02.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo
Njih ne zanima demokratija. Možda da objasnim nerazumevanje. U međunarodnim odnosima, prva briga je bezbednost. Posebno u okolnostima kada postoji teritorijalni spor. Kao što je slučaj sa Kosovom, ali i sa Bosnom i Hercegovinom. A ranije sa Hrvatskom. A naravno, i svuda drugde u svetu.

Primera radi, svakako bi bilo dobro da se Rusija demokratizuje, ali do tada o ruskim zamrznutim i vrućim sukobima razgovara se s Putinom, a ne s Navaljnim. Zašto? Zato što međunarodna bezbednost zavisi od Putina. A obično, ne samo u ruskom ili srpskom slučaju, inostrana podrška demokratizaciji, ljudskim pravima i opoziciji može da rizikuje povećanu nebezbednost. Primer nije samo Rusija već svakako i Turska. Hongkong je upravo sada jedan takav izazov. O čitavoj istoriji sa svetskim socijalističkim sistemom da i ne govorimo.

Tako da do spoljne podrške demokratskoj opoziciji, ukoliko se ne želi dodatna međunarodna konfrontacija, obično dolazi onda kada autoritarne vlasti više ne predstavljaju ili se veruje da ne predstavljaju značajan rizik po bezbednost. Ili same traže izlaz iz ćorsokaka, kada se konačno u njemu nađu, u demokratizaciji. Stvari stoje donekle drukčije unutar Evropske unije, na šta ću se vratiti.

Uzmimo srpski slučaj. Srbija ima teritorijalne sporove sa susedima. Karakteri tih sporova se razlikuju, ali u svakom od njih srpske vlasti mogu da izazovu sukob, i to one jačine koji žele. Što ne znači da mogu da obezbede ishod koji žele. Kao što znamo iz iskustva raspada Jugoslavije, pa onda i Srbije. Bezbednost, bar suseda, a onda i šire i dalje, dakle, zavisi, ne isključivo, od srpskih vlasti.

To, naravno, važi za svaku državu, ali tamo gde teritorijalnih sporova nema manji su rizici od međudržavnih sukoba. Tada demokratizacija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava mogu da budu najvažniji za kvalitet međuvladinih i međudržavnih odnosa. Kojim se sredstvima može uticati na demokratizaciju u drugim zemljama, to je zasebno i ne nevažno, a svakako nije trivijalno pitanje. Na to ću se takođe vratiti.

U srpskom slučaju nije samo bezbednost suseda zavisna od odluka koje donose srpske vlasti već i međunarodne misije jedne ili druge vrste. Pre svega, NATO snosi veliki deo rizika od sukoba u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. A potom i Evropska unija, koja ima značajno političko prisustvo na celom području Balkana. A smanjenje tih rizika ili valjano osiguranje od mogućih rđavih ishoda zahteva da se održavaju politički odnosi sa vlastima u Beogradu, koje god da su, što bez sumnje otežava položaj u kojoj se nalazi demokratska opozicija.

Cilj međunarodne politike u kriznim područjima, kao što je balkansko, a posebno srpsko, jeste da se vlastima, nezavisno od toga što nisu demokratske, dakle da to kažem izričitije, da se autoritarnom vladaru ponudi da ima međunarodnu legitimnost, mada se ne ceni da ima unutrašnju, domaću legitimnost. Pod legitimnošću se podrazumeva spremnost da se preuzme odgovornost u međunarodnim odnosima, što znači da autoritarni vladar ne ugrožava međunarodnu bezbednost i, zapravo, da joj doprinosi, ako ničim drugim onda ne remeteći postojeću stabilnost.

Tako je faktor stabilnosti bio Milošević, dok više nije bio; isto tako i Koštunica i Tadić, dok nisu gorele ambasade i dizale se barikade i pretilo pucanjem na Kosovu; tako i sada s Vučićem, sve dok se ne ugrožava stabilnost na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Šta mogu da učini demokratske države kako bi došlo do demokratizacije u režimu kao što je srpski, kojem nedostaje unutrašnja, demokratska legitimnost? Jedno sredstvo jeste da se uspostave politički odnosi sa opozicijom kako bi se javnosti ukazalo da se smatra da je ona legitimna demokratska alternativa režimu. Da bi ti odnosi bili uspostavljeni, srpska opozicija bi morala da bude uticajna u svojoj zemlji, a i da istrajno radi na uspostavljanju međunarodnih odnosa upravo sa demokratskim zemljama. Prvo da bi bila viđena kao realna politička alternativa, a drugo, da bi stranim partnerima bilo jasno šta će biti njena politika kada dođe na vlast – u teritorijalnim sporovima kako bi se bezbednost povećala, a izbegla se destabilizacija.

Reći, primera radi, da demokratija rešava kosovski spor nije naročito ubedljivo, posebno ako se ima u vidu da je srpska opozicija to govorila devedesetih godina prošlog veka kako bi izbegla da se obaveže konkretnom politikom u manje-više svim sukobima na jugoslovenskom prostoru.

Stvari stoje donekle drukčije kada je reč o članicama Evropske unije i o zemljama kandidatima za članstvo koje imaju ugovore u kojima se obavezuju na demokratiju i vladavinu prava. Unija svakako računa da će se demokratija održati tamo gde je uspostavljena, a i da će do demokratizacije doći tamo gde je reč o autokratskim režimima. Ukoliko su kretanja svejedno negativna, Unija će u nekom času morati da posreduje između autokrate i demokratske opozicije jer bi inače morala da, možda postepeno, liši članstva zemlju koja je u Uniji ili onu koja tom članstvu teži. U ovom drugom slučaju ugovor sa Evropskom unijom takođe bi mogao da se raskine.

To je sve teže u slučajevima kakav je srpski, gde vlasti mogu da teže destabilizaciji u meri u kojoj gube domaću, pa onda i međunarodnu legitimnost. Tako da to može duže da traje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side