21.08.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Pola godine

Vladimir Gligorov: Pola godine
Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

Za celu godinu je optimistično očekivati rast od dva odsto. Što će biti značajno manje nego prošle godine, kada je bio 2,7 odsto. Detaljniji podaci će biti objavljeni krajem ovog meseca. Ukoliko se pokaže da su podbacila ulaganja, što izgleda verovatno, to bi moglo da utiče i na prognoze privrednih kretanja u sledećoj godini. O tome ima smisla pisati detaljnije kada podaci budu dostupni. No, pretpostavimo da ova godina podbaci i da sledeća ne krene mnogo bolje. Koje bi mogle da budu političke posledice?

Javni kontekst će biti povoljan ljudima i strankama na vlasti jer će dominirati, bar to sada tako izgleda, patriotske teme. Na jednoj strani, rasprava o Kosovu, koja će se neminovno okrenuti u pravcu spoljašnjih neprijatelja i neophodne žrtve zarad bolje budućnosti, s malim izgledima da se bilo šta razjasni, o tome da se nešto i reši da se i ne govori. Na drugoj strani, delimično i kao kompenzacija za besciljnost kosovskog unutrašnjeg razgovora, nagoveštava se objavljivanje deklaracije o opstanku ili spasu srpske nacije ili naroda, koja bi trebalo da udahne nešto dodatne vitalnosti vlastima u Beogradu i Banjaluci. Tu je još i stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca, koja ima veliki propagandni potencijal. Imajući u vidu stanje u sredstvima informisanja, kao i njihovu sposobnost da manipulišu javnošću, nema sumnje da će se sve to koristiti kako bi se postigli željeni politički ciljevi, pre svega kada je reč o izbornim rezultatima.

Uzmimo da ta propaganda bude uspešna i sledeće godine. Šta ako privredni rezultati nastave da budu rđavi? Čak i da se eventualno ubrza privredni rast sledeće godine, to bi moglo da bude zato što će ova biti rđava i eventualno zato što će se povećati plate u javnom sektoru i penzije kako bi se očuvala politička podrška. Ali, ako ne dođe do značajnijeg i istrajnijeg povećanja ulaganja, pre svega privatnih, ali naravno i javnih, podrška Vladi, koja ionako nije i ne može da bude naročito velika, ta podrška, nje zapravo neće ni biti. U kom slučaju će izgledi da se nastavi s pobedama na izborima biti nikakvi.

U nekom času će u svakom slučaju do toga neminovno doći. Pitanje za opoziciju jeste da li može da vremenski približi taj čas? Šta bi trebalo da čini kako bi se razočaranje, koje bi trebalo da je široko rasprostranjeno i koje se zamazuje patriotskim temama, obelodanilo već krajem ove godine i svakako u vreme beogradskih izbora?

Opozicija zapravo nema gotovo ništa da kaže upravo o tome što bi trebalo da je njena ključna tema. A to je sada već šesta godina vlasti radikalsko-socijalističke koalicije, čiji su privredni rezultati veoma loši. Kako su mali izgledi da će se oni poboljšati u sledećih nekoliko godina, potpuno je nejasno da sve te opozicione stranke nisu sposobne da upravo na tome pozovu vlasti na odgovornost? Gube se izbori na temama koje uvek nameću upravo vladajuće stranke. I kako stvari stoje, vlasti imaju, kako sam već i rekao, plan kako da nastave da pobeđuju bar još nekoliko godina. U okolnostima kada privreda i društvo u najbolju ruku stoje u mestu, razvojno gledano.

Uz to, kada se iz opozicije pojave predlozi, oni se više rukovode poželjnošću nego izvodljivošću. Nude se poboljšanja života za koja nedostaju ne toliko sredstva koliko načini, politike kako se to sada kaže, kako da se to ostvari. Javnost, koliko se bar može videti, koliko god da eventualno priželjkuje da se nekako stvari promene nabolje jednom ili drugom merom koju bi opozicione vlasti sprovele, ne veruju previše u ta obećanja. Svakome je jasno da opozicija nema privrednu strategiju, a ni strategiju reformi, i to u okolnostima kada su rezultati vlasti razočaravajući.

Gore od svega toga jeste neprestano agitovanje za jedinstvo opozicije, koje se naravno nikako ne ostvaruje. Umesto toga, bilo bi mnogo korisnije kada bi opozicija pokrenula unutrašnji društveni razgovor o stanju u privredi i društvu i o tome kako da se obezbede privredni rast i razvoj. Ključno za pobedu opozicije u okolnostima kada je vlast neuspešna, ali kontroliše javnu raspravu, jeste da se osposobi da nametne teme u javnoj raspravi. A više nego očigledna tema od koje je potrebno krenuti jeste – privrednog rasta i napretka nema i izgledi za poboljšanje sa ovom vlašću su mali. I onda je potrebno ponuditi alternativu, koja nije bolji život sutra već posao, zarada, ulaganja i pravni red.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.08.2017, 22:34h Još da se bakćemo tim jedan odsto, pored važnijih stvari... (6)

    "Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto..." ...- Imamo mi važnija posla nego što su te sitnice: treba uvesti red u BJR Makedoniji (rek'o Putin), pa onda videti šta rade oni Crnogorci pa se upisali u neki NATO (rek'o Putin) i još ne daju da se osnuje Savez srpskih opština u Crnoj Gori i zabramjuju im da govore srpski i pišu ćirilicom (rek'o neko). Pa onda, tu je i problem razvoja entiteta "Republika Srpska", pa već da ne govorimo o problemu Hrvata i Kosovara i njihovom članstvu u UNESKU... I sad - treba još da se bakćemo tim jednim odsto porasta... Svašta!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side