06.02.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Politički saveti

Vladimir Gligorov: Politički saveti
Ne mali broj ekonomista, ali i drugih društvenih naučnika, koji su kritikovali globalizaciju i sve ono što se naziva, koliko opravdano to je drugo pitanje, liberalnim poretkom, sada kritikuje Trampa, s porukom, uglavnom, da nije to ono što su imali na umu. Šta su tačno imali na umu?

Slično je bilo i u vreme uspona Slobodana Miloševića. Kada je sve učinjeno da on dođe na vlast, pre svega besomučnom kritikom Jugoslavije kao najveće srpske zablude jer su svi dobronamernost Srba koristili protiv njih, i kada se proslavila pobeda nad korumpiranim establišmentom, i kada se mitingovalo kako bi se podržao dolazak Miloševića na vlast, došlo je vreme da se kaže da, kako je on počeo da vlada, to nije ono što se htelo. Recimo, namešteni izbori, pa fasadna demokratija, pa ustav sve do ratova. Nije tome data podrška, govorilo se, pa su redom bili razočarani ljudi poput Dobrice Ćosića i Dragoslava Avramovića. A i mnogi drugi iz različitih razloga, koje je Milošević odbacivao, neretko uz podršku radikala, najčešće uz pogrde najgore vrste.

Slično je sada sa onima koji su sistematski krivili globalizaciju za manje-više sva zla, a posebno za rđave posledice po američku privredu, sada je na njih red da kažu da to što čini Tramp nije ono što su oni savetovali da je politika kojom bi se zamenio postojeći sistem. Isto važi i za one koji su kritikovali Evropsku uniju kao rđavu političku tvorevinu sa stanovišta nacionalnih interesa, oni bi da se ograde od posledica Britanske secesije i uspona populizma u Evropi. Nismo mi to želeli i nije to ono što bismo mi savetovali.

Ako bismo išli još dalje u prošlost, slično su se ograđivali šezdesetosmaši od uspona konzervativizma, manje-više svuda gde su protesti bili masovni, od SAD preko Evrope do Jugoslavije. Nije bila namera da se podstaknu nacionalizam i konzervativizam već nešto sasvim drugo.

Zapravo, ovo opravdanje za osećaj kiselog grožđa ide mnogo dalje u prošlost. Svaka kontrarevolucija uglavnom se odbacuje kao ono što revolucionari nisu u stvari hteli. Hteli smo novi svet, a ne ovo.

Problem je u tome što kod političkog delanja i propagiranja političkih programa, kod davanja političkih saveta javnosti o tome šta je potrebno promeniti i kojim merama, onaj ko se bavi politikom ili savetuje ne može da bira, ne može u smislu intelektualne i moralne odgovornosti, posledice za koje bi da prihvati odgovornost, a za koje ne. Nezavisno od toga što je netačno reći u slučaju uspona Miloševića “Mi nismo hteli njega” jer jesu, čak i da nisu nije moguće ne prihvatiti nikakvu odgovornost za njegov uspon. Jer, sve što je učinjeno na destrukciji doprinelo je njegovom usponu, što u najmanju ruku ukazuje na to da je bilo potrebno drukčije delati i govoriti ako se želeo drukčiji ishod.

Slično je sa usponom Putina ranije, autoritarnih vođa u Evropi tu skoro, i secesionizma u Britaniji i SAD. Cilj je bio bolji ekonomski, socijalni i politički svet, a dobila se reakcionarna vlast. To čini sada položaj ljudi kao što su Korbin ili Sanders složenim. Ovaj drugi je pohvalio Trampa što je odustao od Transpacifičkog partnerstva, a i što će da odustane od ugovora o slobodnoj trgovini sa Meksikom i Kanadom, ali bi i da Tramp ne čini sve ostalo na smanjenju stečenih prava, i savetuje ga da povuče svoja ulaganja u Kini i Bangladešu i da ulaže u SAD i plaća pristojnu nadnicu. Na to se svelo “mi to nismo hteli”.

Kada bi samo Milošević bio demokrata, kako se govorilo u Beogradu. Ili Tuđman, da nekako ne zaboravim simetriju.

To je ilustracija pravila koje je svojevremeno počeo da uvažava Maks Veber, a kojeg se uglavnom pridržavao Kejnz, dvojica društvenih naučnika koji su možda više od drugih razmatrali ulogu i odgovornost političkih savetnika (posle Makijavelija, naravno). Ako biste da savetujete ili da nudite politički program, sadržaj mora da bude politički odgovoran – jer nećete moći, ako držite do svojih pogleda i ugleda, naknadno da birate posledice za koje biste da odgovarate, a za koje ne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw