14.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Održivost

Vladimir Gligorov: Održivost
Kada se govori o tome da je neka zemlja blizu bankrotstva, na šta se u stvari misli? Na održivost zaduživanja države ili privrede. Šta je održivost?

Uzmimo primer - jugoslovenska kriza sa početka osamdesetih godina prošloga veka. Usled povećanja troškova zaduživanja, izazvanog pre svega time što je Volker, tadašnji guverner američke centralne banke, povećao kamate kako bi obuzdao ubrzanu inflaciju, jugoslovenska se privreda suočila sa nemogućnošću da finansira svoje strane dugove, pa stoga i tekuće deficite u razmeni sa inostranstvom.

Tadašnji strani dug verovatno nije prevazilazio trećinu bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je deficit na tekućem računu bilansa plaćanja bio veoma visok.

Usledili su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i čitava decenija pokušaja razduživanja, uz restrukturiranje dugova, da bi se fiksiranjem kursa i liberalizacijom krajem 1989. i tokom 1990. konačno izišlo iz stanja produženog bankrotstva, karakterisano nestašicama, ograničenjima, niskim ili nepostojećim privrednim rastom i značajnim povećanjem stope nezaposlenosti. Strani dug je na kraju, pred raspad države, bio mali, ali su svi drugi problemi, pre svega oni u javnim finansijama, bili veliki.

Tu je sada to pitanje održivosti javnog duga. To je dug države, domaći ili strani, koji nastaje usled deficita u konsolidovanom budžetu, dakle ne samo u vladinom budžetu, već i u lokalnim budžetima i u fondovima (penzijskom, zdravstvenom, za nezaposlene).

U slučaju jugoslovenske krize, javne su obaveze rasle usled produžene privredne krize, koja se ogledale, između ostalog, u niskoj stopi privrednog rasta i u značajnom povećanju nelikvidnosti, što je, uz rast socijalnih obaveza, vodilo rastu javne potrošnje koju je bilo sve teže finansirati iz poreza, čak i uz sve veće oslanjanje na inflaciju. Konačno su tadašnje republičke vlasti potrošile i devizne rezerve i deviznu štednju.

To su dva primera neodrživosti stranih i javnih dugova. Pod neodrživošću se misli na takvo povećanje ovih dugova da ili nema para da se oni finansiraju ili nema spremnosti da se dugovi vraćaju. Do neodrživosti u smislu nemogućnosti finansiranja dolazi ukoliko dug teži da raste brže od BDP, to jest od ukupnog dohotka, jer se on iz njega vraća.

Ukoliko, recimo, privreda ima godišnji deficit na tekućem računu bilansa plaćanja od više od 10 posto BDP, što je slučaj Srbije ove godine, a BDP se ne povećava ili je rast spor, strani će se dug povećavati brže od ukupnog proizvoda privrede, iz kojeg je te dugove potrebno vraćati.

Čak i ako se deficit na tekućem računu finansira stranim ulaganjima, nezavisno da li je reč o prodaji imovine ili ne, povećavaće se obaveze prema inostranstvu, koje će postati neodržive ukoliko nema odgovarajućeg privrednog rasta. U nekom će trenutku biti potrebno da se ostvare suficiti u razmeni sa inostranstvom kako bi se strani dugovi vratili.

To podrazumeva značajno smanjenje potrošnje, slično kao u slučaju kada je zaduživanje domaćinstva ili preduzeća veliko, a rast dohodaka ili prodaje mali ili nikakav, usled čega je potrebno smanjivati potrošnju, plate i zaposlenost. Jasno je da će postojati granica dokle se potrošnja može smanjivati ili dokle će dalje smanjivanje potrošnje biti prihvatljivo.

To je ta granica održivosti, u ovom slučaju stranih dugova, kada će se pokrenuti neki postupak bankrotstva, dakle pregovaranja o tome da se teret otplate dugova olakša. U tome je MMF od koristi, jer uglavnom zbog toga i postoji.

Sličan je slučaj sa javnim dugovima, o kojima se sada posebno mnogo raspravlja. Ukoliko su fiskalni deficiti, dakle razlike između javne potrošnje i javnih prihoda, veliki a privredni rast spor ili nikakav i stoga se javi dug povećava brže od rasta BDP, jasno je da je reč o neodrživom razvoju, što će reći da se u nekom času obaveze po javnom dugu neće moći ili se neće hteti ispunjavati.

Ovo će postati jasno i po tome što će kreditori zahtevati značajno više kamatne stope na nova zaduženja usled povećanog rizika da im se novac neće u celini vratiti. Tako da fiskalne vlasti neće moći da novim zaduživanjima finansiraju stara, jer će javni dug rasti po kamatnoj stopi koja će biti veća od stope privrednog rasta, što je drugi način da se kaže da je reč o neodrživom povećavanju javnog duga.

Recimo, ako je kamatna stopa na zaduživanje u evrima između 6 i 7 posto, što je slučaj sa većinom balkanskih privreda, rast BDP u evrima koji je sporiji od toga, kao što je svakako slučaj sa većinom ovih privreda, ne samo trenutno nego sva je prilika i sledećih nekoliko godina, usled potrebe da se razdužuju, jasno je da je dodatno zaduživanje neodrživo.

Zapravo, kreditori koji zaračunavaju tolike kamatne stope time zapravo sugerišu da ne očekuju da povrate sav svoj novac. Dakle, računaju sa nekim procesom bankrotstva u budućnosti.

Šta je pouka? Najpre, izbegavati velike deficite u razmeni sa inostranstvom i velike fiskalne deficite, a potom voditi privrednu politiku koja potpomaže relativno brz privredni rast. Ukoliko se, međutim, nagomilaju strani i javni dugovi, valja očekivati da će povratak na ubrzani privredni rast potrajati, jer je proces razduživanja obično spor i nije uvek održiv.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side