24.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija
Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

Da li smanjiti kamatne stope ili ne i šta da uradi centralna banka ako ona druga učini prvi korak? Do uticaja na kamatne stope dolazi se intervencijama na otvorenom novčanom tržištu, a šta ako se naprosto od tog tržišta odustane. I jednostavno se sve fiskalne potrebe finansiraju novcem centralne banke? Jasno je da bi ključno sredstvo privredne politike postao upravo budžet. Najpre kada je reč o stabilizaciji privrede, ali više od toga obezbeđivanjem pune zaposlenosti. Naravno, ovo nije sredstvo koje bi privredne vlasti morale da koriste s tim ciljevima, ali je to svakako srž moderne teorije monetarne politike.

Zanimljivo je da je ta teorija veoma slična monetarnoj politici koju je zagovarao Milton Fridman. I zapravo, rasprava između njega i Fridriha Hajeka je kao uvod u savremene rasprave podstaknute zagovornicima moderne monetarne teorije. Naime, Fridman je hteo da banke ne budu kreatori novca. Centralna banka bi trebalo da ima monopol kada je reč o proizvodnji novca, da se tako izrazim. Da bi to bilo moguće, fiskalne vlasti ne bi trebalo da se zadužuju, a centralna banka ne bi trebalo da obezbeđuje rezerve komercijalnim bankama. Banke bi imale stopostotno pokriće kredita, dok se država ne bi zaduživala. Novac bi se kreirao tako što bi centralna banka finansirala budžetski deficit štampanjem novca koji, naravno, nosi nultu kamatnu stopu. Novac bi se povlačio kada bi budžet bio u suficitu.

Fridman, međutim, nije smatrao da bi fiskalna politika trebalo da teži stabilizaciji privrednih aktivnosti. Osim u tom smislu što bi relativna stabilnost tekuće javne potrošnje obezbedila delovanje automatskih stabilizatora. Drukčije rečeno, u recesiji bi budžet bio u deficitu, a kada je privredna aktivnost ubrzana, bio bi u suficitu. To bi regulisalo i količinu novca u opticaju. Ali ne bi određivalo kamatne stope u finansijskom sistemu i uopšte u privrednim poslovima.

Moderna monetarna teorija, međutim, oslanja se na Abu Lernera i na njegovu teoriju funkcionalnih finansija. Ne u svemu, ali u tom delu u kojem je nivo javnog duga, koji je akumulacija budžetskih deficita, nebitan sve dok se ne postigne puna zaposlenost. Posle čega se porezima utiče na stabilnost cena, dakle obuzdava se inflacija.

Problem je šta činiti s međunarodnim transakcijama. Fridman je smatrao da se plivajućim kursom obezbeđuje uravnoteženost spoljnotrgovinske razmene, tako da kurs uravnotežuje novčane tokove među državama. Zagovornici moderne monetarne teorije takođe predlažu plivajući ili potpuno fleksibilan kurs. Zapravo, ukoliko to nije dovoljno iz jednog ili drugog razloga, novac ne bi trebalo da bude konvertibilan. Ovo je zapravo problem za modernu monetarnu teoriju, na šta ću se vratiti.

Hajek je smatrao da je problem sa Fridmanovom monetarnom politikom upravo to što zahteva puni državni monopol, monopol centralne banke nad ponudom novca. Uz to, smatrao je da je očigledno da će se povećati nestabilnost u režimu plivajućih kurseva. I zaista, ukoliko monetarna i zapravo fiskalna politika računa s tim da će kurs amortizovati povećanu ponudu novca usled, recimo, povećane javne potrošnje, ona bi svakako mogla da postane sredstvo politike i da bude zapravo destabilizujuća – da bude prociklična, kako se kaže, a to znači da bude ekspanzivna u dobra vremena, a štedljiva u loša, dakle upravo suprotno od onoga što bi bilo preporučljivo.

Iz tih razloga Hajek se zalagao za liberalizaciju i, zapravo, privatizaciju novčanog tržišta, tako da i banke, a ne samo centralna banka, mogu da nude sopstveni novac. Računao je da će konkurencija među bankama obezbediti dovoljnu ponudu novca sa relativno niskom kamatom. Režim kurseva bio bi sličan kao u zlatnom standardu, mada nije sasvim jasno kako bi se do tog standarda, koji ne bi bio zasnovan na zlatu, zapravo došlo.

Moderna monetarna teorija je pak neka vrsta odgovora na finansijsku krizu, mada su, naravno, ideje, kao što sam već naveo, starije i zapravo uvek je bilo zagovornika fiskalnog novca, ako mogu da ga tako nazovem. Međunarodne finansije funkcionišu donekle u Hajekovom svetu i sklone su ozbiljnim krizama. Zaista, privatna ponuda novca se povećava, što govori o postojanju razloga da se javlja konkurencija državi u ponudi novca.

Jednim delom zato što ne mali broj država zapravo ne može da obezbedi kredibilnu ponudu sopstvenog novca. Tako da manje-više sve centralne banke, osim nekoliko njih, ne mogu da obezbede budžetsko finansiranje sa nultom kamatnom stopom već zavise od kamatnih stopa na međunarodnom tržištu. Tako da bi one morale da ukinu konvertibilnost svog novca, što bi zapravo veoma negativno uticalo na tražnju za njihovim novcem. Ukoliko bi privreda svejedno ostala otvorena.

Tako da je teško videti kako bi moderna monetarna teorija mogla da se sprovede u uslovima otvorenih privreda, a u zatvorenoj privredi je monopol ionako obezbeđen na jedan ili drugi način.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side