24.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija
Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

Da li smanjiti kamatne stope ili ne i šta da uradi centralna banka ako ona druga učini prvi korak? Do uticaja na kamatne stope dolazi se intervencijama na otvorenom novčanom tržištu, a šta ako se naprosto od tog tržišta odustane. I jednostavno se sve fiskalne potrebe finansiraju novcem centralne banke? Jasno je da bi ključno sredstvo privredne politike postao upravo budžet. Najpre kada je reč o stabilizaciji privrede, ali više od toga obezbeđivanjem pune zaposlenosti. Naravno, ovo nije sredstvo koje bi privredne vlasti morale da koriste s tim ciljevima, ali je to svakako srž moderne teorije monetarne politike.

Zanimljivo je da je ta teorija veoma slična monetarnoj politici koju je zagovarao Milton Fridman. I zapravo, rasprava između njega i Fridriha Hajeka je kao uvod u savremene rasprave podstaknute zagovornicima moderne monetarne teorije. Naime, Fridman je hteo da banke ne budu kreatori novca. Centralna banka bi trebalo da ima monopol kada je reč o proizvodnji novca, da se tako izrazim. Da bi to bilo moguće, fiskalne vlasti ne bi trebalo da se zadužuju, a centralna banka ne bi trebalo da obezbeđuje rezerve komercijalnim bankama. Banke bi imale stopostotno pokriće kredita, dok se država ne bi zaduživala. Novac bi se kreirao tako što bi centralna banka finansirala budžetski deficit štampanjem novca koji, naravno, nosi nultu kamatnu stopu. Novac bi se povlačio kada bi budžet bio u suficitu.

Fridman, međutim, nije smatrao da bi fiskalna politika trebalo da teži stabilizaciji privrednih aktivnosti. Osim u tom smislu što bi relativna stabilnost tekuće javne potrošnje obezbedila delovanje automatskih stabilizatora. Drukčije rečeno, u recesiji bi budžet bio u deficitu, a kada je privredna aktivnost ubrzana, bio bi u suficitu. To bi regulisalo i količinu novca u opticaju. Ali ne bi određivalo kamatne stope u finansijskom sistemu i uopšte u privrednim poslovima.

Moderna monetarna teorija, međutim, oslanja se na Abu Lernera i na njegovu teoriju funkcionalnih finansija. Ne u svemu, ali u tom delu u kojem je nivo javnog duga, koji je akumulacija budžetskih deficita, nebitan sve dok se ne postigne puna zaposlenost. Posle čega se porezima utiče na stabilnost cena, dakle obuzdava se inflacija.

Problem je šta činiti s međunarodnim transakcijama. Fridman je smatrao da se plivajućim kursom obezbeđuje uravnoteženost spoljnotrgovinske razmene, tako da kurs uravnotežuje novčane tokove među državama. Zagovornici moderne monetarne teorije takođe predlažu plivajući ili potpuno fleksibilan kurs. Zapravo, ukoliko to nije dovoljno iz jednog ili drugog razloga, novac ne bi trebalo da bude konvertibilan. Ovo je zapravo problem za modernu monetarnu teoriju, na šta ću se vratiti.

Hajek je smatrao da je problem sa Fridmanovom monetarnom politikom upravo to što zahteva puni državni monopol, monopol centralne banke nad ponudom novca. Uz to, smatrao je da je očigledno da će se povećati nestabilnost u režimu plivajućih kurseva. I zaista, ukoliko monetarna i zapravo fiskalna politika računa s tim da će kurs amortizovati povećanu ponudu novca usled, recimo, povećane javne potrošnje, ona bi svakako mogla da postane sredstvo politike i da bude zapravo destabilizujuća – da bude prociklična, kako se kaže, a to znači da bude ekspanzivna u dobra vremena, a štedljiva u loša, dakle upravo suprotno od onoga što bi bilo preporučljivo.

Iz tih razloga Hajek se zalagao za liberalizaciju i, zapravo, privatizaciju novčanog tržišta, tako da i banke, a ne samo centralna banka, mogu da nude sopstveni novac. Računao je da će konkurencija među bankama obezbediti dovoljnu ponudu novca sa relativno niskom kamatom. Režim kurseva bio bi sličan kao u zlatnom standardu, mada nije sasvim jasno kako bi se do tog standarda, koji ne bi bio zasnovan na zlatu, zapravo došlo.

Moderna monetarna teorija je pak neka vrsta odgovora na finansijsku krizu, mada su, naravno, ideje, kao što sam već naveo, starije i zapravo uvek je bilo zagovornika fiskalnog novca, ako mogu da ga tako nazovem. Međunarodne finansije funkcionišu donekle u Hajekovom svetu i sklone su ozbiljnim krizama. Zaista, privatna ponuda novca se povećava, što govori o postojanju razloga da se javlja konkurencija državi u ponudi novca.

Jednim delom zato što ne mali broj država zapravo ne može da obezbedi kredibilnu ponudu sopstvenog novca. Tako da manje-više sve centralne banke, osim nekoliko njih, ne mogu da obezbede budžetsko finansiranje sa nultom kamatnom stopom već zavise od kamatnih stopa na međunarodnom tržištu. Tako da bi one morale da ukinu konvertibilnost svog novca, što bi zapravo veoma negativno uticalo na tražnju za njihovim novcem. Ukoliko bi privreda svejedno ostala otvorena.

Tako da je teško videti kako bi moderna monetarna teorija mogla da se sprovede u uslovima otvorenih privreda, a u zatvorenoj privredi je monopol ionako obezbeđen na jedan ili drugi način.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side