21.08.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Pola godine

Vladimir Gligorov: Pola godine
Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

Za celu godinu je optimistično očekivati rast od dva odsto. Što će biti značajno manje nego prošle godine, kada je bio 2,7 odsto. Detaljniji podaci će biti objavljeni krajem ovog meseca. Ukoliko se pokaže da su podbacila ulaganja, što izgleda verovatno, to bi moglo da utiče i na prognoze privrednih kretanja u sledećoj godini. O tome ima smisla pisati detaljnije kada podaci budu dostupni. No, pretpostavimo da ova godina podbaci i da sledeća ne krene mnogo bolje. Koje bi mogle da budu političke posledice?

Javni kontekst će biti povoljan ljudima i strankama na vlasti jer će dominirati, bar to sada tako izgleda, patriotske teme. Na jednoj strani, rasprava o Kosovu, koja će se neminovno okrenuti u pravcu spoljašnjih neprijatelja i neophodne žrtve zarad bolje budućnosti, s malim izgledima da se bilo šta razjasni, o tome da se nešto i reši da se i ne govori. Na drugoj strani, delimično i kao kompenzacija za besciljnost kosovskog unutrašnjeg razgovora, nagoveštava se objavljivanje deklaracije o opstanku ili spasu srpske nacije ili naroda, koja bi trebalo da udahne nešto dodatne vitalnosti vlastima u Beogradu i Banjaluci. Tu je još i stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca, koja ima veliki propagandni potencijal. Imajući u vidu stanje u sredstvima informisanja, kao i njihovu sposobnost da manipulišu javnošću, nema sumnje da će se sve to koristiti kako bi se postigli željeni politički ciljevi, pre svega kada je reč o izbornim rezultatima.

Uzmimo da ta propaganda bude uspešna i sledeće godine. Šta ako privredni rezultati nastave da budu rđavi? Čak i da se eventualno ubrza privredni rast sledeće godine, to bi moglo da bude zato što će ova biti rđava i eventualno zato što će se povećati plate u javnom sektoru i penzije kako bi se očuvala politička podrška. Ali, ako ne dođe do značajnijeg i istrajnijeg povećanja ulaganja, pre svega privatnih, ali naravno i javnih, podrška Vladi, koja ionako nije i ne može da bude naročito velika, ta podrška, nje zapravo neće ni biti. U kom slučaju će izgledi da se nastavi s pobedama na izborima biti nikakvi.

U nekom času će u svakom slučaju do toga neminovno doći. Pitanje za opoziciju jeste da li može da vremenski približi taj čas? Šta bi trebalo da čini kako bi se razočaranje, koje bi trebalo da je široko rasprostranjeno i koje se zamazuje patriotskim temama, obelodanilo već krajem ove godine i svakako u vreme beogradskih izbora?

Opozicija zapravo nema gotovo ništa da kaže upravo o tome što bi trebalo da je njena ključna tema. A to je sada već šesta godina vlasti radikalsko-socijalističke koalicije, čiji su privredni rezultati veoma loši. Kako su mali izgledi da će se oni poboljšati u sledećih nekoliko godina, potpuno je nejasno da sve te opozicione stranke nisu sposobne da upravo na tome pozovu vlasti na odgovornost? Gube se izbori na temama koje uvek nameću upravo vladajuće stranke. I kako stvari stoje, vlasti imaju, kako sam već i rekao, plan kako da nastave da pobeđuju bar još nekoliko godina. U okolnostima kada privreda i društvo u najbolju ruku stoje u mestu, razvojno gledano.

Uz to, kada se iz opozicije pojave predlozi, oni se više rukovode poželjnošću nego izvodljivošću. Nude se poboljšanja života za koja nedostaju ne toliko sredstva koliko načini, politike kako se to sada kaže, kako da se to ostvari. Javnost, koliko se bar može videti, koliko god da eventualno priželjkuje da se nekako stvari promene nabolje jednom ili drugom merom koju bi opozicione vlasti sprovele, ne veruju previše u ta obećanja. Svakome je jasno da opozicija nema privrednu strategiju, a ni strategiju reformi, i to u okolnostima kada su rezultati vlasti razočaravajući.

Gore od svega toga jeste neprestano agitovanje za jedinstvo opozicije, koje se naravno nikako ne ostvaruje. Umesto toga, bilo bi mnogo korisnije kada bi opozicija pokrenula unutrašnji društveni razgovor o stanju u privredi i društvu i o tome kako da se obezbede privredni rast i razvoj. Ključno za pobedu opozicije u okolnostima kada je vlast neuspešna, ali kontroliše javnu raspravu, jeste da se osposobi da nametne teme u javnoj raspravi. A više nego očigledna tema od koje je potrebno krenuti jeste – privrednog rasta i napretka nema i izgledi za poboljšanje sa ovom vlašću su mali. I onda je potrebno ponuditi alternativu, koja nije bolji život sutra već posao, zarada, ulaganja i pravni red.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.08.2017, 22:34h Još da se bakćemo tim jedan odsto, pored važnijih stvari... (1)

    "Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto..." ...- Imamo mi važnija posla nego što su te sitnice: treba uvesti red u BJR Makedoniji (rek'o Putin), pa onda videti šta rade oni Crnogorci pa se upisali u neki NATO (rek'o Putin) i još ne daju da se osnuje Savez srpskih opština u Crnoj Gori i zabramjuju im da govore srpski i pišu ćirilicom (rek'o neko). Pa onda, tu je i problem razvoja entiteta "Republika Srpska", pa već da ne govorimo o problemu Hrvata i Kosovara i njihovom članstvu u UNESKU... I sad - treba još da se bakćemo tim jednim odsto porasta... Svašta!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side