Vladimir Gligorov: Moralno pitanje
22.07.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Moralno pitanje

Vladimir Gligorov: Moralno pitanje
To sa elitom i masom nije tako jednostavno. Najpre, čisto činjenično, većina ljudi, masa dakle, nije ni krezuba niti misli samo kako da preživi od danas do sutra.

Takođe, većina pripadnika elite, kako god da se ona definiše, deli stavove gospodina Vučića. Ne one od juče ili od pre nekoliko sati ili, možda, od kada je došao na vlast – već one s kojima je ušao u javne poslove i kojih se nije odrekao. Zapravo, ako bi se ozbiljnije istražilo mišljenje mase i elite, problem gospode Vučića i Dačića bio bi što ne stoje dobro u masi, dok elita strepi da bi se mogli povesti za većinom kojoj je dosta nacionalizma. A ako dominantna elita ne može više da prodaje nacionalizam, šta bi joj ostalo?

Gospodi Vučiću i Dačiću ide naruku to što je elitna opozicija ne samo u manjini nego i ne razume masu. Svako malo ponudi se objašnjenje po kojem je potrebna promena mentaliteta mase, inače nema ni oporavka niti napretka. Jer se na to oslanjaju svi koji se dokopaju vlasti. Narod, zapravo, hoće autoritarnu vlast i nije spreman da se odrekne nacionalnih mitova. To je, po mom mišljenju, sve pogrešno.

Da bih to pokazao, uzeću za primer skorašnji odgovor gospodina Vučića na izjavu nemačkog ambasadora o genocidu u Srebrenici. “Ne znam da li bi sa toliko samopouzdanja govorio u Kragujevcu, Kraljevu ili Šapcu i drugim stratištima gde su ljudi stradali od nemačke ruke”. Zapravo bi. I svi znaju i zašto. Jer nemačke vlasti i svi njeni predstavnici ne spore nemačke zločine u Drugom svetskom ratu. Nema ni spora o uzrocima ni o veličini zločina. Država ne spori činjenice o nemačkim zločinima. Zašto? Da se ne bi ponovili, jedan je razlog. Važniji, i zapravo, jedini zaista važan jeste da bi nove generacije Nemaca mogle da žive dostojanstveno. Da ne moraju da objašnjavaju neobjašnjivo i opravdavaju ono što se ne može opravdati. Tako da nemački ambasador može da iznese stav svoje vlade o Srebrenici, i to s pojačanim autoritetom, upravo na mestima na kojima su nemački vojnici činili zločine.

To je moralno pitanje, pitanje dostojanstva naroda. Da li srpska masa nema potrebu za dostojanstvom? Jedan način da se vidi da je odgovor pozitivan jeste i upornost s kojom se negira odgovornost za zločine srpskih vlasti, što za činjenje, što za nečinjenje. To nismo mi, uglavnom je ono što ljudi najčešće kažu. Ili, drukčije rečeno, nismo mi za to odgovorni, a uostalom, naša elita i naše vlasti kažu i da se to za šta bi navodno trebalo da budemo odgovorni nije ni dogodilo. Narodno dostojanstvo je neka vrsta javnog dobra, svako može da ga uživa ne uskraćujući tu mogućnost nikome. Niko pojedinačno ne može da preuzme odgovornost čak i kada bi hteo. Posebno ne neko iz mase. Sa elitom je drukčije, ali i njen ulog je veći. Jer, ako se zalažete za nacionalizam, teško je preuzeti odgovornost za posledice za koje se može reći, svakako naknadno, da iz njega slede. Uostalom, tu je primer manjine u eliti koja govori istinu, ni sa kakvim uspehom. Bar kada je reč o moralnom buđenju.

Uzmimo da bi masa da živi dostojanstveno, a da bi elita da ne izgubi dostojanstvo, na koga pada moralna odgovornost? Na vlasti. Koje je, jedna za drugom, izbegavaju. Neke usled nedostatka moralne čvrstine, neke iz političkog računa, a neke zato što bi se suočile s pitanjem o sopstvenoj ulozi u moralnom propadanju zemlje i naroda. Ovo poslednje je problem s kojim se suočavaju gospoda Vučić i Dačić. Na njihovoj strani je elita, a njihova žrtva je masa.

Ovo nije neko nepoznato iskušenje. Gotovo svi evropski narodi gubili su ratove, teritorije, a i moralnost. I njihove vođe ili predstavnici morali su, na jedan ili drugi način, da iskupe svoje narode prihvatanjem odgovornosti – u teritorijama, političkom uticaju i u istorijskim ocenama. Ali nema drugog načina da se povrati dostojanstvo naroda i države i da se obezbedi potreban politički status i uticaj nego prihvatanjem odgovornosti.

Obično masa to pozdravlja jer joj se vraća dostojanstvo, uz smenu vlasti i uz poboljšan javni prostor. Tako da je Srbiji problem vlast koja bi trebalo da izgubi i elita koja bi se suočila sa smanjenim javnim uticajem, i s potrebom da promeni moralni i intelektualni mentalitet, dok bi masi laknulo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja