30.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Minimalne plate

Vladimir Gligorov: Minimalne plate
Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

Zanimljivo je da su na početku perioda od 2010. do 2106. minimalne plate u zemljama Zapadnog Balkana bile nešto veće, a u ostalima nešto manje od 40 odsto bruto prosečnih plata, da bi se prve smanjile, a druge povećale do 2016.
Na slici 1 vidi se da zapravo i nema neke veze između rasta proizvodnje i rasta minimalnih plata. Ovo zato što su one uglavnom bile usklađene sa rastom proseka plata, kao što se vidi na slici 3. Zanimljivo je da su plate rasle brže od proizvodnje u Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Mađarskoj, ali ne u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana za koje postoje podaci.

Isto važi i za odnos između prosečnih plata i minimalnih plata i jediničnih troškova rada. Ovi poslednji, izraženi u evrima, zavise od produktivnosti i od promena u kursu, tamo gde je kurs fleksibilan. Zemlje koje su prošle kroz dublju i dužu recesiju, Hrvatska pre svih, videle su i realni pad plata i smanjenje jediničnih troškova rada. U drugim zemljama promene su povoljnije. Kao što se vidi na slici 4.

Konačno, zanimljivo je da su zemlje sa bržim rastom proizvodnje uglavnom imale i rast jediničnih troškova rada, mada ne, recimo, i Makedonija, što bi trebalo da znači da je u ovom periodu došlo do povećanja produktivnosti u toj zemlji.
 

Slika 1: Rast BDP-a i bruto plate (prosek 2010-2016)
 







Slika 2: Rast BDP-a i jedinični troškovi rada (prosek 2010-2016)
 



Slika 3: Rast bruto mesečnih plata i bruto minimalne plate (prosek 2010-2016)


Slika 4: Rast jediničnih troškova rada i bruto minimalna plata (prosek 2010-2016)



Iz ovog kratkog prikaza kretanja plata, troškova rada i proizvodnje može se zaključiti da nema nekog posebnog razloga zašto minimalne plate nisu veće ili manje od 40 odsto. Drukčije rečeno, one izražavaju neki društveni standard o odnosu prosečnih i minimalnih plata, a nisu određene karakteristikama tržišta rada. Takođe, kada se uzme u obzir koliko se razlikuju stope zaposlenosti i nezaposlenosti u ovim zemljama, prilično je jasno da minimalne plate ne utiču značajno ili ne utiču uopšte na stanje na tržištu rada. Konačno, neke zemlje su mogle da povećaju plate značajno i usred krize, dok su druge morale da ih realno smanjuju, uglavnom u skladu sa kretanjem jediničnih troškova rada koji odslikavaju konkurentnost privrede u spoljnoj trgovini. I na ovo poslednje minimalne plate nisu imale neki vidljivi uticaj.

Je li 40 odsto od prosečne plate zaista prava mera minimalne plate koju preduzetnici i privreda mogu da podnesu, a da ne ugroze profitabilnost i ulaganja? Nije, bar na to ne ukazuju podaci. Manja verovatno ne može biti, a veća verovatno može.

 

 

Pogledajte slike (klik za uvećanje) ---
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side