Vladimir Gligorov: Plate
15.06.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Plate

Vladimir Gligorov: Plate
Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.


Kada će u Srbiji prosečna neto plata da bude 900 evra? Što je otprilike sada hrvatska plata. I, pre toga, kako se poredi srpska plata sa onima u susednim zemljama? Ovde ću samo prikazati kretanje prosečnih plata u evrima u Srbiji i Crnoj Gori u poslednjih desetak godina. Izvori podataka su nacionalni statistički zavodi.

Na Slici 1 se vidi kretanje prosečnih zarada od 2010. do 2019. u Srbiji i od 2012. u Crnoj Gori. Ovo su prosečne mesečne neto zarade, dakle ono što što se nosi kući, pošto se plate porezi i doprinosi. Kao što se vidi, one su veće u Crnoj Gori, mada se razlika u evrima smanjuje. Srpske plate nisu mnogo veće od onih u Makedoniji ili u Bosni i Hercegovini, pa ni od onih na Kosovu. Manje su nego plate u Bugarskoj i Rumuniji.

Slika 1: Zarade u evrima

Ova poređenja nisu jednostavna zbog toga što Srbija ima drukčiji režim kursa ne samo od Crne Gore već i od svih drugih zemalja u okruženju. Ako se ostave po strani Mađarska i Rumunija, koje imaju režim koji je nominalno istukao i srpski, dakle ciljaju inflaciju, sve druge zemlje ili koriste evro ili imaju kurs fiksiran za evro. Tako da je promena plate u domaćem novcu isto što i promena u evrima, po kursu koji se ne menja.

U Srbiji je kurs nestabilan, a detaljniji prikaz razloga i posledica ću ostaviti za neku drugu priliku. Tek, na Slici 2 se vidi promena kursa dinara u evrima od 2010. do 2019. To je prosečni kurs u toj godini. Kao što se vidi dinar je uglavnom depresirao sve do 2017. od kada apresira. Od 123 dinara za evro 2016. do 117.8 dinara za evro u 2019. godini. Ta apresijacija nije korigovala prethodnu depresijaciju, koja je imala za posledicu pad zarada u evrima, mada je stvarni pad bio umanjen inflacijom. U poslednjih par godina, uz apresijaciju dinara ide i usporavanje inflacije. To je sve različito od kretanja u Crnoj Gori, usled čega je vrednost zarada u evrima stabilnija, što se jasno vidi na Slici 1.

Slika 2: Kurs dinara u evrima

Iz ovoga se može zaključiti da je srpska privredna politika težila da poveća konkurentnost manipulišući kursom. Drukčije rečeno, politika dohotka je važno sredstvo kako da bi se povećao izvoz, tako i da bi se povećala unutrašnja stabilnost. Ovaj drugi cilj je važniji u poslednjih par godina. Naravno, uz rast izvoza robe ide i rast izvoza ljudi, dok se povećanjem plata preko apresijacije kursa može uticati na povećani uvoz, ali ne i na povratak emigranata.

Crna Gora je samo jedan primer privrede u kojoj se ne može značajnije koristiti politika dohotka zato što je ili evro novac ili je kurs čvrsto vezan za evro. Tako da su promene u visini plata manje. Što znači i da je teže predvideti kretanje srpskih plata u evrima nego u susednim zemljama.

Ipak, može se reći da će biti potrebno dosta vremena dok se prosečna mesečna plata u Srbiji duplira, posebno ukoliko se bude održao stabilni kurs, što je verovatno iz razloga o kojem ću pisati sledeće nedelje. Ukoliko bi, pak, došlo do depresijacije, što nije neverovatno imajući u vidu politiku kursa u poslednjih dvadesetak godina, naravno tih 900 evra će za toliko biti dalji u vremenu. Tek, duplirati plate u evrima za, recimo, pet godina je veoma teško ostvarljivo jer bi povećanje deficita na tekućem računu bilansa plaćanja, uzrokovano rastom uvoza, verovatno zahtevalo depresijaciju kursa dinara. Teško je ići brže nego što se može.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side