Vladimir Gligorov: Nafta
27.04.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Nafta

Vladimir Gligorov: Nafta
Teško je ljudima da razumeju zašto se događa ovo sa epidemijom. Ali zašto nije pravo pitanje. Međutim, za mnoge, uzrok je objašnjenje, a uzroci su uvek isti. Zato što je teško odustati od ustaljenog pogleda na svet. A u slučaju epidemije nema, zapravo, nikakvog spora o tome ni šta je uzrok niti kako se on obnavlja.

Virus je uzrok, a prenosi se, neposredno ili posredno, sa osobe na osobu. Na sam virus, zasad, ne možemo da delujemo, ali na širenje epidemije možemo. Kako ipak ne možemo u potpunosti da obustavimo sve društvene odnose, koji je politički, ako ne i moralni odgovor na pitanje ko bi trebalo i kakve odnose da održava? Ukoliko bismo znali rizičnost po zdravlje ljudi po njihovim karakteristikama – recimo po dobi, po zdravlju, po savesnosti – mogli bismo da uskladimo stepen pojedinačne društvenosti sa rizičnošću da se eventualna infekcija tragično završi. Ili čak sa blažim ili težim zdravstvenim posledicama. Hteli bismo posebno da isključimo sebična ponašanja u tom smislu da ljudi ne vode računa o riziku koji predstavljaju za druge ljude.

Epidemija je, dakle, u načelu prilično transparentna pojava i kada je reč o uzročnosti i o potrebnoj promeni ponašanja. Naravno, ponašanje, posebno političko, ali i svako drugo, odstupaće od onog koje epidemija zahteva, da se tako izrazim. Usled toga potrebno je da postoji očekivanje da će se postaviti pitanje odgovornosti. Ne samo političke, ali svakako i nje. Bilo bi rđavo ako ne dođe do velike smene na vlasti. Osim u retkim slučajevima kada je politika zaista uskladila mere s prirodom epidemije. I tako ne samo umanjila negativne posledice već obezbedila i pravičnu raspodelu rizika.

E sada, dok kada je o epidemiji reč ništa nije posebno netransparentno, kako razumeti kretanja na tržištu naftom? U načelu, trebalo bi da znamo objašnjenje. U normalnim okolnostima cenu nafte teško je predvideti zato što na nju utiče mnogo svakovrsnih spoljašnjih uzroka, od kojih su mnogi nepredvidljivi ili je teško sagledati ishod njihovih međusobnih uticaja. Međutim, u jeku epidemije ti drugi uticaju nisu oni koji određuju kretanje cene jer dominira pad tražnje koji je posledica pada proizvodnje uzrokovanog potrebom da se zaustavi širenje virusa.

Opet, pad proizvodnje usklađen je, bar donekle, sa rizičnošću da se epidemija širi i posledicama po ljude ukoliko ne mogu da dođu do osnovnih sredstava za život. U svemu tome nema ničeg posebno nepoznatog, mada uskladiti ponašanja s tim što znamo nije jednostavno, posebno u međunarodnom kontekstu.

Tako da bi trebalo očekivati da pad proizvodnje dovede do smanjene potrošnje nafte, pa tako i do pada njene proizvodnje, bar do cene koja pokriva varijabilne troškove naftnih kompanija. Troškovi nisu isti za sve, pa bi trebalo očekivati da proizvođači skuplje nafte obustave proizvodnju, da zalihe nafte drže tamo gde jesu. To je kao u slučajevima vršne proizvodnje i cene, gde se skuplji izvor energije koristi kada je tražnja na vrhuncu. Koja je to cena nafte nije jednostavno reći zato što je reč o veoma rđavo uređenom oligopolu. U neka ranija vremena, mada nikada dosledno, postojao je dominantni proizvođač koji je utvrđivao cenu kroz međunarodni konzorcijum. To nije besplatno, ali je bar stabilno ili stabilnije.

Taj oligopol i dalje postoji, ali dominantnog proizvođača nema. Uz to, reč je uglavnom o državnim ili o kompanijama koje se u ne maloj meri oslanjaju na državne subvencije. Tako da je veliki pad potrošnje nafte doveo do sukoba oko udela na tržištu i do povećanih državnih subvencija. Oligopol je u ratnom stanju, a države pomažu svoje proizvođače.

Ukupna posledica jeste da se nafta vadi iz svog prirodnog skladišta kako bi se uskladištila, s tim što je prostor za skladištenje ograničen. Pa je cena nafte negativna u tom smislu da prodavci plaćaju kupce koji imaju gde da je uskladište. Razliku pokrivaju subvencije, koje su veće nego što bi bile kada istovremeno ne bi trajao rat za tržište. Čiji je cilj da neki od proizvođača, oni čiji su troškovi proizvodnje visoki, zatvore radnju. Nada je da će se time povratiti tržišni udeo koji će omogućiti povratak na stanje kada je postojao dobro uređeni oligopol sa dominantnim članom.

Ovo je nedostižan cilj jer više nema uslova za oligopolsku kontrolu, što međutim nije dovoljan razlog da se od naftnog rata odustane.

Tako da kada se razmišlja o tome kako će izgledati politika odgovornosti kada se epidemija povuče, valja očekivati da bude slična naftnom ratu.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side