Vladimir Gligorov: O privrednom rastu, opet
17.02.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: O privrednom rastu, opet

Vladimir Gligorov: O privrednom rastu, opet
Može li srpska privreda da se povećava po stopi od sedam odsto sledećih trideset godina? Uzmimo da vam je potreban pozitivan odgovor. Kako bi to moglo da se postigne?

Najčešće se navode mere koje, zapravo, ne utiču neposredno na privredni rast. Uzmimo da su tržišni uslovi povoljni, da je pravni sistem moderan i efikasan, da nema korupcije i da se privredne vlasti jedino rukovode ciljem da privreda raste što je moguće brže. Pa su, recimo, javna ulaganja usaglašena s tim ciljem. Sve bi te mere, računa se, trebalo da dovedu do toga da se značajno povećaju ulaganja. A kako je srpska privreda mala, trebalo bi da nije teško, uz odgovarajuću monetarnu politiku i politiku kursa, da se povećana ponuda robe i usluga proda na svetskom tržištu. Čak i kada posle trideset godina srpski ukupni proizvod bude osam puta veći, izvoz će naći potrebnu tražnju na velikom svetskom tržištu.

Dakle, pretpostavimo da su zadovoljene sve institucionalne i političke pretpostavke, i posebno politička stabilnost i pravna predvidljivost, kako bi se proizveo taj privredni rast?

Pretpostavlja se da je srpska privreda zaostala, pa može da ostvari značajan rast produktivnosti. Jer samo je potrebno da se osposobi da proizvodi tako kako proizvode najrazvijenije zemlje. To podrazumeva ulaganja u obrazovanje, nauku i inovativnost. Potrebna su ulaganja i u sve što je infrastruktura koja podržava takvu produktivnost. Recimo, digitalizacija. Ali i fizička infrastruktura, a i društvena. Jednostavno rečeno, da bi srpska privreda imala, recimo, austrijsku produktivnost, potrebno ja da Srbija liči na Austriju.

Uzmimo da se to postigne i da produktivnost raste, recimo, po stopi od tri ili četiri odsto godišnje. Odakle će da dođe preostalih tri ili četiri postotnih poena rasta. Uzmimo da zaposlenost raste po toj stopi. Onda bi se ostvarila ta poželjna stopa rasta od sedam odsto. Ta povećana zaposlenost ne može da dođe odatle što će oni koji rade u poljoprivredi preći u industriju ili u profesionalne uslužne delatnosti jer se to već podrazumeva kako bi se povećavala produktivnost. Uopšte, sve eventualne promene u strukturi zaposlenosti ono su što vodi toj povećanoj produktivnosti. Kako će se pri toj stopi rasta puna zaposlenost veoma brzo postići, ostaje opet pitanje odakle će doći dodatnih tri ili četiri postotnih poena privrednog rasta?

Nema smisla ponovo pominjati ulaganja, korupciju, odnosno njen nestanak ili pravnu državu. Kao ni povećanu potrošnju ili izvoz. Nije reč o toj strani, o tražnji. Mala privreda, da to ponovim, može da računa da nema problem tražnje ako je otvorena i ako ima odgovarajuću privrednu politiku. Problem je na strani ponude. Pa i ako smo pretpostavili da je sve učinjeno tako da je ona sve produktivnija, pri čemu smo pretpostavili i da nema problema s povećanjem kapitala koje podržava taj rast produktivnosti, još uvek je potrebno naći tih dodatnih tri ili četiri postotnih poena privrednog rasta.

Kako su činioci privredne proizvodnje, pa tako i njenog rasta, kapital, rad i sve ono što je već pretpostavljeno pod povećanjem produktivnosti, dodatno ubrzanje rasta bi trebalo da dođe iz povećane zaposlenosti. Stanovništvo bi trebalo da se povećava kako bi se, uz povećanu produktivnost, ostvarila stopa rasta od sedam odsto. Kako doći do tog povećanja stanovništva?

Ako se pretpostavi da je postignuta puna zaposlenost, to bi trebalo da znači da nisu samo nezaposleni našli posao već i neaktivni. Mlađi, stariji, žene i nekvalifikovani. Takođe, povećanje produktivnosti podrazumeva i da svi zaposleni pored rada stiču i iskustva i dodatno obrazovanje. Što uz rad, što u školama jedne ili druge vrste. Što, opet, znači da imaju manje slobodnog vremena koje bi posvetili, recimo, porodici. Tako da se ne može očekivati da će se rađati dovoljno dece da bi se ostvarila potrebna stopa rasta zaposlenosti, koja bi uz rast produktivnosti dovela do poželjnog ubrzanog privrednog napretka.

To znači da bi bilo potrebno uvoziti stanovništvo. Trideset godina kontinuirane imigracije bilo bi potrebno da se postigne zacrtana stopa privrednog rasta. Naravno, ukoliko je rast produktivnosti sporiji, utoliko je potreban veći priliv stanovnika i zaposlenih.

Dakle, da bi se ocenila ostvarivost stope rasta od sedam odsto u periodu od trideset godina potrebno je znati kolika je realistična stopa rasta produktivnosti i koliki je mogući priliv stanovništva. I to je otprilike to.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.02.2020, 08:25h ljupa

    lepo, bas lepo, bravo care.......

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side