vrste.

Slično je sada sa onima koji su sistematski krivili globalizaciju za manje-više sva zla, a posebno za rđave posledice po američku privredu, sada je na njih red da kažu da to što čini Tramp nije ono što su oni savetovali da je politika kojom bi se zamenio postojeći sistem. Isto važi i za one koji su kritikovali Evropsku uniju kao rđavu političku tvorevinu sa stanovišta nacionalnih interesa, oni bi da se ograde od posledica Britanske secesije i uspona populizma u Evropi. Nismo mi to želeli i nije to ono što bismo mi savetovali.

Ako bismo išli još dalje u prošlost, slično su se ograđivali šezdesetosmaši od uspona konzervativizma, manje-više svuda gde su protesti bili masovni, od SAD preko Evrope do Jugoslavije. Nije bila namera da se podstaknu nacionalizam i konzervativizam već nešto sasvim drugo.

Zapravo, ovo opravdanje za osećaj kiselog grožđa ide mnogo dalje u prošlost. Svaka kontrarevolucija uglavnom se odbacuje kao ono što revolucionari nisu u stvari hteli. Hteli smo novi svet, a ne ovo.

Problem je u tome što kod političkog delanja i propagiranja političkih programa, kod davanja političkih saveta javnosti o tome šta je potrebno promeniti i kojim merama, onaj ko se bavi politikom ili savetuje ne može da bira, ne može u smislu intelektualne i moralne odgovornosti, posledice za koje bi da prihvati odgovornost, a za koje ne. Nezavisno od toga što je netačno reći u slučaju uspona Miloševića “Mi nismo hteli njega” jer jesu, čak i da nisu nije moguće ne prihvatiti nikakvu odgovornost za njegov uspon. Jer, sve što je učinjeno na destrukciji doprinelo je njegovom usponu, što u najmanju ruku ukazuje na to da je bilo potrebno drukčije delati i govoriti ako se želeo drukčiji ishod.

Slično je sa usponom Putina ranije, autoritarnih vođa u Evropi tu skoro, i secesionizma u Britaniji i SAD. Cilj je bio bolji ekonomski, socijalni i politički svet, a dobila se reakcionarna vlast. To čini sada položaj ljudi kao što su Korbin ili Sanders složenim. Ovaj drugi je pohvalio Trampa što je odustao od Transpacifičkog partnerstva, a i što će da odustane od ugovora o slobodnoj trgovini sa Meksikom i Kanadom, ali bi i da Tramp ne čini sve ostalo na smanjenju stečenih prava, i savetuje ga da povuče svoja ulaganja u Kini i Bangladešu i da ulaže u SAD i plaća pristojnu nadnicu. Na to se svelo “mi to nismo hteli”.

Kada bi samo Milošević bio demokrata, kako se govorilo u Beogradu. Ili Tuđman, da nekako ne zaboravim simetriju.

To je ilustracija pravila koje je svojevremeno počeo da uvažava Maks Veber, a kojeg se uglavnom pridržavao Kejnz, dvojica društvenih naučnika koji su možda više od drugih razmatrali ulogu i odgovornost političkih savetnika (posle Makijavelija, naravno). Ako biste da savetujete ili da nudite politički program, sadržaj mora da bude politički odgovoran – jer nećete moći, ako držite do svojih pogleda i ugleda, naknadno da birate posledice za koje biste da odgovarate, a za koje ne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side