30.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Minimalne plate

Vladimir Gligorov: Minimalne plate
Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

Zanimljivo je da su na početku perioda od 2010. do 2106. minimalne plate u zemljama Zapadnog Balkana bile nešto veće, a u ostalima nešto manje od 40 odsto bruto prosečnih plata, da bi se prve smanjile, a druge povećale do 2016.
Na slici 1 vidi se da zapravo i nema neke veze između rasta proizvodnje i rasta minimalnih plata. Ovo zato što su one uglavnom bile usklađene sa rastom proseka plata, kao što se vidi na slici 3. Zanimljivo je da su plate rasle brže od proizvodnje u Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Mađarskoj, ali ne u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana za koje postoje podaci.

Isto važi i za odnos između prosečnih plata i minimalnih plata i jediničnih troškova rada. Ovi poslednji, izraženi u evrima, zavise od produktivnosti i od promena u kursu, tamo gde je kurs fleksibilan. Zemlje koje su prošle kroz dublju i dužu recesiju, Hrvatska pre svih, videle su i realni pad plata i smanjenje jediničnih troškova rada. U drugim zemljama promene su povoljnije. Kao što se vidi na slici 4.

Konačno, zanimljivo je da su zemlje sa bržim rastom proizvodnje uglavnom imale i rast jediničnih troškova rada, mada ne, recimo, i Makedonija, što bi trebalo da znači da je u ovom periodu došlo do povećanja produktivnosti u toj zemlji.
 

Slika 1: Rast BDP-a i bruto plate (prosek 2010-2016)
 







Slika 2: Rast BDP-a i jedinični troškovi rada (prosek 2010-2016)
 



Slika 3: Rast bruto mesečnih plata i bruto minimalne plate (prosek 2010-2016)


Slika 4: Rast jediničnih troškova rada i bruto minimalna plata (prosek 2010-2016)



Iz ovog kratkog prikaza kretanja plata, troškova rada i proizvodnje može se zaključiti da nema nekog posebnog razloga zašto minimalne plate nisu veće ili manje od 40 odsto. Drukčije rečeno, one izražavaju neki društveni standard o odnosu prosečnih i minimalnih plata, a nisu određene karakteristikama tržišta rada. Takođe, kada se uzme u obzir koliko se razlikuju stope zaposlenosti i nezaposlenosti u ovim zemljama, prilično je jasno da minimalne plate ne utiču značajno ili ne utiču uopšte na stanje na tržištu rada. Konačno, neke zemlje su mogle da povećaju plate značajno i usred krize, dok su druge morale da ih realno smanjuju, uglavnom u skladu sa kretanjem jediničnih troškova rada koji odslikavaju konkurentnost privrede u spoljnoj trgovini. I na ovo poslednje minimalne plate nisu imale neki vidljivi uticaj.

Je li 40 odsto od prosečne plate zaista prava mera minimalne plate koju preduzetnici i privreda mogu da podnesu, a da ne ugroze profitabilnost i ulaganja? Nije, bar na to ne ukazuju podaci. Manja verovatno ne može biti, a veća verovatno može.

 

 

Pogledajte slike (klik za uvećanje) ---
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side